Šta novi zakon o doseljavanju radne snage u Nemačku znači za građane Srbije? Koja zanimanja su tražena? Kolike su plate i može li od toga da se živi?
Savezna vlada je usvojila predlog zakona koji će, kada ga izglasa parlament, početi da važi početkom 2020. godine. O tome je za televiziju N1 opširno govorio novinar DW Nemanja Rujević. O tome šta se menja, zašto, koliko radnika nedostaje u kojim zanimanjima, kolike su plate i može li od toga da se živi, pogledajte razgovor u gornjem videu.
Najvažnije stvari koje se menjaju za građane Srbije koji traže posao u Nemačkoj jesu:
Srpski državljani, zapravo teoretski svi ljudi na svetu, postaju ravnopravni sa građanima Nemačke i državljanima drugih zemalja EU na tržištu rada u Nemačkoj. Poslodavac više ne mora dokazivati da na domaćem tržištu rada nema odgovarajućih stručnih kadrova već može slobodno potpisati ugovor o radu i recimo sa državljaninom Srbije koji do tada sa Nemačkom nije imao nikakve veze.
Nije više bitno da potencijalni radnici budu stručni u deficitarnim zanimanjima poput nege starih lica. Tržište rada se otvara za sve obrazovne profile. No potencijalni došljaci u Nemačku moraju biti kvalifikovani za neki posao i ceo ovaj zakon ne važi za nekvalifikovane radnike. Stručnost se dokazuje diplomom stručne ili visoke škole osim za IT stručnjake koji ne moraju imati neformalno obrazovanje već pet godina radnog iskustva.
Postojaće mogućnost dobijanja šestomesečne vize za dolazak u Nemačku kako bi se uopšte tražio posao. Zapravo je zabranjeno tražiti posao ukoliko se dođe bezvizno, turistički. Tokom tog šestomesečnog boravka bi građanin Srbije morao da se stara sam o sebi, dokaže da ima dovoljno novca za život u Nemačkoj i ne može da računa ni na kakvu socijalnu pomoć.
Najavljuje se lakše i brže priznavanje diploma iz domovine
Trenutni najveći problem za državljane Srbije koji bi u Nemačku nastaje u konzulatu gde se na termin čeka i do godinu dana, čak i kada neko ima potpisan ugovor o radu i radnu dozvolu. I tu se najavljuje povećanje kapaciteta.
(DW)
