Bojan Stanković (50) iz Velikog Gradišta, sa mestom stanovanja u Beogradu, bez zaposlenja i bilo kakve imovine, našao se u zatvoru, osuđen na godinu dana zbog neplaćanja alimentacije koju nije davao ne iz razloga što nije hteo da plaća za svoje troje dece, već zato što kao nezaposleno lice nije bio u mogućnosti da to čini.
Stanković je došao u Beograd pre skoro pet godina nadajući se većim mogućnostima za pronalazak posla i rešavanje materijalne situacije, a sve vreme je bio i sada je na Zavodu za zapošljavanje.
Bavio se privremeno-povremenim poslovima i kad god je bio u mogućnosti izmirivao je svoje obaveze (kao dokaz redakcija “TPKNEWS” poseduje uplatnice), pa često i po cenu da nema sredstava za sopstveni život. U perodu kada je dobijao vrlo malu novčanu nadoknadu sa Zavoda za zapošljavanje on je uplaćivao za alimentaciju, tako da je on lično bio praktično bez sredstava za život.
On je sve vreme na Zavodu na zapošljavanje, do dana današnjeg, s tim što zbog hapšenja 2. februara 2019. godine nije mogao doći u Zavod na redovno javljanje koje je imao u martu.
Stanković se aktivno interesovao u Zavodu za zapošljavanje za posao, sa završenom srednjom ekonomskom školom, neprestano se u toj instituciji interesovao i za razne kurseve knjigovodstva i sve mogućnosti koje bi eventualno mogle da mu se ponude, ali mu je stalno govoreno da zbog nedostatka broja zainteresovanih nema mogućnosti organizovanja kursa.
Njega za pet godina niko nikad iz Zavoda nije pozvao da se javi na neki posao.
Kada bi se desilo i da ga, na veliki broj ličnih pokušaja da samostalno nađe posao, neko od poslodavaca i pozvao na razgovor, vrlo brzo bi bio odbijan zbog toga što je Stanković krivično gonjen zbog neredovnog plaćanja alimentacije.
Na Stankovića i njegovu psihičku usmerenost na traženje posla uticale su i konstantne pretnje bivše supruge Milene Simov Mihajlović, porukama i telefonskim razgovorima koji nisu validan dokaz na sudu (očigledno da je Mihajlovićeva to znala, jer i sama radi u Sudu), a dotična je i instruisala decu protiv oca, tako da oni danas ne žele kontakt sa njim, o čemu takođe postoje dokazi, pismeni i usmeni .
Sve ovo je dodatno ugrozilo i psihički i fizički čoveka od 50 godina čije je zdravstveno stanje već bilo urušeno (o tome postoji zdravstvena dokumentacija u koju je “TPKNEWS” imao uvid – “smrznuto” rame, problem sa kolenima koji mu dovodi život u opasnost prilikom prelaska ulice ili nekih drugih aktivnosti i mnoga druga oboljenja), jer se i dok je boravio u Velikom Gradišu bavio raznim teškim fizičkim poslovima da bi prehranio porodicu, a kasnije plaćao alimentaciju.
Radi se o čoveku koji je u sanitetskoj jedinici učestvovao u ratu u Hrvatskoj i uz rizik po sopstveni život izbavljao ranjene Srbe sa bojnog polja, koji nikada za to nije tražio nikakve beneficije, a koje veliki broj učesnika rata koristi, jer je smatrao da je branio svoj narod i da mu za to ne trebaju nikakve beneficije.
Njegova bivša supruga Milena Simov Mihajlović (poslednje prezime je od skora jer se nedavno udala u Beču) radila je i radi i dalje kao daktilografkinja u Sudu u Velikom Gradištu, što govori o pristrasnosti Suda.
Protiv Milene Simov Mihajlović pokrenuta je i parnica za dug za struju, ali tužba volšebno nestaje u fijokama suda, gde ga je jednom prilikom pronašao i advokat Bojana Stankovića koji ga brani na prijateljskoj osnovi, besplatno, jer Stanković nema nikakvih sredstava kako bi platio advokata.
Radi se o osvetoljubivoj ženi o čemu jasno govori činjenica da Stankovićevim odlaskom na godinu dana u zatvor nije rešila materijalno stanje svoje dece, jer za to vreme Bojan Stanković nije u mogućnosti da privređuje i izmiruje svoje obaveze, već da se radi o osveti.
Odlaskom u zatvor Stankovićev dug se samo gomila, a problem se ne rešava.
Milena Simov Mihajlović je, mnogo pre odlaska Bojana Stankovića u zatvor, uspela da izdejstvuje stipendiju za najstariju ćerku Bojanu Stanković koja studira u Beogradu na Filološkom fakultetu kao samofinansirajući student smer Jezik, književnost i kultura (sudeći po onome što se može videti na sajtu Fakulteta ime Bojana (Bojan) Stanković nije među redovnim studentima).
Srednja ćerka Milica Stanković je još pre godinu dana završila trogodišnju Ugostiteljsku školu i još tada sebi obezbedila egzistenciju, mada je majka, prema rečima očevidaca, terala da radi i dok se školovala, Milica nije nastavila školovanje, ona je u decembru 2018. godine postala punoletna i sada je pred udajom.
Sve ovo navodi na zaključak o tome kolika je materijalna “ugruženost” dece i postavlja se pitanje adekvatnosti kazne za Bojana Stankovića, kao i sumnje u iznos visine duga od 438.000,00 dinara zbog koga se Bojan Stanković našao u zatvoru.
Milena Simov Mihajlović je u više navrata prelazila granicu Srbije i Austrije sa maloletnim sinom Đorđom Stankovićem, bez ikakvog znanja, dozvole i potpisa oca Bojana Stankovića, a postoje indicije da to namerava da ponovi u aprilu.
Dotična Milena Simov Mihajlović je u više navrata pretila i ucenjivala i Bojana Stankovića i njegovu majku koja je teški šećerni i srčani bolesnik, o tome postoje pismeni dokazi u mobilnim telefonima, ali oni nisu za sud validni kao dokaz, a postoje i svedoci svih njenih usmenih pretnji upućenih uživo Stankoviću i njegovoj majci, ali pitanje je njihove hrabrosti da svedoče, jer u Velikom Gradištu se ljudi pribojavaju Milene Simov Mihajlović iz nepoznatih razloga.
Milena Simov Mihajlović je nešto pre hapšenja Bojanu Stankoviću napisala SMS poruku da joj isplati 600 evra i da će povući tužbu protiv njega, a kada je na dan hapšenja treće lice, u boljoj finansijskoj situaciji, sažalivši se kao prijatelj na situaciju uplatilo 73.000,00 dinara, do povlačenja tužbe nije došlo, a pare su primljene od strane Milene Simov Mihajlović, ali dokaz da je obećano da će tužba biti povučena, ponovo je samo poruka koja nije validna na Sudu.
Bojana Stankovića je u zatvor Padinska Skela poslao Sud u Velikom Gradištu kome se Stanković redovno javljao na ročišta, a kada je bio zdravstveno sprečen, na vreme je poslao svu potrebnu dokumentaciju i lekarsku potvrdu svom advokatu da je prosledi Sudu.
Desilo se da jednom nije došao na ročište iz razloga što mu je Sud u Velikom Gradištu poslao poziv na pogrešnu adresu u Beogradu, iako je kasnije Stanković u podnetoj žalbi naveo da Sud u Velikom Gradištu ima tačnu adresu koju je Stanković lično dao Sudu u Velikom Gradištu i da on nije nikakav diler droge, ubica, kriminalac da bi se krio, kao i da je tačna adresa mogla da se proveri kod njegovog advokata.
Žalbu je takođe Stanković dostavio svom advokatu da je prosledi Sudu.
Bojan Stanković, čovek koji je nekada spasavao ranjene Srbe, sada je čovek po koga je došla policija da ga hapsi kao najgoreg kriminalca u subotu 2. februara 2019. godine oko 8,00 sati ujutru, bez ikakvog prethodnog poziva da se javi u Stanicu policije na izdržavanje kazne, a u zatvoru u Padinskoj Skeli trebalo je da bude smešten među najgore kriminalce.
Bojan Stanković je u zatvoru u kome se nalazi u statusu lica koje je dobilo najdužu kaznu za neplaćanje alimentacije.
Uz dužno poštovanje sudova, pravosuđa i svih zakona, postavlja se pitanje da li je ovo način na koji se rešavaju ovakve situacije i kakva je budućnost čoveka kao što je Bojan Stanković, šta ga čeka kad izađe iz zatvora, jer on će tada biti čovek sa dosijeom robijaša, uvećanim dugom, bez posla, imetka, bez rešenog problema, kako on u takvoj situaciji da nađe posao kad izađe iz zatvora?
Da li ovakve situacije mogu navesti ljude kao što je Bojan Stanković da na kraju odu iz ove zemlje koju su u ratu spasavali, iako žele da u njoj ostanu, ili da opljačkaju neku banku, počnu da diluju drogu da bi rešili svoj materijalni problem ili im ostaje samo da na kraju izvrše samoubistvo, da skoče sa Savskog mosta ?
Da li ovakve ljude treba prepustiti takvoj sudbini ili ih iz nje izbaviti?
(Tpknews.com)
