Pobacila je dete, gazio ju je, udarao glavu o pod, davio, pljuvala je krv, stavljao joj je nož pod grlo. I nije ga ostavljala. Svaki put mislila je da je poslednji. Sve do dana dok nije povredio nekoga koga voli više i od sebe i od njega.
– Stavio mi je nogu na stomak i pritiskao sve jače, dok sam bila na podu od batina, dobrih 10 minuta. Imao je tako zao pogled u očima. Tada sam pobacila naše dete, prokrvarila sam – kaže u svojoj ispovesti za Telegraf Tijana Obradović (25) iz Požarevca, žrtva nasilja u porodici.
Ona Petra P. (30) poznaje i voli više od decenije. Danas od njega, međutim, ostale su joj još uvek sveže modrice na licu.
– Zajedno smo jedanaest i po godina. Na početku veze je bio divan, pa prvih sedam, osam godina, ali i tada i kasnije sve učestalije počeo je da mi nabija psihičku tegodbu. Uvek sam ja bila kriva za sve, nebitno ja ili on, ko je šta uradio. I psihički i emotivno me je uzrujalo i činilo slabom. Počela sam da gubim sebe – kaže Tijana.
U septembru 2018. godine živeli su u Austriji i od tada je krenula tortura:
– U septembru prošle godine me je prvi put ne udario, nego je odmah krenuo da me mlati pesnicama. Tada sam čak i prvi put pobacila svoje drugo dete, prokrvarila sam. Odvratan osećaj. Posle prvog puta kada je to uradio jako mi je stavio nogu na stomak i pritiskao sve jače dok sam bila na podu od batina, dobrih 10 minuta. Imao je tako zao pogled u očima. Iako se to desilo, on je bukvalno nekoliko sati nakon toga plakao je kao malo dete i pričao mi kako je to njegova najveća greška u životu, kako se nikada neće ponoviti, zato sam mu i oprostila.
Ipak, ponavljalo se. Slagao je. Za stvaranja nasilnika koji je čak postao i ubica sopstvenog deteta krive su droge, tvrdi Tijana. Okidača da je napadne nije ni bilo, kretao bi, niotkuda, sam od sebe.
– To je počelo u septembru prošle godine, ali početkom januara smo se vratili za Srbiju i počelo je da bude sve učetalije. Štaviše, počeo je da uzima narkotike i puno lekova i za smirenje i spavanje. Tada sam ja videla da je počeo da se menja za 180 stepeni. U decembru me je još jednom udario, ali samo jednom pesnicom u oko. I tada sam bila baš “ljubičanstvena”. Oko mi je menjalo boje, od ljubičaste do crne, tamno plave i zelene. Rekao je da neće nikad više i bio pod dejstvom narkotika. A znam da kad je normalan nije takav, zato sam mu i praštala – iskrena je ona.
ZBOG ĆERKE GA KONAČNO OSTAVILA
Veza sa Petrom traje tih 11,5 godina, ali sa prekidima. U jednom od prekida, udala se za drugog čoveka i rodila mu je Unu, koja još nije napunila dve godine. Zbog Une se konačno i osnažila i izašla iz začaranog kruga batina i izgovora.
– Pričao je da je voli kao da je njegova, da bih ga zatekla kako je mojoj ćerkici udario šamar dvaput. Tada je imala jednu godinu i sedam, osam meseci. Kada sam saznala da je udario i kada sam videla da koliko god da mu dajem novca, on i dalje traži još… Mojoj ćerki ukrao je 20 evra i 1.000 dinara za rođendan. Spavalo mu se i bio je pod uticajem narkotika, rekao je da nije on, na šta sam mu ja rekla da ide da spava i pričaćemo kada se probudi. Međutim, ujutru me je probudilo to što je gurao ruke u brushalter da vidi da li su tu njegove imaginarne pare, to jest 1.000 dinara, jer napad je najbolja odbrana, a ja naravno da mu nisam uzela – prepričava ona događaj od sredine marta.
Još jedna ironija je, ona je zarađivala novac i njega izdržavala sve vreme, a on je bio nezaposlen.
– Krenuo je da ludi, da mi cepa svu belu tehniku po sobi. Uhvatio me za glavu. Imala sam već desetak hematoma po glavi, on mi stucavao glavu o parket, držao za kosu i vukao jednom rukom. Vukao pesničio i pomalo i davio, skoro bez daha sam ostala. Tu je ušla moja ćerkica, zaprepastila se i vrištala. Moja majka, koja radi u hitnoj pomoći mu je rekla da goru psihozu nije videla. Čak je i moju majku gađao laptopom – nastavlja ona.
Posle ovog događaja ispred majke i ćerke više ga nije branila kada se pojavila policija.
Petar P. danas je u bekstvu, izdata je međunarodna poternica za njim. Odlazeći ukrao joj je pasoš, telefon i telefon drugaričinog deteta. Masnice na njenom licu iščezavaju, ali traume koje joj je ostavio ne toliko brzo.
– Nakon što mi se to desilo ispred majke i ćerke psihijatar mi je prepisao lekove za smirenje. Svima nam je ostavio traume, nisam ni bila svesna kolike su. Pre pet dana nalazila sam se sa dugogodišnjim prijateljem. On mi dolazi iz daljine, na 10, 15 metara i viče: “Pa dobro, gde si ti”, jer sam kasnila. I ja sam krenula da bežim od njega i plačem. Nisam mogla da verujem da se osećam tako odvratno, rekla sam da me ne bije. A to je osoba za koju sam sigurna da nikada ne bi digla ruku na mene.
DIĆI ĆE MI KUĆU
– Bila sam cela modra, ogrebana, nož mi je prislonio na grlo, davio me je, pljuvala sam krv nekoliko dana jer mi je toliko jako stegnuo. Imala sam polomljen prst jer je hteo da mi zgazi glavu, a ja sam postavila ruku… – nabraja je Tijana neke od svojih mnogobrojnih povreda.
Fizička bol nije bila dovoljna da nasilnik u ovom slučaju bude prijavljen. Dok strah za dete nije preovladao, Petar je ulivao druge. Objašnjava zašto ga nije prijavila ranije:
– Svaki put kada me je tukao, rekao je ako prijavim to policiji da će kad tad da izađe iz zatvora i da će da mi digne kuću sa sve detetom u vazduh. Ja znam da je on u stanju da sve to uradi.
DA LI SAM GA ZAISTA POZNAVALA?
Petar P. i dalje pokušava da stupi u kontakt s njom,
– Pravi lažne profile, šalje mi poruke: “kurvo”, “spemušo”… Znam mu rečnik – tvrdi Tijana.
Priznaje, njegova suština kao osobe ipak joj je ostala misterija.
– Imala sam u njega najveće poverenje na svetu. Duša mi se cepa, lomi se u stakliće, minijaturne, koliko nikada ne bih poverovala. Mogla sam da pomislim da će da me prevari sa drugaricom, i to uradio tokom prvih raksida, ali mogla sam obe ruke i glavu da dam da nikada fizički neće da me povredi. Mene najviše interesuje da li ga je promenio uticaj narkotika ili ja nisam mogla da vidim kakav je on – pitanje je koje je muči.
OSEĆALA SAM SRAMOTU
– Danas mi je u glavi da je trebalo da ga ostavim posle drugog šamara. ‘Ajde i jedan ako se nikada više ne ponovi i može da “prođe”, ali ako udari dvaput taj će i još mnogo, mnogo puta. Nemojte da mislite da je svaki put poslednji put – zaključuje Tijana.
Svoje modrice postiđeno je krila, ali shvatila je da krivica nije njena.
– Krila sam modrice šminkom, kosom, kada me pitaju zašto mi je oko plavo lagala sam da sam se povredila. Naročito u Austriji gde su me svi u gradskom prevozu gledali sa sažaljenjem. Nije sramota biti žrtva, jer žene osećaju sramotu kada ih muškarci tuku. Shvatila sam da je i najslabiji muškarac jači od najjače žene – sumira ona i poručuje zašto je i javno stala iza svoje priče:
– Volela bih da žene shvate da nismo u 16. veku i da bi to trebalo da trpimo. Jednostavno, shvatite da reč žrtva nije sramota, jer ti nisi nikog povredio već taj tebe.
(Tpknews.com/Telegraf.rs)
