Praznici Sveti Trifun, koji slave pravoslavni vernici i Sveti Valentin, koji je deo zapadne tradicije, obeležavaju se istovremeno kao zaštitnici iskrene ljubavi svih hrišćana.
Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.
Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj kao zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Prema hrišćanskom učenju, bračna ljubav je u ravni ljubavi prema Bogu, o čemu svojim delima najbolje svedoče Hristovi velikomučenici, među kojima je i sveti Trifun.
Žitija i hrišćansko stradanje oba svetitelja našli su mesto u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića, prema kome je velikomučenik Trifun poginuo 250. godine u Nikeji od mača hristobornog rimskog cara Dakija.
Vladika Nikolaj govori o skromnosti i isceliteljskoj moći svetitelja Trifuna, koji je u detinjstvu čuvao guske i jedini mogao pomoći ludoj kćeri cara Gordija.
Sahranjen je skromno, na sopstveni zahtev, u selu Kampsadi u Frigiji, gde je i rođen.
Sveti Valentin
Sveti Valentin, kako piše vladika Nikolaj, bio je episkop u italijanskom gradu Interamni, gde se proslavio kao iscelitelj brata rimskog tribuna Frontana i Herimona, sina poznatog filosofa Kratona, čime je mnoge preobratio u hrišćansku veru.
Valentin je sa svojim sledbenicima posečen mačem 273. godine, zapisano je u Prologu.
SPC dan svetog Valentina obeležava 30. jula, odnosno 13. avgusta, ali ne kao zaštitnika zaljubljenih.
Iz kalendara Katoličke crkve, 14. februar je izbrisan kao dan posvećen svetom Valentinu, zbog, kako kažu, želje za smanjenje broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica.
Praznik zaljubljenih
Običaj da se polovinom februara slavi praznik zaljubljenih potiče iz vremena antičke Grčke i Rima, kada su slavljena božanstva plodnosti i zaštitnici svetosti braka.
Na Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, običaji su različiti i sve više se vezuju za potrošačko društvo, dok se u pravoslavnim hramovima i u pravoslavnim domovima na Trifundan poštuje pretežno vekovna tradicija crkve.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.
Po predanju Sveti Trifun, je između ostalih iscelio i Gordu, ćerku rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke teške duševne bolesti, koju nijedan lekar nije mogao da je izleči.
Car ga je zbog toga bogato nagradio, ali on je sve svoje darove razdelio siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strašno mucenje i na kraju umro.
Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupnistva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama, baštama ili vinogradima. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.
Postoji verovanje, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, bice kišna i rodna godina, ako je vedro, godina ce biti sušna i nerodna. Svetog Trifuna slave i gostioničari, a on je i zaštitnik grada Kotora.
Veruje se da Sveti Trifun štiti lozu od grada i štetočina i da tog dana treba da otpočne rezidba jer kreću voćni sokovi. U nekim krajevima se vezuje za zaštitu od glodara pa postoji običaj otvaranja ormara preko noći.
Postoji verovanje da Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.
TPKNEWS
