Već nekoliko meseci, a posebno u poslednjih mesec dana, pažnja javnosti u Petrovcu na Mlavi usmerena je ka izgradnji derivacione minihidroelektrane na reci Mlavi, u Ribarskoj klisuri, u blizini Krepoljina, u opštini Žagubica.
I kako to obično u Srbiji pod ovakvom vlašću i biva kada su u pitanju “mutni” poslovi, za izgradnju ove MHE, kao i za izgradnju ostalih na teritoriji Srbije, šira javnost u početku nije ni znala, a posebno nije bila upućena u upakivanje u prividne zakonske okvire jednog ovakvog ekocidnog projekta. Izdavanja dozvola, najčešće bez potrebnih procena uticaja izgradnje na životnu sredinu i učešća javnosti, takođe su bila obavijena velom tajne i za njih je po pravilu znao uglavnom uski lokalni politički establišment. Kada je široj javnosti postalo jasno šta se celokupnom ekosistemu Srbije priprema, počeo je tihi otpor meštana Stare planine, a zatim i ljudi širom naše zemlje.
Ali vratimo se na opštinu Petrovac kroz koju protiče reka Mlava. Elem, za sada nema dokaza niti najava da je na teritoriji ove opštine planirana izgradnja minihidroelektrana derivacionog tipa. Međutim, u opštini Žagubica je već dve godine u toku izgradnja jedne ovakve hidroelektrane čiji je finansijer Erste banka, a investitor firma “Astra energy” iz Kragujevca koja je kod Erste banke podigla kredit na dvanaest godina založivši 100 procenata udela u pomenutoj firmi. U prevodu, ukoliko investitor banci ne vrati kredit, samo pravo na eksploataciju reke Mlave u delu potencijalne hidroelektrane prelazi u vlasništvo banke.
Samom izgradnjom, uništeno je stotine kubika šume uz obalu Mlave, srušen veliki deo planine, a za Mlavu je pripremljen tunel kroz koji voda treba da stigne do postrojenja. U tom delu bi prirodni tok reke bio skrenut u dužini od oko dva kilometra, a korito bi u pomenutoj dužini ostalo gotovo suvo, posebno u letnjem periodu, što bi izazvalo nemerljivu štetu prema svom živom svetu u reci, posebno prema pastrmki. O opasnosti uticaja jednog ovakvog projekta na podzemne vode, a samim tim i na bunare i izvore u dolini, ne treba ni govoriti jer ko se igra sa prirodom, ona mu to kad-tad vrati sa kamatom.
Dok su retki pojedinci preko društvenih mreža upozoravali šta se u Ribarskoj klisuri dešava, niko od petrovačkih političara nije reagovao, iako se izgradnja MHE kod Ribara više tiče građana Petrovca nego građana same Žagubice. Zbog ovih dešavanja, javnosti se ovim povodom, po prvi put obratio predsednik opštine Duško Nedinić. Između ostalog, Nedinić je na konferenciji izjavio da on nema nikakve nadležnosti na teritoriji druge opštine, da su neki drugi, a ne on, tolerisali izgradnju privatne brane takođe na reci Mlavi, ali na teritoriji opštine Petrovac, da on sam neće dozvoliti izgradnju MHE na Mlavi u toku svog mandata kao i da podržava borbu sugrađana protiv MHE. Istražujući deo obraćanja predsednika opštine javnosti u kome on pominje izgrađenu branu na Mlavi u opštini Petrovac, došli smo do informacija da se ona nalazi između dva sela, Ždrelo i Šetonje, a da je investitor vlasnik i apartmana “NOVA” koji se nalaze prema Šetonju. Kako saznajemo, pomenuti vlasnik apartmana branu gradi već duže vreme uz prećutnu saglasnost svih kombinacija na vlasti u Petrovcu poslednjih godina.
Dok zbunjeni građani opštine Petrovac na Mlavi čekaju odgovore na ova i mnoga druga pitanja, u Ribarskoj klisuri se radovi uveliko nastavljaju. Za 3. decembar je grupa koja se na Fejsbuku oglašava pod imenom “Odbrana reke Mlave” zakazala javnu tribinu na ovu temu.
Ako nemate nista pametno o cemu da pisete onda nemojte ni pisati!!! Mimo politicke situacije u Srbiji, kojom ni sam nisam zadovoljan, potpuno podrzavam ovakve projekte, jer treba iskoristiti prirodna bogatstva u zemlji a to su u ovom slucaju reke. Primer: Ako rekom protekne 1000 l vode u minuti ista ta kolicina ce proteci i sa hidro elektranom i bez nje, niko ne trosi tu vodu nego je iskoriscava
Sto se tice ekonomije, od ogranicenih resursa, kao sto je hidroenergetski potencijal treba da imaju korist svi gradjani Srbije. U ovom slucaju ce to biti jedno privatno lice, i to tako sto svi gradjani indirektno morati da placaju njemu i samo njemu beneficiranu cene struje. Seti se toga kada ti poskupi racun za struju, ili se poveca porez koji placas. Sto se tice EKOLOGIJE, sto i jeste glavni problem ovde, ovo je ravno prirodnoj katastrofi.Postoje drugi nacini kako se moze napraviti ekoloska struja kao sto su vetar, solarni paneli. pa neka gospodin investira u njih. Ne mora otimati reku od nase dece za saku evra.
Sve je to lepo kada bi “iskoriscavanje prirodnih bogatstava” znacilo da cemo dobiti nesto sto ce nam poboljsati zivot. Ja u tako nesto ne ubrajam bogacenje privatnika i politicara na ustrb prirode koja ce da strada u delu oko ucevcene reke i sire.