Majdanpečanin Petar Đurić na svom fejzbuk nalogu objavio je detalje o periodu kada je njegov otac dobio prve simptome KOVID-19 do trenutka kada je preminuo.
Objava Petra Đurića, sina akademskog slikara i magistra umetnosti Ljubiše Đurića koji je pre nekoliko dana preminuo od koronavirusa, potresla je Srbiju i ukazala na to kakvo je zaista stanje u zdravstvu i državi i kako se nemarom nadležnih gube životi. Da stvar bude još gora, Petar se suočio i sa pretnjama privođenjem lokalnih moćnika na dan očeve sahrane.
Za smrt svog oca Ljubiše Đurića, akademskog slikara i magistra umetnosti, on krivi zdravstveni sistem i loše ophođenje i lečenje kao “u filmovima strave i užasa“. Dodatno užasavajuće je i to što su Đuriću lokalni naprednjaci, nakon što je javno progovorio o detaljima “lečenja” svog oca, ponudili da plate troškove sahrane u zamenu da on obriše svoje objave na fejsbuku u kojima pominje i vlast. Kada je Đurić to odbio, usledila je i odmazda – pretnje privođenjem na sam dan sahrane!
Naime, u svojoj objavi na društvenoj mreži fejzbuk Đurić je naveo da je odmah po saznanju da njegov otac ima simptome novog koronavirusa pozvao Infektivnu kliniku u Beogradu ali da su mu samo rekli da „prati situaciju“.
Iako je otac Petra Đurića bio stariji gospodin sa temperaturom od 39 stepeni Infektivna klinika nije reagovala te je Đurić sam odvezao svog oca automobilom na Kliniku.
„Na kraju kad sam video da je počeo da kašlje i da ne moze da jede stavio sam ga u auto i odvezao do Infektivne klinike gde smo čekali ispred u redu par sati.“, navodi on.
Kako navodi „potom su se smilovali“ i poslali ga na Obilićev venac kako bi snimio pluća, a nalazi su pokazali da ima upalu oba plućna krila. Dobio je uput za Zemunsku bolnicu i taj trenutak je bio, kako navodi Petar Đurić, poslednji trenutak kada je oca video živog.
„Samo, nazovi, lečenje u Zemunskoj bolnici je bilo kao u filmovima strave i užasa. Nikakvu informaciju nismo mogli da dobijemo o njegovom stanju jer se na telefone ili niko ne javlja satima ili mi kažu da zovem call centar koji je satima zauzet. Prilikom retkih telefonskih razgovora sa ocem on me moli da ga izvučem iz bolnice jer ce umreti ako ostane dalje u bolnici jer ga ne leče dobro“, naveo je Đurić.
On dalje u tekstu navodi da je od jednog stažiste lekara sa kojim se privatno poznaje dobijao jako konfuzne informacije o zdravstvenom stanju oca.
ZELIM DA SPASM ZIVOTE SVIH VAS!!!! MOG OCA NE MOGU DA VRATIM ALI ISTINA MORA DA SE ZNA!!! Prošla su 3 dana od kad sam…
Posted by Petar Djuric on Субота, 18. април 2020.
„Ja sam se ipak nadao, kako su na sva usta govorili preko medija lekari, premijerka i predsednik, da su bolesnici pod punom brigom i da ne treba da se brinem da će mi oca izlečiti. Nažalost, ništa od toga nije bilo istina. Test na Kovid-19 koji je rađen nikada nije dobijen“, napisao je Đurić i dodao da prilikom saznanja da mu je otac preminuo nije dobio nikakvu otpusnu listu ili kliničku sliku te da ne zna da li mu je otac uopšte i preminuo od KOVID-19 mada naglašava da je bio zdrav i da nije bolovao ni od jedne druge bolesti.
Prilikom otpuštanja iz bolnice Đurić navodi da je utvrdio da u ličnim stvarima njegovog oca nedostaju novčanik i mobilni telefon. Nažalost, priča Petra Đurića se ne završava ovde.
Nakon što je detalje o svemu ovome objavio na fejzbuku, kako navodi, to je odmah prouzrokovalo burnu reakciju čelnika Srpske napredne stranke u Majdanpeku koji su, u zamenu da obriše svoje statuse, obećali da će platiti sahranu njegovom ocu.
„Potresen celokupnom situacijom, na svome „facebook“ profilu napišem nekoliko rečenica na ovu temu i istog dana me zovu čelnici SNS iz Majdanpeka i nude mi da skinem sve statuse u kojima se pominje aktuelna vlada, a da će oni da plate sahranu. Naravno da sam odbio“, naglašava on.
Agonija koje je pratila ovaj slučaj nastavila se i danom sahrane kada je Petru Đuriću zabranjeno da prođe, držeći venac, kroz centar grada već da mora da ide zaobilaznim putem pod pretnjom da će biti priveden.
„Moj otac nije bio bilo ko i grad Majdanpek treba da večno bude ponosan što je imao takvog umetnika i čoveka čiji radovi su izlagani po raznim evropskim galerijama. Sramota je da jedna šačica majdanpečkih vlastodržaca to ne umeju da cene i zarad svojih fotelja su u stanju da mi prirede takav sraman “doček “ jer sam napisao istinu o tome kako su mi ubili oca ne lečeći ga adekvatno u zemunskoj bolnici“, napominje Đurić.
Takođe, posavetovao je građane da svoje bližnje “ne prepuštaju bezrezervno u ruke nesposobnim lekarima i da ne veruju kao što je i sam naivno verovao da lekari i vlast daju sve od sebe da pomognu bolesnima”.
“Oca sam sahranio sam. Majka i sestra su blokirane u inostranstvu i nemaju način da dođu. Sa suzama o očima i večnim bolom apelujem na narod da se probudi i ne bude instrument kojim se manipuliše” zaključio je Đurić.
KO JE LJUBIŠA ĐURIĆ?
Poslednjih godina živeo je i radio u Beogradu i Parizu, bio je član ULUS-a, SULUJ-a i udruženja francuskih umetnika “La maison des artistes”, i ostavio trag na srpskoj i evropskoj umetničkoj sceni.
Za svoje bogato umetničko stvaralaštvo ostvojio je mnogobrojne nagrade i priznanja, među kojima nagradu “Cvijeta Zuzorić”, Nagradu grada Beograda, prvu nagradu Cetinjskog salona i druge.
Ljubiša Đurić bio je osnivač jedinog simpozijuma za dizajn nakita u Srbiji “MajdanArt”, a kao glavni dizajner nakita u “Zlatari Majdanpek” radio je više od 30 godina i dizajnirao više od 200 kolekcija nakita.
Đurić je rođen 1949. u Majdanpeku, završio je Višu pedagošku školu u Beogradu, a zatim diplomirao i magistrirao u klasi profesora Dragana Lubarde na Akademiji likovih umetnosti u Beogradu 1985. godine. Studirao je i istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu.
Priredio je brojne samostalne i bio učesnik na mnogim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Poslednjih godina radio je na ciklusima pod nazivom “Rađanje”.
