Zatvori na teritoriji cele Srbije su prebukirani i u njima trenutno boravi 10.600 zatvorenika, iako su realni kapaciteti za 9.576 osoba.
Kako bi se ovaj problem rešio, započeta je izgradnja dva nova zatvora – u Pančevu kapaciteta 450 ljudi i u Kragujevcu, gde će moći da se smesti 400 prestupnika.
Kazneno-popravni zavod “Zabela” kod Požarevca raspisao je javni poziv za izvođača radova na izgradnji šest novih paviljona.
Na ovaj način, smeštajni kapaciteti zatvora, koji je trenutno prenaseljen, biće povećani na 320 mesta, a vrednost posla je oko 250 miliona dinara (bez PDV-a).
Rok za podnošenje ponuda je 14. jul do 12 sati.
– Pored raspisanog konkursa za igradnju novih ujedno se renoviraju paviljoni u Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Nišu, Vaspitno-popravnom domu u Kruševcu, Kazneno-popravnom zavodu u Valjevu i drugim zatvorima – rekao je za Glas zapadne Srbije direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Srbije dr Milan Stevović. On je dodao da se očekuje da za godinu dana kapaciteti zatvora budu 10.500 osoba.
Stevović je istakao da Srbija poštuje standarde EU u prekršajnim postupcima, ali ima malih problema s kapacitetima kad je reč o policijskom zadržavanju.
– To će MUP rešiti na adekvatan način – dodao je Stevović i podsetio da mnoge zemlje u Evropi imaju veći problem sa prenatrpanošću u zatvorima nego Srbija, iako su ekonomski snažnije.
– U Italiji je trenutno u zatvorima 74.000 zatvorenika, a njihovi smeštajni kapaciteti su 38.000, a slična situacija kao kod nas je u Austriji – rekao je Stevović.
BIRAJU ZATVOR, NEĆE DA RADE
Predsednik Prekršajnog apelacionog suda Zoran Pašalić ističe da prestupnici radije biraju zatvor nego društveno koristan rad, čak i kada nemaju para da plate kaznu, jer smatraju da ih takav rad degradira.
“Cilj društveno korisnog rada ili rada u javnom ineteresu je dvostruk. Tim radom nešto se pruža zajednici, a sa druge strane on ima vaspitno edukativni karakter”, rekao je Pašalić za Glas zapadne Srbije.
“Na primer, dobro bi bilo da počinioci koji su povratnici u saobraćajnim prekršajima društveni rad obavljaju na mestima gde će se uveriti koliko njihovo nepridržavanje saobraćajnih propisa može dovesti do teških posledica. Recimo, u banji Melenci, gde mogu videti svoje vršnjake u veoma lošem stanju posle saobraćajnih nesreća, sa teškim telesnim povredama i sigurno će posle toga imati drugačiji odnos prema bezbednosti u saobraćaju”, rekao je Pašalić.
“U narednom periodu više pažnje ćemo pokloniti edukaciji i objašnjavanju da nije degradirajuće ako se prihvati rad u javnom interesu, za šta je, inače, neophodan pristanak počinioca prekršaja”, istakao je Pašalić.
TPKNEWS/Tanjug/Beta
