U nedelju, 27 maja obeležavao se jedan od najvećih Hrišćanskih praznika Duhovi, u narodu poznatiji kao „Sveta Trojica“. Taj dan od pre nekoliko godina srpska policija je uzela je za svoj Dan, kao Dan policije gde ga prigodnim manefestacijama obaležava, kada se policajci sa građanima aktivno druže. Centralna svečanost i parada održala se u popodnevnim časovima u Beogradu.
Baš u trenucima održavanja parade svojim automobilom, vraćajući se sa izleta iz Rumunije, prolazio sam kroz Pančevo.
U jednom trenutku, obuzet razmišljanjem o pravljenju pauze u nekom Pančevačkom restoranu, u trenutku ugledah kako ispred mene iskače saobraćajni policajac sa ispruženom STOP palicom.
Odmah sam shvatio da sam prekoračio dozvoljenu brzinu, mada me je kolega neposredno pre zaustavljana upozorio da na tom delu puta policija redovno vrši kontrolu. Rekao sam mu da se ne brine jer vozim po propisima, misleći u sebe da neće biti kontrole jer oni danas proslavljaju Dan policije. Grdno sam se prevario, mada sam do trenutka zaustavljanja vodio računa o propisima. Moguće da me je prevario pad koncetracije ili osetljivost papučice gasa na novom automobilu na koji se još nisam potpuno privikao. Verovatno su to razlozi koji su me doveli do te situacije.
– Dobar dan. Molim Vas dajte mi vaša dokumenta – ljubazno mi se obrati „saobraćajac“ pozivajući me da izađem iz auta i da dođem do njihovog automobila.
Zamolio je kolegu da mi pokaže snimak sa radara na kojoj je bila upisana brzina kretanja mog automobila.
– Vozili ste 69 km na sat, iako je ovde ograničenje 50. Napravili ste prekršaj i moraćete da platite kaznu. Srećom po Vas da ste vozili samo 1 kilometar brže, morali biste da idete kod sudije za prekršaj, koji u ovakvim slučajevima dosuđuju kaznu u iznosu od deset do dvadeset hiljada dinara, kao i oduzimenje vozačke dozvole u periodu od najmanje mesec dana, i obavezno upisivanje od četri do šest kaznenih poena. Ovako pisaćemo Vam prekršajni nalog sa kaznom od 5.000 dinara, a ako platite u roku od osam dana kazna će biti prepolovljena -, rekao mi je „saobraćajac“ pružajući mi uplatnicu i prekršajni nalog da potpišem. Dok sam potpisivao nalog rekao sam policajcima da je za svaku pohvalu što svoj praznik Dan policije provode radno, a ne kao većinu njihovih kolega uz muziku i jeće i piće. Jedan od njih, onaj stariji, ozbiljnim tonom podigavši obrve, mi je odgovorio: – Za mene je Dan policije 13 maj, a ne ovaj, i ja taj Dan smatrm za naš praznik. Ne znamo ko je i zašto odlučio da promeni taj datum, kada je to bio Dan bezbednosti svih bezbednosnih snaga u našoj zemlji – reče on misleći se, verovatno, u sebi na čuvenu reprliku našeg glumca Bate Stojkovića u legendarnom filmu „Balkanski špijun“, „Ako se sete, sete“.
Ovakvim raspletom, bez imalo ljutnje i ogorčenosti, bio sam zadovoljan i ja, kao i sami policajci koji su meni napisanom kaznom doprineli da se popuni budžet, a samim tim aktivno učestvovali da im se uskoro, kako je u trenutku pisanje kazne na proslavi Dana policije i sam predsednik Vučić najavio, povećaju plate, a ako pretekne biće povećanje i za penzionere.
Kamo sreće da je više ovakvih državnih službenika, ne samo policajaca, koji bi na ovakav način revnosno i sopstvenim požrtvovanjem što više punili budžet, što bi doprinelo do poboljšanja opšteg dobra i standarda. Gde bi nam bio kraj?!?!?!
M. Veljković
