Odluka Ustavnog suda provukla se neopaženo u medijima, ali je izazvala veliku pažnju i brigu među bolnicama koje primenjuju ovu neustavnu praksu na specijalizantima.
Ustavni sud Srbije ustanovio je da dve bolnice – u Požarevcu i u Šapcu, protivno Ustavu uslovljavaju specijalizante da ustanovama vrate svaki dinar uložen u njih, uključujući zarade i doprinose, ukoliko po okončanju studija ne ostanu duplo duže u bolnici ili ukoliko prekinu studije.
Suštinski, specijalizanti bilo koje zdravstvene ustanove u Srbiji koji su oštećeni na ovakav način sada mogu bez brige da tuže ustanovu i traže povraćaj novca – sa zateznom kamatom, što bi moglo da dovede do teških materijalnih posledica po bolnice, kao i do još većeg odliva kadra.
Ustavni sud je prvo razmatrao inicijativu koju je podneo jedan zdravstveni radnik, a koja se odnosi na sumnjivu praksu u Opštoj bolnici u Požarevcu. Ova bolnica ima poseban pravilnik za specijalizacije, u kojem se navodi da je specijalizant dužan da vrati svaki dinar primljen na ime zarade ili drugih primanja ukoliko završi specijalističke studije, a ne ostane u bolnici duplo duže od trajanja studija.
I Opšta bolnica u Šapcu našla se na dnevnom redu sudija zbog pravilnika o specijalizacijama u kojem se navodi da specijalizant potpisuje ugovor, a kojim se preuzima obaveza ostajanja u bolnici duplo duže po okončanju studija, kao i vraćanja cele sume koja je uložena u studije, uključujući bruto platu i doprinose. Novac se vraća i u slučaju da dođe do nekog prekidanja specijalizacije (bez opravdanog razloga) ili osoba ne položi specijalistički ispit u roku.
Ustavni sud je došao do zaključka da ovakve odredbe pravilnika bolnica krše nekoliko zakona, ali i Ustav Srbije – specijalizanti tokom usavršavanja provode često i puno radno vreme u bolnici, za šta im pripada plata i doprinosi, a što im niko ne može oduzeti. Bolnica se pravdala da “trpi štetu” ako specijalizant ne ostane duplo duže u bolnici od trajanja usavršavanja, jer se na njega računalo kao na sigurnog zaposlenog. Opšta bolnica u Požarevcu tvrdi da, zbog zabrane zapošljavanja, nastaju problemi jer ustanova može lako da ostane bez specijalista cele grane medicine ukoliko lekar odluči da ne ostane u bolnici toliko dugo.
Po nalaženju ovoga suda, nisu osnovani navodi donosioca osporenog pravilnika da navedena obaveza predstavlja naknadu štete za povredu ugovorne obaveze. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporena odredba pravilnika, kojom je predviđena obaveza zaposlenog da vrati bruto zaradu sa doprinosima i porezima, nije u saglasnosti sa Ustavom”, zaključio je Ustavni sud.
ŠTA OVO ZNAČI ZA OŠTEĆENE SPECIJALIZANTE?
Novosadsaki advokat Zdravko Josić kazao je za portal 021 da se objavom ovih odluka Ustavnog suda u “Službenom glasniku” proizvodi dejstvo na način da su pravila o vraćanju svih zarada specijalizanata uklonjena iz pravnog poretka naše države.
“To za posledicu ima građanskopravnu odgovornost pomenutih bolnica koje su, ukoliko to oštećeni zahtevaju, u obavezi da im vrate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom sve nezakonito prisvojene zarade, a po pravilima o tzv. neosnovanom obogaćenju, odnosno sticanju bez osnova, koje pravo se ostvaruje u sudskom postupku, podnošenjem posebne parnične tužbe protiv bolnica u kojima su isti bili zaposleni i koje su primenjivale neustavne norme. Druge zdravstvene ustanove bi, poštujući osnovne postulate pravne države i jedinstvo pravnog sistema, trebalo da samostalno u što skorijem roku izmene sopstvene pravilnike sa sličnom sadržinom ako su ih, naravno, doneli, a u suprotnom o njihovoj neustavnosti bi morao da se oglasi Ustavni sud, koji bi o tome nesporno brzo doneo odluku kao u dva prethodna slučaja, jer je i sam zauzeo pravno stanovište o nezakonitosti takvih regulativa kojima se direktno ugrožava pravo na imovinu i rad, kao ljudska prava zajemčena Ustavom Republike Srbije”, pojašnjava Josić.
Kako dodaje, o šteti koju bolnice trpe time što im odlaze specijalizanti takođe može da se polemiše, ali je obaveza ostanka u ustanovi duplo duže od trajanja specijalizacije (koju, inače, omogućava i Zakon o zdravstvenoj zaštiti) i više nego problematična sa aspekta slobode kretanja, garantovane Ustavom.
“Nikako o toj šteti ne može da se govori na način da u iznos moguće štete ulaze zarade i druga primanja, a svakako je teret dokazivanja postojanja štete na zdravstvenim ustanovama, pa ne bi bilo celishodno da se sugeriše u čemu bi se ona ogledala. Odluku o tome donosi nadležni osnovni ili viši sud, pa će se videti i njihova praksa ako budu vođeni i ovakvi postupci”, navodi sagovornik portala 021.
(021.rs)
