Koje su najnovije izmišljotine u sklopu udruženog zločinačkog poduhvata „obnove” Golubačkog grada? U kojim ministarstvima nikome ni najmanje nisu zasmetali doživotno otezanje radova, fušeraj i lopovluk? Ko je i zbog čega tražio da se sagradi staklenik na mestu palate i ko je projektant staklenika? Kako je graditelj šupljih zidova postao nastavljač radova? Kako je naprasno otkrivena kapela za koju se zna već 150 godina? Gde će, nakon Žikine šarenice, ministar Ljajić sledeći put najaviti novi rok za završetak radova?
Nakon višegodišnjeg neometanog udruženog zločinačkog poduhvata takozvane rekonstrukcije Golubačkog grada koji je zapravo idealna mešavina diletantizma, korupcije, devastacije, štetočinstva koji je do sada imao jednu ljudsku žrtvu, samog projektanta rekonstrukcije i obnove Mariju Jovin koja je preminula pošto joj je otet i prepravljen veoma kvalitetan projekat, a sve uz blagoslov sa najviših mesta počevši od ministarstva turizma i ministra Rasima Ljajića pa sve do Ministarstva kulture gde je neko veoma visoko pozicioniran, sve veoma dobro amortizovao kako bi se štetočinstvo ministarstvu direktno podređenog Republičkog zavoda za urnisanje spomenika nastavilo i dalje. A to dalje se upravo sada dešava pošto se Republički zavod za urnisanje spomenika oglasio sa senzacionalnom vešću da će tokom ovog proleća u Golupcu “stručnjaci” Rep. zahoda u okviru projekta istraživanja i prezentacije podgrađa Golupca sa sredstvima dobijenim iz Nemačke sprovesti arheološka istraživanja i prezentovati nalaze objekata iz rimskog i srednjevekovnog perioda koji će biti prezentirani zajedno sa obnovljenim hamamom, a tim poslom će rukovoditi Marina Bunardžić iz Zavoda, te penzioner honorarac Dragoljub Todorović koji je sigurno angažovan kako bi se za svaki slučaj našao pri ruci ako se tokom iskopavanja pronađe još neki šuplji zid „konzerviran” pre četrdesetak godina kada je on sa Gordanom Simić maznuo barem tri šlepera cementa na šta nikada niko nije reagovao, baš kao i kada su pokradene pare dobijene od EU za pokrivanje još 4 kule, uređenje prodavnica u starom tunelu kroz tvrđavu, uređenje jezera sa faunom i florom iz Nacionalnog parka Đerdap
Tome da je Ministarstvo direktno podržavalo lopovluk, diletantizam i kriminal tokom izvođenja radova najbolje potvrđuje činjenica da je nekome veoma zasmetalo prisustvo Olivere Marković, višeg savetnika Ministarstva kulture pa je stoga pothitno uklonjena iz skupštine preduzeća Golubački grad DOO. Ako se zna da je u Ministarstvu kao pomoćnik ministra kulture radila izvesna Aleksandra Fulgosi, koja je svojevremeno “pokrivala” sve nepodopštine robijašice Etnografskog muzeja Mirjane Menković, a koja je slučajno imala i veze sa arhitektonskom tehničarkom Zagorkom Petrović alias Zagom Ornament koja je vlasnica preduzeća Ornament invest inženjering koje je slučajno izvodilo sve moguće radove za račun Zavoda za urnisanje spomenika kulture grada Beograda, zatim Manakove kuće i koja već 5 godina fušeriše radove u Golupcu, stvari postaju mnogo jasnije tim pre jerbo je svojevremeno o trošku Ornamenta čitav kolektiv gradskog zavoda išao na šoping turu u Egipat. A u Egipat je nedavno išla i ekipa iz Republičkog Zavoda, a odmah potom u Indiju. Ko je sve to organizovao i koje su to kombinacije će se valjda jednog dana saznati!
Međutim ono što i dalje ostaje potpuno nejasno je činjenica da se nakon hapšenja Menkovićke i smene Aleksandre Fulgosi odmah potom, u Golupcu apsolutno ništa nije promenilo jer se i dalje radilo uz pomoć štapa i kanapa, a preko svih mogućih medija su proturani sve noviji i noviji rokovi za završetak radova, a iz Ministarstva kulture i dalje nije reagovao apsolutno niko, a ako je sada došla nova ministarka, onda je makar mogla, da osim izrade nove web strane Ministarstva makar reaguje na javno poznate slučajeve lopovluka pod patronatom samog Ministarstva iz čega postaje jasno da je u samom Ministartstvu kulture čitav lopovluk, osim Fulgosi bio umešan još neko, a identitet te osobe će kad tad svakako biti ustanovljen, samo je pitanje kada? Uglavnom obnova Golubačkog grada u najmanju ruku podseća na situaciju kada kokoška umesto u gnezdo snese jaje na beton što je u slučaju obnove golubačkog grada rezultiralo pojavom svojevrsnog mutanta, odnosno nekoliko kvadratnih kilometara izbeljenih zidova o čemu najbolje govore brojni komentari posetioca koji se redom žale na činjenicu da boja dograđenih delova jako odudara od starih, ako se uopšte mogu videti, te da čitav grad u najmanju ruku podseća na rezutlat dečije igre plastelinom.
Sve u svemu ovako obnovljen Golubački grad predstavlja završnu scenu priče koja u početku liči na romantičnu komediju, međutim naglim i neželjenim sazrevanjem aktera prerasta u dramu, drama finalnim činom u tragediju, gde je nastradala sporedna osoba koja je istu želela da pretvori u bajku. U Slučaju obnove Golubačke tvrđave potvrdilo se staro pravilo da su zakoni napravljeni da bi bili prekršeni, što se najbolje ogleda u probijanju apsolutno svih mogućih rokova za završetak radova što nikome ni najmanje nije zasmetalo, baš kao ni prepravljanje i ponovno plaćanje jednom već plaćenog projekta, a sve kako bi se višestruko uvećali troškovnici i količina izvedenih radova (1360 sati im je trebalo da uklone jedno jedino drvo) a recimo na zahtev direktorke preduzeća Golubački grad naprasno se umesto rekonstruisane palate pravi staklenik!
Naime, direktorka Iskra Maksimović tražila je da zidovi budu od stakla, kako bi se dobilo više svetla za izložbu. Autorka projekta Marija Jovin tim povodom je zbog staklenog zida pisala ministru da se radi o “koruptivnom uticaju građevinske mafije”. Šta je sa tim na kraju bilo? Apsolutno ništa. Baš kao i sa prekoračenim rokovima završetka radova? Bile su sve pare obezbeđene (1.760.000 evra) i ugovoreno da tvrđava bude završena do aprila 2016. Pare su potrošili, a nisu uradili gotovo ništa, jer je izvođač bio nesposoban, a Austrijskoj razvojnoj agenciji i Iskri Maksimović je bilo važno samo da se izvuku pare. Onda su 2016. Austrijska razvojna agencija i ministar turizma rekli da su obezbedili još 800.000 evra i da će tvrđava biti završena do kraja 2017. Sada je rok proleće 2019. i koliko je to još para? Koliko je para? Poslednje što je ministar Ljajić pominjao je dodatnih 2,1 miliona evra da se završi tvrđava. Ukupno je to 1.760.000 + 800.000 + 2.100.000 = 4.660.000 evra! To je posao, brate! Produžiš rok za dve godine i utrostručiš pare! Zato su uklonili autorku projekta, jer nije htela da muva sa projektom i parama. Zato su uklonili konzervatorski nadzor, jer nije dozvoljavao da se dodaju lažne količine. Zato su uklonili članove upravnog odbora preduzeća, koji su postavljali nezgodna pitanja.
Sada, posle izvedenih trideset odsto radova to se menja i pola palate se konzervira, novi deo se dodaje kao omalterisan, a drugi kao savremena fasada u staklu i to sa obrazloženjem da je potrebno više svetla za buduću namenu! Na kulama se obijaju sve fasade i potiru faze i sve ujednačeno fuguje, a na palati će se razdvajati staro i novo staklenom fasadom?! Ko dozvoljava ovakvu glupost i nasilje nad spomenikom?! U originalnom projektu nije bilo nikakvih izleta u “savremene materijale”, već se rekonstrukcijom zadržavala slika srednjovekovnog objekta. Konzervatorski nadzor nad radovima na tvrđavi je smenjen! Arhitekta i arheolog su se suviše mešali u svoj posao i predstavnici preduzeća Tvrđava i Agencije su dolazili nekoliko puta i vršili pritisak na Republički zavod za urnisanje spomenika kulture. Pretili su prestankom finansiranja i obaveštavanjem premijera. Rukovodstvo Zavoda je otišlo u Golubac, kod investitora i izvođača radova i dogovorilo smenu sopstvenog nadzora. Hobotnica je profunkcionisala punim kapacitetom.
Republički zavod za urnisanje spomenika je angažovao ljude koji su pre 30 godina radili na golubačkoj tvrđavi i koji su izgradili preko 200 kubnih metara zidova, za koje je sada utvrđeno da su šuplji, odnosno da su ozidana samo lica zidova, a da je unutrašnjost ispunjena šutom i kamenom bez maltera. Sada su svi ti zidovi morali da se ruše. Gde je bio nadzor? Kako su izgradili zidove, a unutra šuplje? Ako se sada otkrilo, zašto neko ne odgovara? 200 kubnih metara zidanja, ako su ozidali samo lice, uštedeli su 80% cementa… 300 kila cementa po kubiku, to dođe oko 48 tona cementa!!! To su tri šlepera cementa koga nema!!! Pa to je previše i za nečiju vikendicu!!!
Kako su se samo prepoznali, valjda se namirišu, šta li… Sada je onaj cement, koji je pre trideset godina, umesto u zidovima tvrđave, završio na korisnijem mestu, da se umnoži… Bravo majstori, bravo zemljo Srbijo, u kojoj ništa više nije ostalo, osim onoga što dođe sa strane, ovog puta iz bespovratne donacije za tvrđavu Golubac… Naravno suočeni sa najnovijim rokovima, članovi Hobotnice su počeli da daju kontradiktorne izjave licitirajući rokove završetka radova recimo da će spoljno utvrđenje biti otvoreno tokom aprila, a celokupna Tvrđava idućeg proleća kada će biti završena restauracija? Jel postoji rok? Rok za završetak projekta rekonstrukcija Golubačke tvrđave je 30. oktobar a radovi moraju da budu završeni do kraja septembra ove godine, a ako je kraj septembra rok za završetak radova šta će tokom zime raditi na već završenim radovima? Biće veoma zanimljivo ko će i koliko biti prvi okrivljeni za pljačku donacije i katastrofalnog načina rada na tvrđavi. Za sada svi uživaju zadovoljni rezultatima prolaznog vremena.
Inače, nakon smenjivanja prvog nadzornog konzervatora na zahtev investitora v.d. direktora Tvrđave i nadzora Ade došao je novi nadzor Zavoda u obliku tri člana od kojih je jedan upravo konzervator koji je i osmislio izradu šupljih zidova, tj. lica zidova od kamena sa ispunom od šuta. Na žalost ti šuplji zidovi su plaćeni kao propisno ozidani kao zidovi zidani lomljenim kamenom sa ispunom od kamena u cementnom malteru i to je primila tročlana komisija Zavoda preko uredno napisane okončane situacije i isplaćeno je izvođaču radova. Sada je u tročlanoj ekipi Zavoda koja treba da vrši konzervatorski nadzor što je presedan u građevinskoj i zaštitarskoj praksi jedan od članova arhitekta Dragoljub Todorović koji je bio u ekipi koja je izvodila radove 1985. i ima iskustva u zidanju ove vrste zidanja. Inače taj užas od staklenika su smislili dvoje arhitekta Republičkog zavoda: Todorović i penzionerka Brana Stojković Pavelka potpomognuti po pitanju vlage stručnim savetom arheologa zavoda Marine Bunardžić te su tako reći ujedinjenim snagama prevazišli doktora Frankenštajna. Uglavnom očito je da je staklena palata vrhunski domet projektanata Republičkog zavoda. Dragoljub Todorović kao neko kome je blizak rad sa šupljim zidovima odmah se odlično uklopio u udruženi zločinački poduhvat.
Potpisujući se kao „stručni tim”, što je termin nepoznat u zakonu, društvance kao na traci štancuje crteže i predračun radova kojima se odustaje od krovova na svim kulama pošto krovovi ne mogu da se obračunavaju dvostruko ili trostruko, jer ih ima koliko ima. Zato se izmišljaju velike količine naknadnih radova koji projektom nisu ni smeli da se rade. Rešenje za krađu je nađeno u ogromnim količinama skele, obijanja srednjovekovnih spojnica i ponovnim fugovanjem zidova svih kula i bedema! Sve ono što je predstavljalo podatak o trajanju tvrđave, rušenjima, obnovama, dogradnjama, sada je obijeno i sve je fugovano na isti način. Zašto se to radi? Pa da se „u papirima” navede kako je prezidano mnogo više nego što jeste i da se potroše pare od donacije. Ko može da utvrdi sada šta je zaista urađeno a šta nije, kad je sve belo i kao novo!
Glavni organizator ovog lopovluka je ADA, a stručni nadzor Safež i izvođač Ornament su izvršioci. Investitor-filolog bez razumevanja samo potpisuje račune koje poture izvršioci. Pošto je Safež uhvaćen sa rukama u cementnom malteru, a radi se o profesionalcima, prebacili su lopticu ograničenom Zavodu da on menja projekat i uvećava cene a “lepši i stariji” Golubački grad nadaleko šljašti belinom svojih zidova dersovanih cementnim malterom. Slučaj Golubac dovodi u pitanje ulogu bespovratnih evropskih donacija, govori o našoj (ne)mogućnosti kontrole trošenja donacije, pogubno deluje na instituciju službe zaštite, a kao rezultat ostavlja trajnu devastaciju istorijskog spomenika.
Podsećanja radi, Studiju opravdanosti i Idejni projekat revitalizacije tvrđave Golubac je uradila arhitekta Marija Jovin sa saradnicima 2009. godine, a izradu projekta je dobila na javnom, međunarodnom konkursu koji je raspisan u okviru Programa prekogranične saradnje 2011-2016. Izradu glavnih projekata i usaglašavanje svih projekata je uradila od sredstava Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstva kulture od 2010. do 2013. godine. Projektom je predviđeno izmeštanje magistralnog puta, rekonstrukcija tvrđave, uređenje prostora i arheološkog parka, vizitorski centar, pristan za turističke brodove, sve do rekultivacije kamenoloma i adaptacije drobilice za kamen u savremenu namenu. Projekat je urađen zato što je tvrđava propadala, napuštena od strane službe zaštite spomenika kulture, kroz nju je prolazio magistralni put, a na njenom srednjovekovnom podgrađu su bila napuštena postrojenja kamenoloma. Opština je godinama bezuspešno pokušavala da od službe zaštite spomenika kulture dobije rešenje problema. Na kraju se opredelila za raspisivanje međunarodnog konkursa za izradu projekta.
Nakon konkursa 2009 godine izrađen je plan detaljne regulacije i razrađeno je pet idejnih projekata za pet velikih celina na prostoru od 27 hektara, nakon čega je izrađeno preko 40 glavnih projekata za izvođenje radova na tvrđavi i u njenoj okolini. Izrađena je Studije izvodljivosti za proglašenje turističkog prostora tvrđave Golubac, a izvršene su i sve potrebne kontrole projekta od strane domaćih i međunarodnih institucija. Ovakav projekat, koji je uradila Marija Jovin sa svojim timom saradnika, u Srbiji nikad do tada nije bio viđen! Projekat je ogroman iskorak u odnosu na tehničku i palijativnu zaštitu (konzervacija, investiciono tehničko održavanje krovova i popravke ogradnih zidova), kojom se mahom bavi Republički zavod za urnisanje spomenika kulture i koje finansira Ministarstvo kulture pri čemu se zapravo uopšte ne rade celoviti projekti, Projekat „Revitalizacija tvrđave Golubac” Marije Jovin doneo je Srbiji bespovratnu donaciju EU u vrednosti od 6.7 miliona evra. Vlada Srbije je razumela potencijal uređene tvrđave Golubac iz Studije izvodljivosti za formiranje turističkog prostora i osnovala je preduzeće Tvrđava Golubački grad, kome je povereno upravljanje prostorom i koje će imati investitorska prava tokom realizacije projekta.
Republički zavod za urnisanje spomenika kulture dao je saglasnost na projekte, a posle višestrukih kontrola projekta prema srpskim i evropskim procedurama, odobreno je finansiranje projekta. Zadatak da projekat implementira i da se pobrine da sredstva EU budu utrošena namenski, dobila je Austrijska razvojna agencija, koja je sprovela tender prema uslovima koje je sama napravila i prema kojima su izabrani izvođač na tvrđavi i stručni nadzor. Za tvrđavu su kriterijumi bili neuobičajeno blagi, pa je posao dobilo preduzeće Ornament invest inženjering iz Beograda, koje ima iskustva sa molersko-gipsarskim radovima. Data je damping cena, pa je od početka bilo jasno da ugovoreni posao ne može da se izvede. To je potvrdio i šef stručnog nadzora, mesec dana posle početka radova, kada je od predsednika nerazvijene opštine Golubac tražio da obezbedi još toliko para, da se tvrđava završi.
Kada su započeli radovi na tvrđavi Golubac, ispred Republičkog zavoda određen je arh Siniša Temerinski da obavlja konzervatorski nadzor, koji, po Zakonu o kulturnim dobrima, kontroliše da li se radovi izvode prema projektu na koji je Zavod dao saglasnost. Tu su nastali i prvi problemi jer je izvođač na tvrđavi odbio da radi sa krečnim malterom i tražio da radi samo pozicije koje mu odgovaraju i to samo pored puta. Vlasnica izvođačkog preduzeća Zagorka Petrović je pokušala da se dogovori sa konzervatorom rečima „Ja najviše volim da se sa konzervatorima dogovorim u četiri oka i onda svima bude dobro”. Temerinski je tri puta odbio pozive na takav „dogovor”. Njegovo insistiranje da se poštuje projekat dovelo je do velikog ponižavanja Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture, pošto je izvođač tražio da se smeni konzervatorski nadzor. Predstavnik finansijera je došao u Republički zavod i tražio smenu Temerinskog „jer lobira protiv izvođača i ne dozvoljava da radi sa cementom”. Direktorka Zavoda Mirjana Andrić smenjuje Temerinskog, a novi konzervatorski nadzor je prvim dopisom odobrio izvođaču izmenu projekta i korišćenje cementa.
Tu su počeli i najveći problemi za tvrđavu. Projektom Marije Jovin je predviđeno da se kule i zidovi zaštite rekonstrukcijom zubaca i krovovima, a da se fasade kula i lica bedema ne diraju, jer tvrđava mora ostati „čitljiva” za buduće istraživače. Kod nadziđivanja do pune visine vrhova kula i bedema, predviđa se dersovanje samo tih površina i to uporedo sa zidanjem, tako da bi to obezbedilo i dovoljno jasno odvajanje starog i novog. Međutim, izvođač je uz saglasnost novog konzervatorskog nadzora, obijao i dersovao čitave zidne površine od vrha do dna kula i bedema.
To je urađeno iz dva razloga, da se obezbedi naknadni rad izvođaču (skela, obijanje, dersovanje) i izvlačenje novca od donacije, kao i da se prikriju stvarne količine zidanja ili preziđivanja. Autor i odgovorni projektant Marija Jovin se dopisima bez uspeha obraćala preduzeću i Republičkom zavodu sa zahtevom da Zavod spreči ove štetne radove. Od Zavoda je dobila samo jedno nepotpisano pismo, u kome se kaže da ne valja ništa u Projektu revitalizacije – ni tvrđava, ni put ni tunel, ni vizitorski centar, ni obaloutvrda… Na zahtev, na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja, da dobije na uvid crteže i opise kojima Zavod menja projekat, direktorka Zavoda odbija da autoru projekta dostavi svu dokumentaciju koju Zavod radi.
Republički zavod za zaštitu spomenika kulture je imao po Zakonu o kulturnim dobrima obavezu da spreči nanošenje štete na srednjovekovnom objektu, ali svoju zakonsku obavezu ne samo da nije koristio, već je i zloupotrebio. Umesto da vodi računa o tome da se radovi izvode po projektu, da se koriste odgovarajući materijali, Republički zavod je za 3.100.000 dinara ugovorio izradu crteža i opisa radova kojima menja projekat Marije Jovin. Iza obijanja svih spojenica i ponovnog dersovanja svih kula i zidova, što je molersko preduzeće želelo da radi, sada stoji Republički zavod sa svojim crtežima i opisima radova (pri tome, niko neće da se potpiše kao odgovorni projektant!). U Republičkom zavodu je izrađena i izmena projekta palate, kao nekakvo idejno rešenje „rekonstrukcije” palate Despota Stefana Lazarevića sa staklenom fasadom! Obrazloženje dato u Zapisniku Stručnog saveta Zavoda je da investitor „traži više svetla u palati”. Na osnovu idejnog rešenja su započeli radovi i suteren Despotove palate je zatrpan i pokriven debelom armirano-betonskom pločom! Time je zauvek sahranjen suteren palate, sa sistemom dimnjačkih kanala za grejanje prizemlja, sa stepenicama uklesanim u steni, otvorima ka Dunavu i vratima za vezu sa kulom…
Radeći bez kontrole, radnici nestručnog izvođača, koji nije ni imao stalno prisutnog licenciranog arhitektu na gradilištu, otkopavali su do tada nedirnute arheološke slojeve, nalazili hiljade srednjovekovnih strelica i delova oklopa, koje su delom prodali, pa je na kraju morao i stručni nadzor da reaguje i dopisom zabrani prodaju arheološkog materijala. Pa se pojavila i vest da je tokom radova otkrivena dvorska kapela u jednoj od kula, što bi bilo epohalno otkriće, ali je problem u tome što se za to zna najmanje 150 godina, baš kao i za ostatke fresaka za koje se više ne zna da li postoje pošto radove na toj kuli nije pratio nijedan slikar konzervator! Tvrđava Golubac je primer kako je evropska donacija za kulturnu baštinu, data iz Fonda prekogranične saradnje, nanela ogromnu štetu kulturnoj baštini, jer je dovela do brisanja istorijskih podataka na tvrđavi Golubac.
Na svojevremeni izveštaj naslovljen „Metodologija dodavanja količina radova na tvrđavi radi povećanja ukupne cene radova”, gde je prikazano na koji se način izvlače sredstva, npr. na jednom bedemu su količine zidanja „u papirima” uvećane pet puta nije reagovao apsolutno niko, osim što je Temerinski smenjen kao član Skupštine, zajedno sa arheologom Oliverom Marković jer su znali o čemu se radi i kakva se šteta nanosi tvrđavi. Direktorka preduzeća Tvrđava Golubački grad nije ni smela da reaguje, jer joj je odmah na početku radova stručni nadzor podmetnuo na potpis privremenu situaciju od 99.900 evra za radove na tvrđavi koji nisu bili izvedeni i tog trenutka se našla u koruptivnoj zamci.
U Svakom slučaju primer tvrđave Golubac nije pitanje „savremenih tehnoloških rešenja i materijala”, već primer manipulacije sa evropskom donacijom i naše nesposobnosti da realizujemo jedan veliki i celoviti projekat. Da su institucija službe zaštite i republičko preduzeće koje je osnovala Vlada uspeli da ostvare punu kontrolu radova i da se otrgnu izazovu netransparentnog trošenja donacije, u junu 2016. godine bi Projekat revitalizacije tvrđave Golubac bio završen, tvrđava bila urađena na stručan i konzervatorski ispravan način i otvorena za posetioce, a investicija počela da se vraća u budžet Srbije.
Ovako, sredstva su spiždena, a završeni su samo put, obaloutvrda i Vizitorski centar. Za investitore, tvrđava je postala rupa bez dna Ministar Ljajić je, posle fijaska sa radovima na tvrđavi, pokušao da deo skrenutih para vrati na tvrđavu, pa je u junu 2016., prilikom potpisivanja memoranduma o saradnji rekao: „…Austrijska razvojna agencija obezbediće nam 800.000 evra, što je dovoljno za radove do 30. aprila sledeće godine, nakon čega ćemo, uz pomoć Evropske komisije, iz IPA fondova dobiti 2,1 milion evra, kako bi se kompletni radovi završili do 15. decembra 2017. godine”. Ljajić je rekao da od tih 800.000 evra, na radove ide 560.000, a za stručni nadzor ostatak, tj. 240.000 evra. Na taj način je produžen rad na tvrđavi istog molersko-farbarsko Ornamenta do proleća 2017. godine. Bez novog tendera, bez novog ugovora, samo sa prelivanjem dela para Ornamentu.
U Golupcu je 29. jula 2017. snimana emisija “Žikina šarenica”, u kojoj je ministar trgovine i turizma Rasim Ljajić govorio o značajnom projektu revitalizacije tvrđave Golubac i tome da će biti uloženo još para da se završe radovi i da će tvrđava biti obnovljena do kraja 2018. godine. Šta sada radi bivši ministar Ljajić? Planira kako da najavi završetak radova na tvrđavi za 2029. godinu? Sada to neće više biti u “Žikinoj šarenici”, nego možda u zatvorskoj uniformi!
(Autor: Stanislav Živkov)
