Novina koja postavlja nove zahteve pred proizvođače predviđena je izmenama i dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji stupa na snagu 15. juna.
Od polovine juna svi proizvodi moraće da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj će biti navedeni podaci o nivou šećera, soli, masti i ostalih vrednosti koje proizvod sadrži, ali do kraja godine na rafovima će ostati i roba koja je proizvedena, upakovana i deklarisana pre 15. juna.
“Nutritivna deklaracija će biti obavezna za sve proizvode, a naravno, u Pravilniku su definisana i određena izuzeća za primarne proizvode gde ne treba da se navodi nutritivna deklaracija”, objašnjava za Tanjug Branislav Raketić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede.
On kaže da će novim Pravilnikom biti pooštrena odgovornos svih u čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane,a definisana je i prodaja hrane na daljinu koja, kako kaže, postaje jedan od značajnijih vidova prodaje. Raketić skreće pažnju na kako kaže čitav “spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na obeležavanju ukoliko se u mesu nalazi voda ili proteini koji potiču od druge životinjske vrste”.
Deklarisanje, kaže, predstavlja jedan od najsloženijih podzakonskih akata koje treba regulisati, zbog, kako navodi, s jedne strane proizvođača “koji ne žele baš sve informacije da stave na deklaraciju” i s druge potrošača “koji žele da imaju što veći broj informacija na deklaraciji proizvoda”.
“Napravili smo Pravilnik koji je optimalan, koji će omogućiti da potrošači imaju jedan informativni izvor prilikom kupovine proizvoda i koji je za proizvođače dosta zahtevniji u odnosu na današnji Pravilnik”, rekao je Raketić.
(Dnevnik)
