Legenda jugoslovenske zabavne muzike Đorđe Marjanović, jedna od najvećih zvezda zabavne muzike na ovim prostorima, ali i mnogo šire, posebno u Rusiji, rođen je 1931. godine u Kučevu. Da je živ 30. oktobra bi napunio 90 godina.
Umetnik, muzičar, pevač, i kako njegovi obožavaoci vole da kažu, pre svega čovek, Đorđe je rođendan uvek proslavljao, osim u društvu porodice, i uz prijatelje i obožavaoce, od kojih su mnogi dolazili čak iz Rusije,
U prebogatoj karijeri dužoj od pola veka, Đorđe Marjanović je najveću popularnost stekao 60-ih, 70-ih i 80-ih godina, a iza sebe je ostavio brojne hitove među kojima su evergreen “Zvižduk u osam” i “Djevojko mala”, te “Moje ludo srce”, “Romana”, “Lazarela”, kao i prepevi francuskih šansona Milord i Natalie.
Učestvovao je i pobeđivao na brojnim festivalima zabavne muzike, od Beograda do Opatije, a prvi je pevač u nekadašnjoj Jugoslaviji koji je imao klubove obožavatelja, popularne Đokiste.
Uvek se iznova vraćao svom Kučevu gde je rođen, i gde je naučio prva slova i prve pevačke korake sa svojim školskim drugovima. Sa ponosom je isticao mesto svog rođenja, po Đorđu su mnogi prvi put čuli za Kučevo.
Javnost u Kučevu a i šire složna je u jednom, Centar za Kulturu u Kučevu trebalo je da ponese ime po Đorđu Marjanoviću, bez namere da se umanji značaj jednog od najvećih kučevačkih slikara, Dragana Kecmana.
Svi znamo da je inicijativu za izmenu naziva, koju je prihvatio lokalni parlament, pokrenuo Zlatan Zabukovec v.d. direktor Centra za kulturu Kučevo. Da predlog bude usvojen, potrudio se rođeni brat Dragana Kecmana, predsednik SO Kučevo Branko Kecman.
Podsećanja radi, atelje slikara Dragana Kecmana je već pretvoren u svojevrstan legat i pokojni slikar ima svoju znamenitost u ovom mestu.
U čast rođenja Đorđa Marjanovića upriličena je svečanost u organizaciji Centra za kulturu „Dragan Kecman“, lokalne samouprave i porodice koja je otvorena na njegov rođendan.
U toku večeri, puštane su njegove poznate pesme, prikazivani video snimci nastupa i izloženi lični predmeti koje je koristio. Prikazan je i deo nagrada i ordenja koje je dobio u zemlji i inostranstvu, njegove fotografije i omoti ploča. Na otvaranju su govorili ćerka Nevena Marjanović-Prelević, Nevena Tašić-Gordić u ime Centra za kulturu, a izložbu je otvorio predsednik opštine dr Ivan Rajičić.
Ono što smo zapazili, izložba je bila veoma slabo posećena jer je vrlo mali broj ljudi znao da će u Centru za kulturu biti održana svečanost povodom 90 godina od rođenja Đorđa Marjanovića. Svečanost i izložba je upriličena samo za funkcionere opštine Kučevo iste one koji su se svojski trudili da Centar za kulturu u Kučevu ne ponese ime Đorđa Marjanovića. Većini građana opštine Kučevo nije jasan potez aktuelne vlasti i razloga neobaveštavanja šire javnosti, mada mnogi misle i nude dva odgovora na ovo pitanje; ovo je pokajanje lokalnih vlastrodržaca zbog nepravde koja je učinjena prema Đorđu ili su čisti mediokriteti a njihov obraz kao đon?
U razgovoru sa građanima mnogi su rekli da im nisu bitni stavovi opštinske vlasti koja nije izabrana po volji građana već po volji interesnih grupa po čijim instrukcijama se i donose najvažnije odluke u opštini.
Nesumnjivo da Đorđe Marjanović i njegov brat Vojislav Marjanović zaslužuju mnogo više poštovanja od aktuelne vlasti u Kučevu zbog svojih zasluga. Građani u budućnosti će sigurno odlučivati o svemu kad budu imali svoje predstavnike u lokalnom parlamentu. Dok većina podmićenih odbornika glasa po instrukcijama isfrustriranih, neobrazovanih lokalnih habadakija, uz nemo posmatranje nadlenžih institucija Republike Srbije, oni mogu da rade šta hoće. Sećamo se priče o rimskom caru Marku Aureliju koji je imao slugu čiji je zadatak bio da mu stalno ponavlja, „Podseti me da sam samo čovek kad god počnem da uživam u slavi“. U Kučevu predstavnici vlasti meuđsobno jedni drugima govore, „Mi smo savršeni“.
Đorđe Marjanović je poruku cara Marka Aurelija shvatio veoma davno, zato je postao velika zvezda zabavne muzike ali je u isto vreme bio i običan čovek, voleo je svoju porodicu, državu, narod i rodno mesto a povrh svega bio je naš Đorđe.
(Dopisnik Tpknews.com iz Kučeva)
Vidim na slici dva bliska rodjaka predsednika Skupstine Branka Kecmana i zamenika predsednika opstine Nenada Mikica koji su bliski rodjaci.. Kazu da su u srodstvu i sa predsednikom Ivanom Rajcicem. E moji kucevljani sta smo mi dozivelli da nam probisveti vode opstinu.
Vlast u Kučevu se uplela kao pile u kućinu ili bolje reći ne znaju gde više teraju
Marjanovići su bili bogati ljudi pre drugog svetskog rata. Stari deo hotela Rudnik je njihov. Konfiskovali su ga komunisti.
Ђорђе Марјановић је био велика звезда југословенске естраде и целог бившег СССР. Кучевљанима треба да буде част што је такав човек поникао у Кучеву. Треба да је срамота оне који одлучују у Кучеву. Ђорђе сигурно заслужује много тога што би требало назвати по њему.
Jedno sigurno stoji: ime Đorđa Marjanovića će se preneti s kolena na koleno i nikad neće biti zaboravljeno. Pamtiće se po izvrsnoj interpretaciji zabavnih pesama koje su se rado slušale a slušaju se i dan danas. Pamtiće se se i ova sadašnja opštinska nazovi je vlast čiji je jedan od prvih uspeha bio promena imena centra za kulturu. Da sam na njihovom mestu ne bih nikad ni spomenuo ime našeg Đorđa Marjanovića koji se sad prevrće u grobu. Bruka i sramota.
Pre bi se reklo da je kod vlastodržaca u Kučevu obraz kao đom!
Djordje je večan, a svi su samo prolazna mrlja Kučeva. Pamte se velikani a ljige se brzo zaborave.
Dobro rečeno, isfrustrirane, neobrazovane lokalne habadahije, na čelu sa Acom Karatistom i Novicom Janosevicem
Njegovim recima
To moje ludo srce nikad nema mira Sve brze, brze, brze kuca kada muzika svira
Celog svog zivota, k’o u
nekom letu pevao sam pesme
celome svetu, sam i u
duetu I nije bilo noci, nije bilo
dana kad uz mene nisu bile
Lazarela i Romana
To moje ludo srce za pesmu sve ce dati I negde na tom putu zauvek ce stati.
Covek pre mog vremena, ali koliko znam zaista legenda od kraja pedesetih, tokom sezdesetih i sedamdesetih, cenjen i osamdesetih, devedesetih… bukvalno je obelezio kraj dvadesetog veka na muzickoj sceni Jugoslavije i Srbije! Kucevljani su ponosni na svog Djordja
I više od đona, cerova kora, ma i nema tu više obraza, bedak.
Сећам се Великог Ђорђа од пре три четири године када је боравио у Кучеву. Седе косе у дубокој старости али прави господин. Ко год га је поздравио он је на господски начин отпоздрављао са осмехом на лицу и био је срећан што га његови кучевљани препознају. Био је стварно велика звезда!
Kecman je zbog pokajanja i dao Centru za kulturu ime po svom bratu sa kojim nije govorio dok je Dragan bio živ.
Slikar Dragan Kecman je bio svestan da mu je brat Branko muljator, neradnik zato ga nije ni uvažavao
Ja ne pamtim većeg neradnika i većeg mofljuza u Kučevu od Branka Kecmana.
Ko više klovnovsku vlast u Kučevu smatra za ozbiljnu. To je familijarna skupina muljatora koja gleda samo svoj interes.
Shvatio sam da naprednjaci funkcionišu kao neka vrsta sekte. Kada sede zajedno potpuno su uvereni da su u pravu, dele istu sliku sveta, ali ne ideološku, nego o tome ko su prijatelji, a ko neprijatelji. Nekom sa strane izgleda kao da su svi na istoj drogi. To je neki adrenalski udar: gospodariti drugima, pomerati ih po horizontali i vertikali. Njima je adrenalin u glavi, moralno pitanje ne stiže da se postavi, a misle da ostatak sveta nije u pravu. Marjanovići su odvajkada bile demokrate i to svi znaju u Kučevu. Sektizam i ultra-desničarski nacionalizam je za njih nezamisliv