Uvođenje zdravstvenih pasoša podiglo je društveno-političke strasti širom sveta, međutim, ovaj dokument, koji bi služio kao potvrda da je osoba imuna na kovid-19, bio bi, prema mišljenju stručnjaka jako koristan – više ne bi bilo epidemije.
Zdravstveni pasoš nije novina – u Jugoslaviji i Srbiji je poznat kao “žuti karton vakcinacije” i onima koji putuju u zemlje u kojima postoji opasnost od zaraznih bolesti, služi bi kao potvrda da su vakcinisani.
Nekoliko kompanija počelo je već da razvija aplikacije za pametne telefone ili sisteme na koje će pojedinci moći da postave svoje testove na koronavirus i informacije o vakcinaciji i da na taj način kreiraju digitalne akreditive koje će morati da pokažu prilikom odlaska na koncerte, stadione, u bioskope, kancelarije i u druge zemlje.
Oko stotinu država danas traži da osoba koja u njih dolazi bude vakcinisana protiv žute groznice. Razlika u odnosu na sadašnji zdravstveni pasoš je ta da će nosioci novog takvog dokumenta biti, po svemu sudeći, mnogi u svetu i da, zbog pandemije kovida-19, bez potvrde da su ljudi imuni na ovu bolest, neće moći da putuju u brojne države.
„Common Trust Network”, inicijativa neprofitne ogranizacije „The Commons Project”, sa sedištem u Ženevi, i Svetskog ekonomskog foruma, sklopila je već partnerstvo sa nekoliko avio-kompanija, uključujući Katej pasifik ervejz, DžetBlu, Lufthanzu, Svis erlajnz, Junajted erlajnz i Verdžin atlantik, kao i sa stotinama zdravstvenih organizacija.
Aplikacija „CommonPass”, koju je kreirala ova grupa, dozvoljava korisnicima da na nju postave medicinske podatke kao što su rezultati testova ili, eventualno, dokaz o vakcinaciji, čime se kreira jedinstveni zdrastveni sertifikat u obliku QR koda koji može biti dat na uvid bez otkrivanja osetljivih informacija.
I velike tehnološke kompanije rade na razvoju slične aplikacije. IBM razvoja svoju verziju, „Digital Health Pass” („Digitalni zdravstveni pasoš”), koja omogućava kompanijama i organizatorima događaja da odrede neophodne stavke koje pojedinci moraju da ispune kako bi im bio dozvoljen ulazak. Među njima su testovi na koronavirus, provera temperature i dokaz o vakcinaciji.
Ipak, uprkos planovima i predlozima koji stižu iz različitih država, masovno uvođenje zdravstvenog pasoša, kakvo predlažu Francuska, Kina i Velika Britanija, još uvek je na dugom štapu.
Pre nego što se uvede zdravstveni pasoš, pored toga što bi trebalo vakcinisati celokupnu populaciju, trebalo bi i videti koliko traje zaštita koju pruža vakcina, a to ćemo znati tek za godinu-dve dana.
Na potrebu vakcinisanja cele populacije ukazuju i pojedini inostrani stručnjaci, koji izražavaju skepsu u pogledu masovne vakcinacije tokom iduće godine. Pored ograničenog broja vakcina, oni naglašavaju i otpore prema vakcinaciji i navode rezultate nedavnog istraživanja koje navodi da je tek oko 58 odsto svetske populacije voljno da se vakciniše.
Razlozi zbog kojih mnoge velike države, poput Kine, Velike Britanije ili Francuske razmatraju uvođenje zdravstvenih pasoša za sve svoje građane, osim zbog bezbednosti, leže i u želji da se što pre uspostavi međunarodni saobraćaj kakav je bio pre pandemije. Osim državnika, o zdravstvenim pasošima, pogotovo od kada su se u upotrebi pojavile vakcine, govore i predsednici velikih avio kompanija.
Za razliku od Francuske, gde je uvođenje zdravstvenih pasoša praćeno najekstremnijim merama, kineski predsednik Si Đinping predložio je pre oko mesec dana na sastanku lidera G20 uvođenje globalnih zdravstvenih Kju-Ar kodova. Prema njegovom mišljenju, to će obnoviti međunarodnu trgovinu i putovanja.
Na uvođenju zdravstvenih pasoša uveliko se radi i u Velikoj Britaniji još od maja – britanske vlasti su uvođenje elektronskih zdravstvenih pasoša počele da rade u saradnji sa privatnim tehnološkim sektorom.
