U Narodnoj banci kažu da je priliv deviznih doznaka bio veći nego prošle godine, ali i najveći od krizne 2008.
Protekle godine rođaci iz inostranstva u Srbiju su poslali 3,1 milijardu evra. U to nije uračunato ono što pošalju nezvaničnim kanalima – preko prijatelja, autobusima ili donesu lično.
Evri, ali sve više i dolari, švajcarski franci, norveške krune, dolaze iz svih krajeva sveta. Iz zemalja u okruženju stižu autobusima ili u džepovima, retko preko računa.
Neki od Požarevljana sa kojima je reporterka RTS-a razgovarala kažu da su godinama tako dobijali novac. Zbog provizija, biraju da ne primaju novac preko računa.
– Ja nisam slala, idem direktno tamo kad mi treba – rekla je jedna od građanki.
U menjačnici kažu da se sve više novac iz inostranstva šalje i preko agencija i da je taj promet 2018. bio veći za petinu.
– Primećeno je da je prošle godine došlo mnogo više novca iz inostranstva putem platnih institucija. Novac su većinom slali naši državljani svojim rođacima i prijateljima koji žive u Srbiji – kaže radnik u menjačnici Milan Tadić.
Voli i država naše rođake iz inostranstva, jer njihove devizne doznake ublažavaju i državne minuse, kakav je deficit platnog bilansa.
– Ovim mi jednim delom pokrivamo taj deficit i nismo prinuđeni da se na neki drugi način zadužujemo ili da prodajemo neke kompanije i privlačimo neke druge forme ulaza kapitala u zemlju – objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubješić.
Srbija je među deset zemalja koje imaju najveće devizne prilive od rođaka u inostranstrvu. Najdarežljiviji su oni iz Nemačke i Švajcarske, ali i Amerike i Rusije.
(TPKNEWS/RTS)
