Osnova izbora kod “Izbora” trebalo bi da je služba narodu, zemlji i način na koji to želiš da uradiš. Isticanje ko će biti bolji vazal ne može da bude prednost, čak je i sramota. No 21. vek je pa je i vazalstvo normalno a i ko mari za sramotu. Jer normalno je da se za pristojne novce radi na 600 kilometara od kuće pa i dalje i da se tamo smenjuje 5 generacija, koja zaboravlja ili sve teže govori srpski. Kojoj dolazak kući je odlazak na odmor.
Uvek sam se pitao kako to da smo “glupi” da ovde zaradimo novac a tamo odjednom, sve svima krene. Ovde smo “šatro” lenji a tamo daleko vrednice. Da li se upita neko zašto nema sreće u svojoj zemlji gde si domaćin, radnik, svoj na svome a ne gastarbajter. Gde te svi razumeju i gde ti sve razumeš. Gde ti ne traže A1, B2, “C18” poznavanje jezika.
Sa tugom gledam fotografije moje familije, prijatelja koji se slikaju sa novim italijanskim, austrijskim, nemačkim, državljanstvom. Oni su tim papirom postali punopravni lanovi jedne države koja nije njihova rođena ali im je više dala nego rod rođeni, da žive pristojno od svog rada, školuju decu, priušte sebi male sitne životne radosti. Da žive. Rođena zemlja to nije mogla i ne može već evo 65 godina. Zato se pitam da li ja živim u jednoj velikoj čekaonici sa koje ispraćam prijatelje, familiju koji odlaze da se ne vrate, OK možda na odmor. Zar su nam preci ostavljali kosti po ovim brdima da bi nas “tuđin” namamio na “žute dunje carigradske”. Kad ode porodica iz čekaonice zvana Srbija opusti 10 hektara zemlje, jedna kuća napuni se paučinom i memlom, jedna klupa u školi ostane prazna. I svi to vide ne samo ja, verujem, ali koji su nam izgovori “Vaso to je tako od vajkada”. Od vajkada? pa 45-te su ti gde sad idemo da naberemo med bili srušeni do temelja kao i pobogu mi.
Kažu da u Srbiji svi kukaju da nemanju sreće ali za pamet još niko zakuko nije, da je ima malo. Sve do 1965 smo pratili Evropu u razvoju. Šta se potom dogodilo čitajte istoriju ne može sve da se nauči na fb, instagramu,…
Jedno znam pametnih Srba bilo je i biće. Onih koji mogu da vode narod i da grade bolji svet i sebi i ljudima oko sebe. Takve proterujemo i ispraćamo iz čekaonice zvana Srbija poslednje tri decenije. Ono pameti što se prevari i ostane šikaniramo i ponižavamo, sklanjamo da ne kvare kombinaciju. Na kraju i oni odlaze žaleći što to nisu uradili pre, “na vreme”. Loši đaci vode prosečne jer smo se blistavih umova tako lako odrekli i odričemo se svakog dana. Na televizji imamo realno gledano samo rijaliti program takmičenje ko će da ispadne veći “kreten” i “debil” dal na Farmi dal u skupštini dal na dnevniku dal u zasedanju kriznog štaba ili vlade.
Na listi Suverenisti kandidat sam za narodnog poslanika na 10. mestu. Hm, lista broj 10. moja kandidatura broj 10. Danas u skupštini prilaze mi ljudi i čestitaju kao to je gotova stvar jer ako pređe lista Suverenisti cenzus od 3% – ja poslanik narodni. Rekoh daleko je to treba prvo ubediti prijatelje da glasaju za tebe onda sve ide lako, pa da krenem sa “ubeđivanjem”.
Dok sam studirao imao sam i desetke ali dve za redom ne sećam se mada i moje školovanje odavna je bilo a i rekli bi neki čovek sam u “najboljim” godinama. Ovo “najboljim” tumačim kao najbolji za zubara, lekara, prodavnice zdrave hrane…. Svašta sam pretekao u životu svašta me je preteklo, sakupio razne prijatelje i neprijatelje, ove druge nisam tražio nekako se sami zakače, srećom malo ih ima.
Često čujem neću na izbore za koga da glasam? Evo na osnovu minulog rada i našeg prijateljstva glasajte za mene i moju ekipu a ona je od onih koje znate Saša Radulović, Vojin Biljić, Branka Stamenković, Hana Adrović…Onda moji lokalni drugari iz stranke Tatijana Stojadinović na 20 mestu a Ivica Milenković na 66 mestu.
Trudio sam se ovih godinu i po dana da opravdam vaše poverenje, dobijeno na lokalnim izborima kao odbornik u skupštini grada, pitao, predlagao, debatovao, diskutovao…onoliko koliko se može sa mesta jedne malobrojne opozicione odborničke grupe Dosta je Bilo – RIS IStok. Činili smo sve da se čuje glas druge strane i čuo se. Produžili smo zasedanja za 100%. Pitali, dobijali packe i razna imena ali nismo odustajali, to nije svojstveno ni meni ni ekipi oko mene. Predaja nije opcija. Sad vi vidite 3. Aprila kome ćete se prikloniti carstvu, kome će vaš glas otići.
Hteo sam ovim tekstom da vas obavestim da sam tu među dobrim, pristojnim i ljudima od poverenja, da vam stojimo kao izbor. Za nas Srbija nema alternativu i nije na prodaju.
10. Suverenisti
Glasali bi za tebe ako potpišeš da nećeš nikada da se prikloniš Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću. Mi živimo u naprednjačkom zatvoru i hoćemo slobodu. Dosta nam je desetogodišnjeg terora naprednjaka nad Srbijom i njenim narodom! Hoćemo da posle 3. Aprila i pada Aleksandra Vučića i njegove kriminalne vlasti svi uzviknemo Živela sloboda!!!
Svaka čast vama gospodine ali vaš šef Radulović je Vučićev čovek i ssmo zbog toga nećete dobiti moj glas.