PRIČA KOJA JE UJEDINILA POŽAREVLJANE: Zbog Natalije obični ljudi prodaju sve, kako žena ne bi ostala na ulici!

Slobodan Vasić iz radija Bravo i grupa Požarevljana, članova grupe Požarevac na FB, pokrenuli su inicijativu kojom pokušavaju da sakupe novac kojim bi isplatili dug jednoj sugrađanki i tako sprečili da joj se u postupku izvršenja proda kuća – i ona ostane na ulici.

Naime, Natalija Milovanović ostala je dužna banci blizu 300.000 dinara sa zateznom kamatom na ime kredita koji nije isplatila. Sa dodatnim troškovima, dug je nešto niži od 400.000 dinara. U izvršnom postupku je za namirenje duga određena prodaja nepokretnosti, odnosno kuće za stanovanje od 41,8 kvadrata koja se nalazi u Metohijskoj ulici.

Ona je izgubila posao pre sticanja prava na starosnu penziju, čime je ostala i bez stalnih primanja.

Ekipa Espresa razgovarala je sa Slobodanom Vasićem, inicijatorom čitave akcije. On je u razgovoru za njihov portal otkrio kako je saznao za problem u kom se gospođa Milovanović našla, ali i kako je uz pomoć svojih prijatelja, poznanika i potpuno nepoznatih ljudi, uspeo da Nataliji vrati veru u neko bolje sutra.

– Moj prijatelj je radio sa gospođom Natalijom iz Metohijske 2 u Žitostigu, gde je svojevremeno bio pravnik, i onda se ona požalila njemu kao pravniku da joj je stiglo sudsko rešenje za naplatu duga od 295.000 dinara i još nekih 12 hiljada, koliko su bili troškovi u tom rešenju. Saslušao je i znajući da smo mi često na Fejsbuk grupi Požarevac na FB pokretali raznorazne akcije, pitao me da li mogu da pomognem. Otišao sam sa njim kod gospođe Natalije. Žena živi sama, razvedena je, njena ćerka živi u Kragujevcu sa troje dece, takođe je razvedena. Sećam se da je bio hladan kišni dan – priča Vasić i dodaje da im je Natalija objasnila da je kredit uzela dok je radila u Žitostigu, nekako je uspevala da plaća rate, ali kada je prošao 61. rođendan, u službi za zapošljavanje su joj rekli da je zrela za penziju i da treba da ide u PIO fond kako bi primala starosnu penziju.

Međutim, Natalijin problem postaje još veći. U PIO fondu joj saopštavaju da nema prava na starosnu penziju, jer joj nedostaje još godinu dana i dva, tri meseca. Žena je ostala bez ikakvih primanja i našla se jednoj potpuno bezilaznoj situaciji.

Vasić je objasnio da je nakon razgovora sa gospođom Natalijom u njegovoj emisiji koja ide nedeljom u 12 časova na radiju Bravo, pokrenuo njenu priču.

– Gosti su bili moji prijatelji, takođe novinari, i nakon samo pet minuta ljudi su počeli da se javljaju. Prvo se javio moj drug i rekao: “Vaso ja dajem hiljadu dinara.” Onda se javio još jedan prijatelj koji je dao sto evra, a onda smo na završetku emisije moji gosti i ja takođe dali novac. Do kraja emisije sakupili smo nekih 16.000 dinara. Nakon objave na Fejsbuk grupi Požarevac na FB, ljudi su počeli da se javljaju i nekako smo krenuli – priča Vasić.

On objašnjava da nikada nije očekivao da će uspeti da sakupe novac za ceo dug, ali da se vodio mišlju da ženi treba pomoći koliko toliko.

– Znate, ja radim na radiju, nemam neka primanja, ali palo mi je na pamet da imam neke knjige, duple i da njih mogu da se odreknem, te sam te knjige stavio na aukciju. Onda su i ostali ljudi shvatili da je to dobar način da pokrenemo priču, pa su i drugi sugrađani počeli da licitiraju. Devojke su prodavale nakit, skupe stvari, jeftinije stvari. Prodavale su se ikone, slike, rakija, med, džem, sapuni koji ljudi prave… Jedna picerija je dala porodičnu picu koja košta 1.200 dinara, na aukciji je prodata za 2.000. Jako je interesantno i što se javila jedna perionica koja je rekla da svako ko uplati 1.000 dinara za gospođu Nataliju, dobija usluge u perionici u vrednosti od 2.000 dinra. I aukcijom se nekako došlo do tri četvrtine duga – priča sagovornik.

On dodaje da su Požarevljani koji žive u inostranstvu takođe slali novac kako bi pomogli Nataliji da ne ostane bez krova nad glavom…

– Jedna porodica iz Švedske je poslala 50 evra, neki su slali sto, neki su slali dolare. Jedan gospodin je poslao pedeset hiljada dinara. A onda se javio još jedan gospodin koji je čuo za akciju i uplatio je trideset hiljada dinara. Posle smo se dopisivali, pitao je da li je legla uplata, a kada sam mu rekao da je mnogo, rekao mi je: “Nije mnogo prijatelju, ja sam to prošao.” Do sad smo predali 196.000 dinara. Kako se koji iznos skupi ja idem u banku i uplaćujem. Danas ću predati još oko 55.000 dinara. Sve ukupno danas ćemo biti na nekih 260.000 dinara, uplaćenih.

Vasić navodi da su na kraju prodali i patuljastog zeca za hiljadu dinara, a da je najveći utisak ostavio dečak od samo osam godina. Naime, on je video da je njegova mama prodala nakit i da je zbog toga bila srećna jer je na taj način pomogla Nataliji. Maleni je onda poželeo da i on nekako pomogne, i proda nešto svoje.

– Dečak se setio da je u školi pravio prsten za salvete. Pitao je mamu da li može on to da proda. Njegova majka je došla kod mene, predložila mi i postavili smo prsten od salvete, jer nije lepo kaljati detetu volju kada želi da pomogne. Počele su licitacije i na kraju je prsten za salvete osmogodišnjeg dečaka prodat za 1.000 dinara. Gospodin koji je kupio prsten me je zamolio da isti odnesemo gospođi Nataliji da ima za uspomenu na sve nas i da je seća na dane kada je Požarevac stao iza nje. Tako je i bilo. Ali, mi planiramo da napravimo dobrotvorni fond i baš ovaj presten za salvete biće naš logo buduće humanitarne organizacije – priča Vasić.

Ekipa portala razgovarala je i sa gospođom Natalijom Milovanović. Drhtavim glasom nekako je uspela da kaže kako se ona oseća danas, nakon što je toliko građana stalo u njenu odbranu.

– Osećanje pre svega ovoga – katastrofa. Nisam znala gde ću, šta ću, kako ću. Ne mogu da verujem koliko dobrih ljudi ima. Zahvalna sam svim dragim ljudima koji su ovo učinili za mene, a posebno gospodinu Vasiću koji je sve pokrenuo. Zaista sam u šoku. Sramota me je, idem ulicom pognute glave. Godinama sam radila u Žitostigu, firmi koja je propala, sad je u stečaju. Ostala bez primanja, bez igde ičega. Znate, preko nedelje radim kao kućna pomoćnica, perem, čistim, peglam za 10.000 dinara, a nedeljom idem u pečurkan da čistim pečurke i za to zaradim 200 dinara. Rođendan mi je 22. decembra, punim 61 godinu, imam šećer, visok pritisak, i sve mi ovo jako teško pada, ali jednostavno – moram. To mi je jedini izvor prihoda – objašnjava Natalija.

Ona dodaje da joj je najteže što ne može da pomogne ni ćerki ne sebi.

– Ona sama s decom, a ja kao njena majka ne mogu da joj pomognem. Srce mi se cepa. Sramota je što sam u situaciji u kojoj sam u ovim godinama. Ali, beskrajno sam zahvalna svim divnim ljudima, nikada im se neću odužiti, kao ni gospodinu Vasi – kroz suze priča Natalija.

U trenutku kada je sve bilo crno, kada joj se činilo da svetla na kraju tunela nema, Slobodan Vasić i svi dobri ljudi udružili su se i bar na kratko Nataliji vratili osmeh na lice. U ovim teškim trenutcima, pokazali su joj da nije sama, stali su uz nju i dokazali da humanost nije nestala.

TPKNEWS/Espreso

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker