Pravoslavni hrišćani danas slave Svetog Trifuna, katolički Svetog Valentina, a drevni rimljani su obeležavali Luperkaliju, paganski praznik plodnosti.
Različito ime za jedan zajednički praznik – praznik ljubavi, odnosno, popularno nazvan Dan zaljubljenih.
To je dan koji u nama može da probudi osećanja nežnosti, pažnje i povezanosti sa drugima, ali i ona suprotna – tuge i usamljenosti. U većoj ili manjoj meri, svako od nas ih je iskusio.
Svuda u svetu ljudi vole. Pevaju za ljubav, plešu za ljubav, pišu pesme i priče o ljubavi. Pričaju mitove i legende o ljubavi. Žude za ljubavlju, žive za ljubav, ubijaju za ljubav i umiru za ljubav. Kao što je Walt Whitman jednom rekao, “Oh, sve bih stavio na kocku zbog tebe.”
Čovek ima urođenu potrebu za zbližavanjem, da se konektuje sa drugim ljudima kako bi sačuvao svoj integritet, kao i potrebu da živi u zajednici sa drugim ljudima. Međutim, pogođeni trenutnom situacijom pandemije virusa korona koja je zahvatila celi svet, karantin, socijalno distanciranje, ali i smanjenje rada noćnih klubova i kafića, učinilo je uobičajno druženje i upoznavanje deset puta teže. Ono što nam, za sada, jedino preostaje je da se prilagodimo.
Fotografije srećno zaljubljenih parova koje preplavljuju društvene mreže tokom Dana zaljubljenih još više mogu doprineti padu raspoloženja i negativnim mislima mnogih koji nisu u ljubavnim vezama.
Na mlade je novonastala situacije sa koronom najviše uticala. Druženja i svakodnavna upoznavanja novih osoba zamenili su internetom i dnevnim šetnjama, pa je mogućnost za nove ljubavi jako mala.
Iako smo navikli da na Dan zaljubljenih gledamo kao na praznik koji je predodređen samo za zaljubljene, nemojte zaboraviti da je to u stvari dan ljubavi, a ljubav možemo imati i prema sebi. Nemojte dozvoliti da zapadnete u depresiju.
