Građani opštine Petrovac na Mlavi deset dana su bili bez vode za piće i održavanje higijene. Ispravnu vodu sada imaju, ali ne i objašnjenje kako je tačno do zagađenja došlo. Nadležni tvrde – obići će potencijalne zagađivače. Na jedan, u neposrednoj blizini izvorišta, meštani su već ukazali.
Deset dana – toliko ispravnu vodu nisu imali meštani jednog od vodom najbogatijih krajeva u Srbiji. Nepoverljivi prema institucijama, članovi eko pokreta Mlavska vojska i građani krenuli su do vodoizvorišta.
Imali su i šta da vide – divlja deponija stara 20 godina, duga pola kilometra, od kraškog izvorišta vazdušnom linijom je udaljena svega 300 metara.
– Što zapravo može da znači da smo mi poslednjih 20 godina pili vodu vrlo sumnjivog kvaliteta, tako da imamo potpuno pravo da i sada potpuno sumnjamo na sve ovo što dolazi od nadležnih, a ima veze sa ovim što se desilo – , kaže Nebojša Nećak, meštanin.
Od nadležnih nedelju dana nije dolazilo ništa. Na pitanje da li sumnjaju na deponiju kao mogući izvor zagađenja, odgovorili su da su prema njihovim saznanjima, službe upućene na obilazak terena. Iz Mlavske vojske smatraju da je to zakasnela reakcija.
– Nadležni su morali odmah da znaju i da sumnjaju na to prvo, pre svega, a ne da drže u nedoumici stanovništvo i da se nagađa da li je to zbog bušotina za rudnik u Homolju ili iz nekog razloga da se pomešala sumporna voda iz banje sa ovom pijaćom našom – , kaže Ivan Milosavljević iz Eko-pokreta „Mlavska vojska“.
Ali ni sada kada je analiza Batuta pokazala da je voda najzad ponovo ispravna, nagađanjima nije kraj. Izvor zagađenja u Šetonju i dalje je nepoznat. Dato je, doduše, obećanje da će opasnost biti uklonjena. Da li se pod „opasnošću“ misli na deponiju, nije izvesno. Ali jeste da joj u prirodi nije mesto.
– Da su se ovim bavile nadležne institucije i ljudi koji su plaćeni za to, koje mi plaćamo naravno, mi građani ove naše lepe Srbije ne bi došlo do ovoga naravno – , kaže Nebojša Nećak.
A naša lepa Srbija i njeni lepi, pod Homoljem ušuškani, predeli ozbiljno su ugroženi. Prete im vetroparkovi, rudnici zlata, kamenolomi. Priroda se još trudi da im odoli.
Na celom Homolju imamo na svakom koraku zdravu pijaću vodu, izvore, vrela, potoke, rečice, a preko puta se nalazi kamenolom.
Premda se od miniranja kamenja, katkad zamuti, tu je čista planinska voda.
Pitanje je koliko dugo će čista i ostati.
(Tpknews.com/N1)
