UMESTO SILAFESTA – EKOLOŠKI ODGOVOR: Ljudi u Srbiji nemaju poverenja u ekološka udruženja i aktiviste

Drugi dan manifestacije “Ekološki odgovor” započeo je posetom Ramskoj tvrđavi kroz koju je goste i učesnike manifestacije nadahnuto proveo vodič i vrsni poznavalac ovog srednjovekovnog utrđenja Ilija Acanović, čovek koga bi mogli zvati i “hodajuća enciklopedija”.

Na putu prema Ramu nailazili smo na nagomilane količine ranog smeća a depresiju izaziva najveća “deponija” u uvali nadomak početka ili kraja Srebrnog Jezera, ovisno od toga ko gde doživljava početak ili kraj bilo čega. Celim putem do sela ram svedočili smo nanosima raznog otpada duž dunavske obale.

Upravo na tvrđavi upoznali smo autorke filmova, koji su predstavljeni festivalskoj publici u okviru večeri “Vojvođanske zelene inicijative”, Ružu Helać i Milicu Alavanju pa je naš razgovor počeo, tu na obali dunava uz prijatan vetrić koji je duvao sa banatske strane.

– Ekološkim aktivizmom bavim se od devedesetih godina kada sam pokrenula dečije ekološko pozorište, a da bi najmlađima usadila svest za očuvanje životne sredine i slikovnicu koja ih je uvodila u svet života u saglasju sa prirodom – , kaže Ruža Helać, koja je višedecenijski ekološki radnik.

– Sam serijal “Zelena patrola” je projekat “Vojvođanske zelene inicijative” koja je počela kao aktivistička grupa inženjera zaštite životne sredine u koju su uključeni i studenti tehničkih fakulteta. U međuvremenu je “Zelena patrola” postala TV serijal. Od 2010. godine emitovano je preko 160 epizoda, a trenutno se emituje na N1 i preko 40 lokalnih kanala širom regiona Zapadnog Balkana.

Kako smo razumeli “Zelena patrola na delu” snima se širom regiona?

– Da snimali smo širom regiona u Srbiji i bivšim YU republikama članicama ili ne članicama EU, pa i u Rumuniji i Grčkoj, gde se takođe emitujemo.

Da li postoji različit pristup ekološkim problemima u zemljama članicama EU i zemljama kandidatima?

– Količina ekološkim problemima je identična a odnos prema istim je brutalan. Možda je razlika samo u tome što je u zemljama EU standard viši pa su problemi transparentniji. Snimali smo na Halkidikiju kako su građani sopstvenom inicijativom sprečili kanadsku kompaniju da otvori rudnik zlata. U Rumuniji su meštani jednog sela sprečili investitora, predvođeni lokalnim sveštenikom da izgradi malu hidrocentralu. Mi u Srbiji nemamo poverenja u ekološke aktiviste. Smeta mi hipokrizija naučnih i stručnih radnika koji ne daju podršku ekološkim aktivistima u animiranju javnosti.

Zbog čega mislite da građani Srbije nemaju poverenja u ekološke grupe?

– Kod nas ima na hiljade ekoloških organizacija koje su dobrim delom korumpirane kroz konkurse po kojima dobijaju sredstva, i, umesto da sredstva iskoriste za borbu za životnu okolinu oni ih koriste za promociju davaoca sredstava koja su dodeljena kako bi se ćutalo o problemima. Mi u Srbiji imamo autentične grupe građana koji se bore za zaštitu svoje sredine ali nemaju poverenja u registrovana udruženja građana. Ovde bi izdvojila “salonske ekologe” to su grupe od po 15 do 20 ljudi koji se okupe u nekom elitnom hotelu kako bi važno pobrojali ekološke probleme, ali bez namere da uđu u dublju analizu i predlože bar kakvo takvo rešenje.

Milica Alavanjar je novinar, montažer, koordinator “Zelene patrole” ali vodi i svoj dokumentarni serijal “Profesija čovek”.

Po čemu se vaš serijal razlikuje od “Zelene patrole”?

– Taj serijal je pokrenut da bi se predstavili autentični ljudi, borci-pojedinci, koji se bore za zaštitu životne sredine i žive u skladu sa prirodom. Njima je javnost jedina pomoć. Izdvojila bih slučaj aktiviste iz Srbobrana dragana Kurjačkog koji je predsednik EKO pokreta Srbobrana. On je samoinicijativno podigao branu na reci Krivaji koja je bila spuštena kako bi lokalna velika poljoprivredna gazdinstva navodnjavala svoja polja. Tako je gospodin Kurjački podizanjem brane omogućio da reka ima i izvor i ušće. “Vojvodina vode” su podneli krivičnu prijavu, no i na naše iznenađenje i radost prijava je odbijena i Dragan oslobođen. Nekad se takve stvari završavaju srećno ali smo beležili i situacije gde su ti ljudi bili proglašavani za psihijatrijske slučajeve i jedinu pomoć bi dobili od zainteresovanih medija.

Filmovi emitovani na manifestaciji: “Tri dana do slobode” Milice Alavanje i “Šordoš – narode probudi se” Ruže Helać naišli su na dobar prijem publike koja je po projekciji imala zanimljiv niz pitanja za autorke.

Neka od tih pitanja ali i konstatacija došla su i od gosta festivala prof. dr Terensa Kliforda Amosa iz Velike Britanije, koji je već peti put na Srebrnom jezeru, kao gost, član član ili čak i Predsednik žirija ovogodišnjeg zabranjenog festivala.

– Ovakvi festivali moraju postojati kako bi ljudi zaista mogli videti golu istinu o tome u čemu žive. Zabraniti jedan ovakav festival sa tradicijom je čisto motivisano politikom. To je veoma tužno i sramno, jer pokazuje da je u jednoj evropskoj zemlji u 21. veku politika iznad kulture. Gledao sam filmove i shvatio koliko uticaja novac investitora ima na izvršnu vlast u vašoj zemlji. Čak do te mere da se, ne samo ne primenjuju zakoni, nego se i menjaju i prilagođavaju potrebama investitora. Meni samo ostaje da se nadam da takav novac neće pobediti razum i prirodu – , kaže gospodin Kliford.

Pitamo ga ima li smisla boriti se protiv tih prljavih investicija, koje nažalost uglavnom dolaze iz Kine.

– Sve je to politička odluka. morate imati stroge zakone, velike kazne i političku volju da se te kazne primenjuju. Pokušano je izigravanje zakona i u Engleskoj, ali su jake ekološke organizacije sve to uspele da zaustave. U mojoj zemlji bez obzira na interes vlasti koja ne želi da se zamera velikim kompanijama zbog novca, zakoni se poštuju, mada se neki zagađivači i provuku. Ipak, to sve glasači kažnjavaju na prvim izborima – , kaže Kliford.

Drugo veče manifestacije završeno je himnom “Ekološkog odgovora”.

(Tpknews.com/Danas)