O čemu se tačno radi i da li je Beč zaista postao novo „leglo“ infekcije sindromom Havane, verovatno će se znati uskoro, nakon zajedničke američko-austrijske istrage.
Američke diplomate u Beču poslednjih meseci se žale na tegobe nalik neobjašnjivim simptomima koji su prvo prijavljeni u američkoj ambasadi na Kubi i zbog toga nazvani havanski sindrom.
Od dolaska nove vašingtonske administracije, više od 20 američkih zvaničnika i službenika u austrijskoj prestonici zatražilo je lekarsku pomoć zbog misteriozne bolesti koja pogađa američke zvaničnike i službenike u inostranstvu. Vlada Džozefa Bajdena potvrdila je vest i saopštila da istražuje sve slučajeve, prenosi Bi-Bi-Si.
Uposlenici Stejt departmenta na karipskom ostrvu počeli su 2016. da osećaju glavobolju, mučninu, zujanje u ušima, gubitak ravnoteže, slabiji sluh i „kognitivnu maglu”. Isti slučaj bio je i s kanadskim diplomatama u Havani, mada u manjem broju. Naučnici ne mogu da objasne zašto se to dešava, ali su se razvile brojne teorije: napad radio-talasima, delovanje mikrotalasa, energija radio-frekvencija, razlozi psihološke prirode… Američka Nacionalna naučna akademija saopštila je prošlog decembra da su se žrtve našle na meti „direktnih energetskih talasa” i „mikrotalasne radijacije”. Kod pacijenata je uglavnom utvrđeno da su pretrpeli neki vid povrede mozga.
Amerika ima veliki broj diplomata u Beču, kako u svojoj ambasadi, tako i u međunarodnim organizacijama i na pregovorima koji se u glavnom gradu Austrije vode s Teheranom zbog obnavljanja sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Posle Havane, najveći broj slučajeva prijavljen je upravo u Beču, mada ih ima i drugde u svetu.
„Njujork tajms” je u maju pisao da je tajnovita bolest primećena kod više od 130 američkih diplomata, špijuna i drugih službenika i funkcionera širom planete i u samom Vašingtonu. Posle Amerikanaca na Kubi, s istim simptomima javljali su se i njihovi sunarodnici u Kini, Australiji, Velikoj Britaniji, Rusiji, Poljskoj, Gruziji i na Tajvanu.
Vlada SAD nije optužila nijednu zemlju da stoji iza napada, ali se u Vašingtonu nezvanično upiralo prstom u Kubu i Rusiju. Kao zemlja u kojoj su zabeleženi prvi slučajevi, Kuba je odmah bila „sumnjiva”, ali se postavilo pitanje odakle bi zemlja pod američkim embargom razvila tako sofisticiranu i nedokučivu tehniku. Potom se krivac tražio u Rusiji, koja je u jako lošim odnosima s Amerikom, a višedecenijski je saveznik komunističkih vlasti u Havani. Navodno je Moskva želela da pokvari napredovanje američko-kubanskih odnosa, koji su počeli da se razvijaju 2015, kad su dve zemlje obnovile diplomatske odnose. Tada je na čelu Bele kuće bio Barak Obama. Za vreme predsednika Donalda Trampa odnosi su ponovo pogoršani, pa su američka ambasada u Havani i kubanska ambasada u Vašingtonu danas gotovo prazne. I Rusija i Kuba su demantovale da su imale bilo kakve veze s napadima na američke diplomate.
