ZELENAŠI U SRBIJI: Nekada su nosili lance, danas su “biznismeni” koji sa žrtvama zaključuju ugovore i overavaju ih kod notara

Zelenaši danas svoja ulaganja ne štite mišićima već ugovorima. To više nisu momci sa lancima koji su nasilni prema dužnicima već “biznismeni” koji sa njima zaključuju lažne ugovore i overavaju ih kod notara, kažu u Centru za razvoj civilnog društva Protekta, sa sedištem u Nišu, koja već 17 meseci pomaže žrtvama zelenašenja u ovom gradu i Srbiji.

Ilustracija

Protekta je prošlog oktobra otvorila i besplatno Nacionalno pravno savetovalište u slučajevima zelenašenja.

Njihovi stručnjaci preporučuju građanima da se ne zadužuju kod fizičkih lica, ali ukoliko to ipak žele pozivaju ih da im pre zaduživanja dostave fotokopiju ugovora, kako bi im razjasnili pravne formulacije, a pogotovu pravne posledice koje će ih ubrzo “sačekati”.

Od kockara i drugih zavisnika traže i dokaz da su započeli proces lečenja, a besplatnu pomoć im pružaju i u Protektinom psiho-socijalnom savetovalištu.

Tajnost identiteta i podataka žrtava je zagarantovana.

“Ciljna grupa zelenaša su ljudi u nevolji, bilo koje vrste. Svakome bi lampica trebalo da se upali čim davalac pozajmice u ugovoru napiše veću cifru od pozajmljene, ili pominje nekretnine, ili daje na potpis blanko priznanice… Ali, zelenaš u početku nastupa drugarski i deluje kao rešenje problema. Kasnije kreću pritisci, ucene, pa i izbegavanje da dužnik vrati dug kako bi kamata rasla. On svoj zelenaški ugovor pokušava da naplati i preko suda. Na kraju se često dešava da dužnik ostane bez stana, poslovnog prostora, zemljišta… Rasturaju se porodice, ljudi izvršavaju i samoubistva. To je živo blato iz kojeg se teško izlazi”, kažu u Protekti.

Zavisnici od kocke stari svega dvadesetak godina duguju i po 30.000 evra.

U Protekti kažu da su tokom devedesetih zelenaške pozajmice često bile na reč, a fizičko nasilje od strane zelenaša prisutnije.

Daleko od toga da je nasilje danas isčezlo, ali je prikrivenije, kažu.

“Zelenaši su danas ljudi koji to smatraju vrstom biznisa, i lakom zaradom, a ne kriminalom i kršenjem zakona, što jeste. Naravno, ima i zelenaša koji dolaze iz kriminalnog miljea, pošto organizovani kriminal često pere novac na ovaj način. I jedni i drugi sa dužnikom zaključuju ugovore. Ovi prvi se zadovoljavaju vraćanjem duga i naplatom zelenaške kamate, te ne primenjuju nasilne mehanizme. Ovi drugi hoće dužniku da uzmu sve što mogu, skloni su nasilnim metodama, kao i prevari, pošto početnu kamatu za samo dva ili tri meseca samoinicijativno povećavaju na čak 30 do 50 odsto”, kaže Milan Stefanović, direktor Protekte.

On dodaje da žrtve zelenaša mogu da budu svi ljudi koji nisu kreditno sposobni.

Mada ima slučajeva da se pozajmljuje novac za more, ili da bi se zadovoljili kupoholičarski porivi, na pozajmice su najčešće spremni socijalno ugroženi, zavisnici od kocke i biznismeni.

U Protekti su kazali da su imali slučaj žene iz Leskovca koja je pozajmila novac kako bi platila struju, a na kraju ostala bez stana zbog kojeg se zadužila.

Biznismeni se zelenašima uglavnom sami javljaju jer im je novac preko potreban da završe neki posao.

Zelenaši, pak, sami traže klijente u kladionicama ili kockarnicama, a čak dve trećine kockara na kraju završi kod njih.

Oni sa kockarima u tim trenucima ne zaključuju ugovore, a posle koriste klasičnu pretnju ili silu da bi naplatili zelenaški dug.

U psiho-socijalno savetovalište Protekte dolaze i mladići i devojke od dvadesetak godina, većina zavisnih od kocke, “koji već duguju po 20.000 ili 30.000 evra”.

Zelenašenje je teško dokazati na sudu, ali je to moguće.

Igor Milosavljević, pravni savetnik Protekte u slučajevima zelenašenja, objašnjava da svako može da pozajmi novac od fizičkog lica, a da ono ima pravo da naplati zakonsku zateznu kamatu koja iznosi od deset do 12 odsto.

Za razliku od takve, poštene pozajmice, zelenaški posao ima kamatu koja ide “dokle zelenaš hoće”.

U ugovoru između zelenaša i dužnika ne navodi se iznos kamate, jer bi on ukazao na zelenaški posao.

“Umesto toga se, na primer, sa dužnikom zaključuje predugovor u kojem se glavnica duga uvećana za zelenašku kamatu predstavlja kao kapara za kupovinu nepokretnosti, sa rokom u kojem treba da se isplati resto novca, a koji je zapravo rok za vraćanje zelenaškog duga. Cena te nepokretnosti u ugovoru je obično niža od tržišne za 20 do 30 odsto, pa zelenaš na kraju, kad dužnik ne isplati dug, tu nepokretnost pribavi za 70 odsto njene realne cene. Ili, zelenaš nekom pozajmi neku sumu, a u ugovoru navede tri puta veći iznos, a kao garanciju navede “granicu plaćanja” ili hipoteku, u zavisnosti od iznosa pozajmice, pa dužniku koji ne vrati dug uzima automobil ili kuću”, kaže Milosavljević.

On kaže da je zelenašenje teško dokazati na sudu, ali da je ono ipak dokazivo.

U postupku se dokazuje da je dužnik bio lakomislen, odnosno nezreo, da je trpeo prisilu ili pretnju, da je bio u teškoj materijalnoj ili životnoj situaciji, kakva je recimo bolest, ili da je zavisnik.

Ukoliko sud pokloni poverenje dokazima dužnika, najčešće donosi presudu da on vrati glavnicu i zakonsku zateznu kamatu, ali ne i zelenaški namet.

Građani smatraju da je ova pojava rasprostranjena, ali je retko prijavljuju.

Prema istraživanju Protekte, rađenom krajem 2020. godine u Nišu, čak 82,7 odsto ispitanika smatra da je zelenašenje kod nas zastupljeno, od čega 40 odsto misli da je ta pojava prisutna “u velikoj meri”.

Skoro polovina ispitanika, njih 47 odsto, kazala je da ima lično iskustvo ili zna nekog ko je imao problema sa zelenašenjem.

Međutim, 61 odsto Nišlija smatra da nadležne institucije ne reaguju adekvatno u slučajevima zelenašenja. Ispitanici, na osnovu iskustva koje imaju, smatraju da svega pet odsto žrtava zelenašenja to prijavi policiji.

U Protekti kažu da policija i tužilaštvo u ovakvim slučajevima rade svoj posao kako treba, naglašavajući da zelenaši uglavnom nemaju “veze” u tim organima, kako često tvrde dužnicima kako bi ih odvratili od prijavljivanja.

NEMA EMPATIJE ZA ŽRTVE

“U društvu nedostaje empatija za žrtve zelenaša. Ljudi gube iz vida da se novac pozajmljuje i da bi se izlečilo dete, platila operaciju za nekog bliskog, rešio neki veliki problem… Pa i zavisnicima od kocke treba pomoći a ne okrenuti leđa. Jer, sve to može da se završi rasturanjem porodice, gubitkom posla, samoubistvom…“, kaže Milan Stefanović.

ZELENAŠKE REKLAME U MEDIJIMA

U Protekti kažu da se često u medijima i na društvenim mrežama mogu videti reklame u kojima neko oglašava da pozajmljuje novac, a ostavlja i svoj broj telefona. To znači da “on nema strah da će biti uhvaćen ili da će biti dokazano čime se bavi”.

GDE ŽRTVE DA SE JAVE

Svi koji imaju problema sa zelenašenjem mogu se javiti na broj telefona 060/1411180, na mejl pravni.savet@protecta.org.rs, ili preko Fejsbuk stranice Protekte. Građani Niša to mogu učiniti i uživo radnim danima na adresi Protekte, u Tržnom centru „Kalča“, lamela B, prvi sprat, lokal 43.

Nacionalno pravno savetovalište u Protekti otvoreno je u okviru projekta „Osnaženi ohrabreni – Stop Zelenašenju!“ koji se realizuje uz finansijsku podršku Evropske unije.

(Tpknews.com/Danas)

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker