Javni izvršitelj Jelena Radovanović, koja je otkrila malverzacije svojih kolega otkriva kako se pojedinci bogate. Prvih 10 izvršitelja sa top liste, sastavljene na osnovu astronomskih zarada, godišnje ostvare dobit od 5 do 6 miliona evra!
Država je uvođenjem antikorupcijskog člana pokušala da zaštiti sebe kada je uočila da su pojedini advokati, sudije i izvršitelji, koji su međusobno umreženi, napravili biznis od predmeta u kojima su dužnici korisnici budžetskih sredstava, kaže Jelena Radovanović
Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja Srbije godišnje zaradi 750.646 evra guljenjem kože s leđa sirotinje, a kada tu sumu podelimo sa 95.836 dinara, koliko iznosi prosečna zarada po zaposlenom u Srbiji za januar 2024. godine ili 817,7 evra (po prodajnom kursu u menjačnicama od 117,2 dinara za evro), ispada da godišnje zaradi 917,9 prosečnih plata!
Kostić, ipak nije javni izvršitelj s najvećim godišnjim prihodom jer se na prvom mestu nalazi Miljan Trajković iz Niša sa 770.578 evra, dok treće zauzima Slobodan Živanov iz Novog Sada sa godišnjom zaradom od 705.668 evra. Prvih 10 izvršitelja sa top liste, koja je sastavljena na osnovu astronomskih zarada, godišnje ostvare dobit od 5 do 6 miliona evra.
Trenutno se na elektronskoj tabli Komore izvršitelja Srbije nalazi 2.634 oglasa o zakazanoj plenidbi imovine, a javna izvršiteljka Jelena Radovanović, koja je otkrila malverzacije svojih kolega objašnjava po kom sistemu su oni pljačkali novac iz budžeta Republike Srbijem, iako je u Zakon o izvršenju i obezbeđenju uveden antikorupcijski član 300. koji je trebalo da spreči korupciju. Ona kaže da se zakon bahato krši, dok je država oštećena za ogromnu količinu novca.
Država je uvođenjem antikorupcijskog člana pokušala da zaštiti sebe kada je uočila da su pojedini advokati, sudije i izvršitelji, koji su međusobno umreženi, napravili biznis od predmeta u kojima su dužnici korisnici budžetskih sredstava.
Javni izvršitelj Jelena Radovanović navodi da je šema za pumpanje troškova i izvlačenje novca iz državne kase Republike Srbije bila dobro razrađena, dok je budžet ojađen bukvalno državi ipred nosa! Od jednog postupka su se pravila tri, da bi i svako od aktera tri puta naplatio svoje troškove!
– Kada je dužnik država, sprovođenje je preko budžeta Republike Srbije i realizuje se vrlo brzo i efikasno sa nalogom preko Narodne banke Srbije (NBS). Celokupni postupak je jako brz, obzirom da žalba ne zadržava sprovođenje izvršne isprave, na primer presude. Izvršenje se sprovodi odmah i to 100% preko prinudne naplate NBS, čim primi nalog za postupanje javnog izvršitelja, jer na državnom računu, po pravilu, uvek ima novca. Pojedini javni izvršitelji su zbog toga „budžetske predmete“ prepoznali kao atraktivne za rad, te su se profilisali za rad isključivo u navedenim predmetima. Advokati bi jednu presudu cepali na tri dela i koristili je više puta. I to tako što bi jednim predlogom zahtevali naplatu glavnog duga, drugim naplatu zakonske zatezne kamate, a trećim troškove. Advokati su u predlogu za izvršenje uglavnom navodili ime istog javnog izvršitelja, odnosno onog sa kojim imaju takozvani dogovor o saradnji. To podrazumeva podelu novca u različitim procentima između advokata koji obezbeđuju predmete i javnih izvršitelja koji dobijaju te predmete u rad. To je zapravo cena koju javni izvršitelji treba da plate da bi upravo oni dobili navedene predmete – objašnjava javni izvršitelj Jelena Radovanović.
– Takozvano cepanje predmeta, multiplikovanje troškova, korupciju i koncenraciju većeg broja predmeta kod određenih javnih izvršitelja država je prepoznala kao gorući problem. S obzirom na ogroman broj takvih postupaka, sa budžeta države se masovno odlivao novac, pa je država od 1. januara 2020. godine uvela izmene zakona i početak primene člana 300. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Javni izvršitelj postaje nadležan da određuje i sprovodi postupak, dok je nadležnost suda ukinuta. Sud u navedenim predmetima, odlučuje samo u slučaju žalbe ili prigovora neke od stranaka u postupku. Sada je pravilo, da je advokat dužan da se obrati Komori javnih izvršitelja ako želi da utuži recimo na osnovu presude u kojoj je izvršni dužnik država. Suština člana 300. je bila da Komora javnih izvršitelja ravnomernom raspodelom, uz pomoć softvera, dodeljuje predmete izvršiteljima. Zamisao je bila da će ravnomerna zastupljenost javnih izvršitelja slučajnim odabirom, sprečiti korupciju. Zašto bi neko bio učesnik u korupciji ako će dobiti predmete u dovoljnom broju, a da pri tome ne plaća nikakvu cenu za njih i slobodan je u svom radu? – kaže naša sagovornica.
– Međutim, u praksi se i dalje postupa kao pre, ravnomerna raspodela se zaobilazi, advokati dostavljaju sudu predloge za izvršenje u kojima označavaju javnog izvršitelja koga oni žele. Sud, uopšte nije nadležan da postupa u ovim predmetima, ali dozvoljava izvršenje i dostavlja na sprovođenje javnom izvršitelju kojeg je advokat označio u predlogu – kaže javni izvšitelj Jelena Radovanović, koja ima silne probleme kada se obratila Komori izvršitelja Srbije i Ministarstvu pravde Srbije i ukazala im na mahinacije svojih kolega.
– I pored izmena zakona, intervencije države kroz uvođenje člana 300. i korekciju člana 34. Zakona koji se odnosi na troškove, odnosno onemogućavanje cepanja predmeta i dalje ima kršenja zakona. Izmene u vidu antikoruptivne mere, su u trenutku uvođenja bile revolucionarne, to je bio dobar pravac, ali se ispostavilo da učesnici u tom postupku krše upravo tu „antikoruptinu meru“. Period početka primene izmena zakona je „zaživeo“ u periodu korone i uvođenja vanrednog stanja. Period širenja korone je u ogromnoj meri tangirao sve procese u društvu, skoro pune dve godine, na način da nije propraćena niti kontrolisana primena izmene zakona, što je verovatno i razlog kako je u toj meri korupcija i uspela da se raširi. Među javnim izvršiteljima, svi ovi podaci figuriraju kao javna tajna. Ipak niko ništa nije preduzeo da se navedeno spreči i sancioniše – otkriva Jelana Radovanović i ističe da se najbolje preko naloga NBS-a vidi koliko javni izvršitelji odstupaju od člana 300. I koliko su puta prekršili zakon.
Jelena Radovanović je na osnovu prikupljenih podataka NBS i Komore javnih izvršitelja utvrdila tačan broj naloga do kojih su izvršitelji došli na nezakonit način. Na osnovu tog broja naloga ne može da se zna koliko su oni profitirali bez uvida u njihove račune na koje im je prebacivan novac, ali je nesporno da nisu smeli da poseduju naloge do kojih su nezakonito došli, a kamoli da ih sprovode.
Na osnovu podataka koje je naša sagovornica dobila otkrivamo ko su izvršitelji koji su prednjačili u broju nezakonitih naloga:
- Predsednik nadzornog odbora Komore javnih izvršitelja Miljan Trajković, koji je imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Nišu, odstupa od ravnomerne raspodele u 2020. i 2021. godini ukupno za 3.508 naloga.
- Javni izvršitelj Aleksandar Takić, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Nišu, član Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja, odstupa ukupno za 7.041 naloga.
- Javni izvršitelj Bojan Kostić, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu i predsednik Komore javnih izvršitelja odstupa ukupno za 1.933 naloga.
- Javni izvršitelj Goran Milosavić, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Somboru ukupno za 1.977 naloga.
- Javni izvršitelj Aleksandar Vulović imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu, član disciplinske komisije za utvrđivanje disciplinske odgovornosti javnih izvršitelja, ukupno za 1.793 naloga.
- Pored rukovodstva Komore, analiza podataka je pokazala odstupanja u drastičnim ciframa kod javnog izvršitelja Danice Čolović, imenovane za područje Višeg i Privrednog suda u Kragujevcu, predsednice podržnice Komore u Kragujevcu za ukupno 16.046 naloga!
- Javni izvršitelj Žarko Radović, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Kragujevcu ukupno za 8.027 naloga.
- Javni izvršitelj Nenad Gvozdenović, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Leskovcu ukupno za 8.785 naloga.
- Javni izvršitelj Dalibor Stanojković, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Leskovcu ukupno za 3.227 naloga.
- Javni izvršitelj Aleksandra Antić, imenovana za područje Višeg i Privrednog suda u Leskovcu ukupno za 2.038 naloga.
- Javni izvršitelj Nikola Jovanović, imenovan za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu ukupno za 11.830 naloga.
- Javni izvršitelj Milan Kesić imenovanog za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu ukupno za 6.866 naloga.
- Javn izvršitelj Miloš Mitrović imenovanog za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu ukupno za 3.259 naloga.
- Javni izvršitelj Jelena Vučković imenovane za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu ukupno za 7.249 naloga.
- Javni izvršitelj Jelena Ognjanović, imenovana za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu ukupno za 5.433 naloga.
- Javni izvršitelj Desanka Romić (nije više javni izvršitelj), koja je bila imenovana za područje Višeg i Privrednog suda u Beogradu ukupno za 2.498 naloga.
– Navedena drastična odstupanja, niko od nadležnih nije ispitao, niko nije utvdio kolika je šteta države. Nije se ni moglo očekivati da će rukovodstvo Komore sankcionisati samo sebe. Može se reći da učesnici u korupciji i pljački države sada uživaju u plodovima svog rada – kaže na kraju razgovora Jelena Radovanović.
IMOVINU PLENE SAMO POVLAŠĆENI IZVRŠITELJI?
Ravnomerna raspodela predmeta javnim izvršiteljima je odličan recept protiv korupcije, ali da bi zaista u praksi zaživela neophodno je da bude adekvatno kontrolisana.
Velika koncekracija predmeta u broju koja je zastupljena kod određenih javnih izvršitelja, gde ne postoji ravnomerna rasodela predmeta, nema svoje racionalno obrazloženje, obzirom da svi javni izvršitelji rade po istom zakonu, istoj tarifi i činjenici da su odlukom ministra pravde od 2012. godine imenovani na navedenu funkciju jer ispunjavaju potrebne uslove.
– Postoje javni izvršitelji koji su se profilisali za rad u „bankarskim predmetima“, odnosno predmetima u kojima je banka ta koja pokreće izvršne postupke najčešće preko advokata. To su predmeti koje će građani najčešće prepoznati kao predmete u kojima im javni izvršitelj plene pokretnu imovinu ili prodaju nepokretnost, na osnovu menice, založne izjave ili hipoteke. Otvoreno je pitanje zašto su ti predmeti koncetrisani samo kod određenih javnih izvršitelja? Da li postoji i u ovim predmetima tzv. dogovorena saradnja, odnosno cena koju javni izvršitelj mora da plati kako bi bio odabran da dobije predmet i da li u tom slučaju postoji sloboda javnog izvršitelja da odlučuje ili je njegova odluka kupljenja – navodi Jelena Radovanović.
Podaci na osnovu kojih je sačinjena analiza izvršiteljke Jelene Radovanović je exel tabela NBS – ukupan broj NALOGA koji je svaki javni izvršitelj u Republici Srbiji dostavio Narodnoj banci Srbije (NBS), Odeljenju prinudne naplate, radi sprovođenja prema izvršnom dužniku iz čl.300 stav 2-4, za 2020 i 2021. godinu.
Pored navedenog, izveštaj se može smatrati najpreciznijim, jer upravo se preko prinudne naplate NBS, sprovođenjem navedenih naloga preko računa i sprovodi izvršenje u 99.99% „budžetskih“ predmeta.
Podaci dostavljeni od Komore javnih izvršitelja, po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja, – tabelarni prikaz – ukupan broj raspodeljenih PREDLOGA ZA IZVRŠENJE prema izvršnom dužniku iz čl.300 stav 2-4, za 2020 i 2021. godinu, po ravnomernoj raspodeli tih predmeta koja je izvršena preko Komore javnih izvršitelja RS.
Jelena Radovanović kaže da je prilikom izvršene analize iz tabelarnog prikaza Komore javnih izvršitelja, kao parametar obrađen broj predmeta koji je Komora dostavila, a za koje postoji odgovor javnog izvršitelja da zaprimio predlog, kao i za predmete za koje nije dat odgovor javnog izvršitelja da li je zaprimljen ili ne pod pretpostavkom da je zaprimljen. Zbir primljenih predloga i predloga za koji nije dat odgovor pomnožen je sa 2, kako bi se dobio maksimalan broj naloga koji je javni izvršitelj mogao da ima po nevadenim predlozima prema NBS, sa pretpostavkom da su svi predlozi bili uredni i dozvoljeni, to da ih javni izvršitelji nisu trebali odbaciti kao neuredne, odnosno odbiti kao nedozvoljene.
NBS – prinudna naplata nema izveštaj o broju predloga za izvršenje, s toga je od nje i tražen Izveštaj o broju Naloga za sprovođenje i to rešenja o izvršenju i rešenja o troškovima.
Komora javnih izvršitelja, nasuprot NBS, nema saznanja o broju naloga koji je svaki javni izvršitelj dostavio NBS-u prema izvršnom dužniku, ali ona raspolaže podacima o broju raspodeljenih predloga za izvršenje, odnosno primljenih na osnovu kojih mogu nastati napred navedeni nalozi.
Na osnovu Predloga za izvršenje (kada ispunjava sve zakonske uslove), javni izvršitelj dozvoljava izvršenje i donosi se rešenje o izvršenju, za koji javni izvršitelj daje nalog NBS da sprovede preko računa izvršnog dužnika. Ista procedura je za donošenje rešenja o troškovima u navedenom predmetu, i naloga koji javni izvršitelj daje NBS da sprovede preko računa izvršnog dužnika. (Naime, nakon sprovedenog rešenja o izvršenju, javni izvršitelj utvrđuje naknadu za uspešnost, koju dostavlja podnosiocu predloga za izvršenje izvšnom poveriocu da plati. Tek kada izvršni poverilac plati naknadu za uspešnost, ima pravo da zahteva te i eventualno druge troškove postupka koje je imao).
Sa navedenog razloga 1 predlog za izvršenje = 2 naloga NBS – maksimalno (i to samo pod napred navedenim uslovima, čak javni izvršitelji jednim nalogom sprovode rešenje o izvršenju i troškove – sporno, jer nije poznata zakonska konstrukcija na koji način naplaćuju troškove koji nisu mogli da nastanu unapred – preporuka Ministarstva pravde da se na navedeni način postupa)
Upoređivanjem navedenih podataka, može se jasno sagledati svako odstupanje od ravnomerne raspodele, s tim da je izveštaj NBS dat po broju naloga (2 naloga = 1 predmet/predlog), dok je Izveštaj Кomore dat po broju predloga za izvršenje koji su raspodeljeni. Odstupanje je moguće i prihvatljivo samo u slučaju takozvanih prevučenih predmeta iz 2019. godine. Naime, postoji mogućnost da je predlog za izvršenje podnet pre 1. januara 2020. godine, ali da je sprovođenje izvršenja preko NBS pušteno tek u 2020. godini, a skoro je neverovatno da je pušteno 2021. godine, u oba slučaja, ne u nekom većem broju.
Javni izvršitelj koji na ovako utvrđenom parametru (da su svi predlozi bili uredni i da je sve sproveo preko 2 naloga NBS – maksimalno povoljan parametar) ima višak broja naloga u razlici između broja naloga koji je pustio prema NBS, i naloga koje je mogao imati po zaprimljenim predlozima za izvršenje od strane Кomore javnih izvršitelja, mora biti predmet kontrole ili provere utvrđivanja postojanja navedene razlike u višku naloga.
(Mile Sova)
