Slučaj prinudnog iseljenja pukovnika Lalovića je izazvao zgroženost i zabrinutost građana zbog brutalnosti kojom je sproveden. Time je skrenuta pažnja javnosti na rad javnih izvršitelja. Javni izvršitelji su privatni preduzetnici kojima je država poverila javna ovlašćenja da umesto nje, sa silom kojom samo ona raspolaže, vrše javnu vlast.
Zbog odsustva sudske kontrole u radu javnih izvršitelja, zatim zbog politizacije upravljanja javnim komunalnim preduzećima, i konačno zbog odsustva adekvatne kontrole rada advokata od strane njihovih profesionalnih organizacija (advoktskih komora), nastala je sprega kojom se poslednjih godina ogromna novčana sredstva otimaju, uglavnom od siromašnijih građana, i slivaju u privatne džepove.
To je jedan od primera korupcije koja se naziva sistemskom, jer je generiše sistem društvenih odnosa i važećih propisa. Takva, sistemska korupcija je mnogo opasnija od pojedinačnog „čašćavanja“.
Najpre, rukovodioci javnih komunalnih preduzeća, koji su na funkcije postavljeni u čerečenju partijskog plena, što je odavno notorna (ona koja se ne dokazuje – prim. autora) činjenica, iz redova advokata angažuju neke koji će zastupati preduzeća na čijem su čelu u naplati potraživanja od građana.
Advokati izabrani bez jasnih kriterijuma daju svoje advokatske pečate i faksimile svojim nazovi klijentima, javnim komunalnim preduzećima, što je pravilima za obavljanje advokatske profesije zabranjeno. U administrativnim službama tih preduzeća se, zatim, sastavljaju, umnožavaju i ekspeduju opomene pred utuženje i predlozi za pokretanje postupka prinudne naplate od građana, na koje se samo „lupaju“ advokatski pečati i faksimili, što je takođe zabranjeno pravilima advokature.
Naknadu za pravnu pomoć, koju zapravo nisu ni pružili jer su samo dali svoj pečat da se „lupa“ na hiljadama podnesaka, tipski sačinjenih u administrativnim službama njihovih klijenata, advokati naplaćuju od javnih komunalnih preduzeća, a ti troškovi se prevaljuju na građane, dužnike naknada za komunalne usluge javnih preduzeća.
Pitanje je da li ti ,”odabrani” advokati svu ovako ostvarenu „zaradu“ zadržavaju za sebe?!
Onda stupaju na scenu javni izvršitelji. Oni dodaju svoje troškove, među kojima su neki potpuno besmisleni i apsurdni, ali su propisani njihovom tarifom i sudovi kasnije obavezuju građane da i te zapravo nepostojeće troškove javnih izvršitelja plate. Javni izvršitelji, na osnovu ovlašćenja koja im je dala država, uz dugove za komunalne usluge javnih preduzeća, naplaćuju i ovako uvećane, za mnoge građane enormne troškove.
Tako se dešava da troškovi višestruko prevazilaze visinu samog glavnog duga. Do aktiviranja ovog svojevrsnog mehanizma dolazi već u drugom, najkasnije trećem mesecu kašnjenja sa plaćanjem komunalija.
Sprega između javnih komunalnih preduzeća, advokata i javnih izvršitelja sirotinji „guli kožu sa leđa“ kada zadocni sa plaćanjem komunalija. A ljudi kasne sa plaćanjem zato što ostaju bez posla, zato što su zarade i penzije nominalno veće, ali stvarno sve manje, jer sve poskupljuje…
Reč je o pojedinačno relativno malim iznosima. Ali, kada se oni pomnože brojem poslatih opomena dužnicima ili sa brojem najbanalnijih zadocnjenja sa plaćanjem mesečne uplatnice za JКP Infostan, dobijaju se stravični iznosi.
Sav taj novac, iz džepova građana, preko javnih komunalnih preduzeća, završava u džepove advokata i javnih izvršitelja koje izaberu rukovodioci javnih komunalnih preduzeća.
Sasvim je legitimno pitanje: Da li je to konačna destinacija tog ogromnog novca koji građani plaćaju, najvećim delom nizašta, ili se radi o jednom velikom sistemu korupcije i otimanja para građanima, koje završavaju protivpravno u džepovima rukovodilaca javnih komunalni preduzeća i njima bliskih advokata i javnih izvršitelja?
Ne postoje zakonske prepreke da se potraživanja po osnovu komunalija ne mogu naplatiti i, recimo, prodajom nekretnine u kojoj dužnik živi. Dakle, dug po osnovu iznošenja đubreta, ako osiromašeni građanin ne može da ga plati, može da dovede do javne prodaje stana ili kuće koji su mu jedini krov nad glavom, što se u nekim slučajevima i dešavalo.
Onda stupaju na scenu profesionalni kupci nekretnina na javnim prodajama, gde je početna cena 70% od procenjene tržišne, a na drugom nadmetanju svega 50%. Tako se delovanjem ove sprege, zbog neplaćenih komunalija, može ostati i bez krova nad glavom, u bescenje.
Nameće se zaključak da je nužno da policija i tužilaštva istraže ovu spregu rukovodilaca javnih komunalnih preduzeća, advokata, javnih izvršitelja i profesionalnih kupaca nekretnina na javnim licitacijama, i da privedu poznaniju prava sve koji su na ovaj način na štetu građana i javnih budžeta ostvarili protivpravnu imovinsku korist, da advokatske komore sankcionišu sve advokate koji se bave fiktivnim pružanjem pravne pomoći i konačno da komora javnih izvršitelja revidira njihovu tarifu tako da iz nje isključi naplatu troškova za radnje koje javni izvršitelj nije preduzeo, a najvažnije da se zakonom zabrani naplata novčanih potraživanja javnom prodajom nepokretnosti koja predstavlja dužnikov jedini dom.
Za dug od 1200 dinara izvrsitelj naplatio 14 000 dinara.
I jos jedna njihova caka dug koji vam traze u resenju nije isti kao onaj koji trazi poverilac kad to proverite dobijete dve razlicite cifre od kojih je skoro uvek ona od izvrsitelja nesto niza.To sluzi da vam ponovo traze razliku uz naravno nove troskove.
I ako odete kod izvrsitelja ponasa se kao da je sa duge planete mene cak nije hteo da udostoji da mi objasni odakle uopste potice taj dug niti da mi saopsti krajnji iznos vec sam to morao sam da zakljucim