Poslednjih godina, u Braničevskom okrugu poljoprivrednici obrađuju sve veće posede i po 100, 200, 300 hektara.
Prethodnih decenija radili su samo zemljište u svom posedu do 10 hektara, a sada žive od toga. To je uticalo i na veću cenu zakupa zemljišta koja je sada dostigla maksimum.
Kada su svi odlazili, Aleksandar Mijatović iz sela Bare kod Požarevca, vratio se iz Austrije i posvetio se poljoprivredi. Malo po malo, došao je do 300 hektara koje obrađuje, od toga 50 ima u svom posedu.
“Počeo sam sa malim traktorom, sa jeftinom mehanizacijom. Krpili smo se. Radili i danju i noću, ali kredite sam maksimalno izbegavao”, seća se Aleksandar svojih početaka za Radio televiziju Srbije.
U ovom okrugu poljoprivrednici su oduvek radili uglavnom ono što su imali, do desetak hektara. Poslednjih godina, došlo je do znatnog ukrupnjavanja poseda, na kojima se uglavnom gaji kukuruz, pšenica i suncokret.
“Posle 2000. godine, dosta mladih je otišlo u inostranstvo nakon bombardovanja, promena, sređivanja viza. Tako da su ostala staračka domaćinstva koja su davana u zakup”, objašnjava Tomica Petrović iz Kasidola, koji obrađuje 67 hektara, od čega je 23 u njegovom vlasništvu. I krenulo je nešto na bolje. Tako da se od tada gazdinstvo širilo iz godine u godinu.
U Braničevskom okrugu obradive površine zauzimaju 260.000 hektara, što je više od polovine. Pre samo deset godina, veliki deo tog plodnog zemljišta bio je u parlogu. Sada ga nema dovoljno za sve koji žele da rade.
Ukrupnjavanje poseda dovelo je i do povećanja cena zakupa zemljišta do neisplativosti, što uz smanjene subvencije i nestabilne cene proizvoda ume da optereti ratare.
Cena zakupa skočila je sa 20, 30 ili 50 evra po hektaru na 150, 200, pa čak negde i 250, gde zemlju obrađuje više ljudi iz jednog sela. “Sa rodom od ove godine, ipak se isplati. Ostajemo u poslu”, kaže Tomica Petrović.
Za stiške poljoprivrednike važi da najteže odustaju. I uvek se nadaju dobroj godini – piše RTS.
TPKNEWS/RTS