Stolar Siniša Stević Sinče iz sela Majilovac kod Velikog Gradišta, prošle godine došao je u žižu javnosti kada je obelodanio da svoje dve kuće i stolarsku radionicu koja se prostire na nekoliko stotina kvadrata i opremljena je svim mašinama, poklanja porodici koja će živeti sa njim i voditi računa kako o domaćinstvu, tako i o zanatskoj radnji.
Usijali su se bili Sinišini telefoni, oko pedeset porodica javilo se ovom stolaru, a na njemu je bilo da izabere onu koja mu je najviše prirasla srcu. Tako je i bilo. Odluka je pala na jedan mladi bračni par iz sela u okolini Vršca.
“Dnevno sam razgovarao sa nekoliko porodica. Mnogi su bili fini i slatkorečivi i bilo mi je jako teško da izaberem. Odlučio sam se za jedan bračni par, imaju oko tridesetak godina. Bili su u veoma nezavidnoj finansijkoj situaciji, i delovali kao jako fini i želeo sam da im pomognem misleći da ćemo živeti u miru i slozi”, izjavio je Siniša za RINU.
Oni su se doselili u Majilovac, postepeno prenosili svoje stvari u Sinišin dom, ali kako su dani prolazili priča je dobijala drugačiji epilog.
“Vrlo brzo pokazalo se da su oni očekivali da, izgleda, kod mene dođu na izdržavnje. Sve sam radio sam, održavao kuću i radnju, a da od njih nije bilo nikakve pomoći. Mislio sam da će se vremenom možda nešto promeniti, da im treba određeni period da se prilagode, ali slaba vajda. Sve je ostalo isto. Osim što sam radio u domaćinstvu, morao sam da idem i za njih. Nisam više to mogao da tolerišem i morao sam im reći da idu. Otišli su iz moje kuće pre petnaest dana”, izjavio je ovaj stolar.
Iako razočaran, Siniša ne odustaje od svoje odluke i nada se da će ipak uspeti da pronađe dobru i vrednu porodicu kojoj će pokloniti sve ono što je za života stekao, a što sigurno nije malo.
“Ko zna koliko sam finih ljudi propustio, a koji su se javili. Posle ovog što se desilo kontaktirao sam neke koji su me ranije zvali, ali sada pet puta merim i jednom sečem. Ukoliko ne uspem da pronađem, postoji i opcija da svoju radionicu dam u zakup ko hoće da radi, posao mu je potpuno razrađen. Ja sam na izmaku snage i red je da malo odmorim, a žao mi je da propadne sve što sam stvarao godinama”, kaže Siniša.
Stević je decenijama unazad jedan od najpoznatijih stolara u tom delu Srbije. Ispod njegove vešte ruke izašlo je na stotine proizvoda od drveta, a težak rad i još teži život obeležili su njegov vek.
“Sve što imam posle smrti ostalo bi toj porodici. Moja familija nije se javljala godinama, tek sad kad je videla da poklanjam kuće, pa bih sa ljudima koji dođu kod mene potpisao ugovor kako ne bi imali problema da naslede imanje. Da porodica bude poštena i da nikad ne dozvoli da se ugasi slavska sveća. To je jedino što ja tražim za uzvrat, od onih koji se odluče da žive sa mnom i dobiju sve ono što sam težačkim radom stekao”, zaključio je Siniša.
(Tpknews.com/RINA)
Dokle ćete pisati o ovom teškom namćoru, koji je izbacio iz kuće rođenu ćerku i unučad, kome je od tuge za decom umrla supruga, a posle toga su mu svi prijatelji i rodbina okrenuli leđa?! Ako postoji nebeska pravda, Siniša će sam i umreti u radionici, a pronaći će ga tek kada smrad počne da se širi po komšiluku. Pošaljite jednog novinara u Majilovac da popriča sa žiteljima sela, pa ćete onda videti kakvom “čoveku” dajete medijski prostor.
U ovom kraju je jako moderno a seljaci misle i lukavo obecati kule i gradove i dovesti nekog da te sluzi za zivota. Neko treba svoj zivot da pokloni njemu i ispunjava njegove hirove. Poznati su mi slucajevi gde ljudi obecavaju kuce lokala kafane diskoteke i slicno finoj porodici a onda posle par godina mukotrpnog crncenja kazu nisu zadovoljni i traze sledece i tako u krug.
A da je doticni gospodin onakav kakav se prikazuje ne bi trazio pomoc po belom svetu nasao bi ga u komsiluku jako brzo.
Da ima poštene namere našao bi ljude iz Majilovca a ne bi tražio nepoznate da mu budu sluge pa da ih posle par godina izbaci. On misli da će živeti 1.000 godina koristeći tudju besplatnu radnu snagu. Zašto da plaća sluge kada može da ih na prevaru nadje besplatno.