Srpska pravoslavna crkva i vernici slave praznik Svetih Zosima i Jakova tumanskih. Posebno svečano biće u manastiru Tumane, gde se održava Sveta arhijerejska liturgija, a potom i akatist svetiteljima i molitve za zdravlje.
Očekuje se da tokom praznika bogomolje iz 16. veka imanje i sam manastir Tumane poseti oko 25.000 vernika.
Sveti Zosim tumanski bio je veliki molitvenik i duhovnik. Po predanju živeo je sam u kamenoj pećini kod današnjeg manastira Tumane.
Podizanje tog manastira vezano je za ime Miloša Obilića, koji je prilikom lova nehotice ustrelio pustinjaka Zosima. Na mesto gde je starac izdahnuo, Miloš ga je sahranio i nad grobom podigao crkvu, odnosno manastir koji se i danas zove Tumane. Mošti prepodobnog Zosima nalaze se u crkvi manastira Tuman i otkrivene su 8. avgusta 1936. godine.
Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Stekao je dva doktorata u Francuskoj ali ga je jednom prilikom dotakla blagodat Božja. Napustio je službu i svetovni život i došao je kod Svetog vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio.
Izuzetno skroman i ćutljiv, stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Prebijen je na smrt 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumane.
Navali narode, jer Bog pomaže samo u Tumanu! Ostale manastire i crkve širom Srbije, uopšte ne pogleda. Što više para ostavite na ikonama i potrošite u manastirskoj prodavnici, to će vam Bog više pomoći.
Pročitah sve tvoje komentare,slažem se sa tobom u svemu.šteta što to ne može videti više ljudi na Fejsbuku,jer bolestan čovek i sa mukom veruje u sve,i misli da što više novca da,pre će mu Bog pomoći.
Rado, nemam ništa protiv da staviš moje komentare na Fejsbuk, jer ja ga nemam. Pozdrav!
Već sam jednom pisao o “fenomenu” Tumane, ali hajde da ponovim, pošto ne volim nepravdu i laž, pa ma sa koje strane ona dolazila. Dakle, odrastao sam u blizini manastira Tumane i dobro poznajem kako manastir, tako okolna sela i ljude koji u njima žive. Nekada je to bio ženski manastir, sličan kao mnogi drugi u Srbiji. Nikakva “čuda” se nisu dešavala. Onda su monahinje otišle, a umesto njih su došli muškarci, monasi. Tada je počela neviđena reklama u većini medija. Kako štampanih, tako i elektonskih. Slepi su “progledali”, nemi “progovorili”, nerotkinje “rodile”, otpisani “ozdravili”… A, narod ovakav kakav je, sluđen nekadašnjim ratovima, inflacijom i bedom, željan svega i svačega, pohrlio je u manastir, misleći da će baš njih Bog pogledati. Inače, ceo ambijent oko manastira je vašarski i podseća na Guču. Monasi čitaju molitvu preko megafona, u manastirskoj prodavnici se prodaje sve i svašta, po nerealnim cenama. Prodaje se “manastirsko” vino, a manastir nema vinograd, prodaje se “manastirski” med, koji su monasi po bagatelnoj ceni otkupili od pčelara iz okolnih sela, a onda na tegle zalepili nalepnicu, manastirski med. Prodaje se čak i osveštana šminka (!). Valjda, da ružne postanu lepe… Na početku je opština Golubac pokušala da se “udene” u taj manastirski biznis, ali je brzo odustala, jer je očigledno da neko mnogo moćan stoji iza cele priče. Evo, čak i država gradi brzu saobraćajnicu Požarevac-Golubac, da bi se od autoputa, što brže i lakše stiglo do manastira Tumane. Ljudi, ne budite lakoverni i naivni, pogledajte vozni park monaha i vladika, a onda stavite prst na čelo. Ako imate neki zdravstveni problem, idite kod lekara. Ako želite i Bogu da se pomolite, odite u njbližu crkvu ili manastir gde živite. Nema potrebe da prevaljujete toliki put i trošite novac, da bi došli u Tumane. Tumane je samo jedna obična iluzija, da ne upotrebim neku težu reč. Na kraju bih vas obavestio, da će sledeći manastir u kome će se događati “čuda”, biti manastir Manasija kod Despotovca. Iz Manasije su isto otišle žene i došli muškarci, a među njima je i nekoliko monaha iz Tumana. Čisto da pripreme teren i obuče biznisu ostale monahe.
Ja napisah šta sam imao, a vi radite kako mislite da treba. Pomaže Bog!
Apsolutno saglasan! Privatno versko preduzece!
Baš tako, privatno versko preduzeće, koje prodaje maglu i zgrće milione. Svakog vikenda je put zakrčen još od Maleševa. Danas će biti zakrčen od Golupca. Baš me zanima, kako žitelji Dvorišta, a posebno Krivače, dolaze i izlaze iz sela. Danas se očekuje 25 000 ljudi. Neka svako od njih ostavi po hiljadu dinara. Nešto na ikone i neka kupi neku sitnicu u manastirskoj prodavnici. Znači, ako svako ostavi po hiljadu dinara, sakupiće se 25 miliona dinara ili ako vam je lakše, 2 miliona evra. Srbija nema tako profitabilno preduzeće, kao što je manastir Tumane. S’ pravom pitam, kao građanin Srbije i kršteno čeljade, gde ide taj novac? Postoji li neka evidencija? Nažalost, odgovor znam i sam.
Svako veče automobili sa BG tablicama državne bezbednosti preuzimaju džakove sa novcem i nose za Beograd. Treba ići u manastir, zapaliti sveću i ostaviti po 20, 30, 50 dinara, verovati u Boga a ne u monahe
Novac ide Vučiću. Javna tajna.