Prema evidenciji Komore javnih izvršitelja, u prvih devet meseci prošle godine podeljena su 1.620.783 predmeta. Na elektronskoj oglasnoj tabli Komore trenutno se nalazi 45.405 poziva na učešće na licitaciji za oduzetu imovinu. Procenjuje se da javni izvršitelji godišnje zaplene imovinu vrednu oko milijardu evra.
Među javnim izvršiteljima ističe se Mirjana Dimitrijević, koja je u poslednjem finansijskom izveštaju navela da je ostvarila prihod od 70.627.000 dinara, odnosno 603.649 evra. Iako protiv nje postoje dve krivične prijave, zahtev za pokretanje disciplinskog postupka i serija prigovora, njene kolege iz Komore su je nagradile za „doprinos u obavljanju javnoizvršiteljske delatnosti”.
Gospođa Dimitrijević je bila šef Odeljenja za izvršenje Prvog osnovnog suda u Beogradu. Njene kolege rado joj izlaze u susret i sve prigovore koje podnose građani, glatko odbijaju. Njena ćerka je zamenica Višeg javnog tužioca u Beogradu.
Na udaru izvršitelja trenutno se nalazi milion građana, većina zbog dugova komunalnim preduzećima i bankama. Mira nemaju ni pokojnici. Služba za katastar obavezna je da objedini podatke sadašnjih i bivših vlasnika nepokretnosti, ali još nije doneta odluka da li će se dugovanja namirivati oduzimanjem nadgrobnih spomenika i grobnih mesta.
Mediji svakodnevno izveštavaju o dramatičnim slučajevima. Beograđanki Mirjani Prostran izvršitelji mesecima skidaju dve trećine plate na ime dugovanja prema čoveku koji je mrtav već godinu dana, a dug je nastao pre 15 godina. Izvršnu presudu je doneo Drugi osnovni sud u Beogradu, koji je, mimo zakona, potraživanje ustupio advokatu pokojnika. Zemunski bračni par Branislav i Ljubica Uzelac uzeo je 2008. kredit od 2,6 miliona dinara od Eurobank Srbija. Do danas su vratili 6,5 miliona. Imaju i presudu Privrednog suda da im je banka nepravilno računala kamate, ali izvršiteljka Mirjana Dimitrijević je njihov stan, vredan 71.000 evra, prodala na licitaciji po znatno nižoj ceni od realne. Boro Polić je zbog duga od 2.200 evra ostao bez stana čija je procenjena vrednost 80.000 evra. Izvršitelji su stan od 55 kvadrata na Novom Beogradu prodali za 36.000 evra, Poliću su vratili 28.000. Za taj posao izvršitelji su uzeli 8.000 evra, skoro četiri puta više nego što je bio dug koji su naplaćivali. Sličnu torturu prolazi Zvezdana Branković iz Požarevca, kojoj izvršitelji oduzimaju stan iako ima validan kupoprodajni ugovor. Slavica Cvetković iz Vranja, samohrana majka dvoje dece, našla se na udaru izvršitelja zbog duga koji je napravio sin bivšeg vlasnika njenog stana. Utvrđeno je da dužnik u tom stanu ne živi od 2006. godine, ali nema veze, napravljen je popis svih pokretnih stvari, koje će biti prodate budzašto Nišlija Zoran Miladinović dobio je obaveštenje da će mu izvršitelj skinuti sa plate 30.000 dinara na ime dugovanja komunalnom preduzeću. Iako je dokazao da je posredi greška, da se presuda odnosi na drugog čoveka s istim imenom, izvršni sudija ga je uputio da podnese žalbu, ali ona neće odložiti izvršenje. Sef beogradske penzionerke Nade Stojanović, bez obaveštenja, prisustva policije i svedoka, obili su izvršitelji, nezainteresovani za činjenicu da ona nije dužnik, kao i za zakon koji im to ne dozvoljava.
Takvih primera ima u ogromnim količinama, kao i načina na koji javni izvršitelji zloupotrebljavaju ovlašćenja.
Zakon o izvršenju i obezbeđenju stupio je na snagu 1. jula 2011. godine, pored sudskih izvršitelja omogućio je rad i privatnih. Izmenama Zakona iz 2015. proširena su ovlašćenja privatnih izvršitelja. Pod izgovorom da će taj Zakon omogućiti veću efikasnost u naplati potraživanja stvoren je zločinački mehanizam u koji su uključene najznačajnije državne institucije, pre svih policija i pravosuđe. Ključna greška nastala je odredbom kojom je načelo reciprociteta ostavljeno na slobodnu procenu izvršitelju, službenom licu koje “vrši javna ovlašćenja”. Toliko prostora za mahinacije nije imao ni Al Kapone.
Izvršitelji se služe svim mogućim prevarama. Najunosnija je nezakonita naplata dugova, pre svega prodajom kuća i stanova. Procedura je jednostavna. Dužnicima oduzmu nekretninu, pa je prodaju na nameštenoj licitaciji. Po običaju, prva licitacija propadne zbog neodazivanja kupaca, da bi se na drugoj cena oborila na 30 odsto od procenjene. Stan kupi neko od saradnika izvšitelja, a onda ga oglasi na tržištu, proda po realnoj ceni. U podeli plena učestvuju izvršitelji i poverioci, ali često i izvršne sudije, koje za određenu nadoknadu ustupaju predmete podobnim javnim izvršiteljima.
Na licitacijama stanove i kuće uvek kupuju isti ljudi, koje izvršitelji šalju da umesto njih obavljaju transakcije. Izvršitelji im daju sav novac za kupovinu, a da uspešno završe svoj zadatak i zaplenjenu nekretninu kupe za mizeran novac, svi uključeni u ovu prevaru su na dobitku. U takve nameštaljke uključeni su i radnici banaka. Tako je službenik jedne banke kupio kuću na Dedinju, vrednu 250.000 evra za samo 100.000 evra.
– Ta kuća je prethodno zaplenjena zbog duga prema banci u kojoj on radi. Nažalost, sve ovo je na nivou osnovane sumnje ili javne tajne, jer konkretni dokazi ne postoje – tvrdi Dejan Gavrilović iz udruženja Efektiva.
Zloupotreba ovlašćenja nije primenjena samo u skupim slučajevima, koji donose veliku dobit, nego i prilikom otimanja kućnog i kancelarijskog nameštaja i bele tehnike. Prema iskazima oštećenih, ali i posrednim priznanjima izvršitelja koji se često sukobe oko plena, vrše se i mnoge druge nezakonite radnje. Izvršitelji podmićuju pojedine sudije, poveriocima daju “zlatni procenat”, otkupljuju dugove, koje potom naplaćuju uz pretnje i ucene, naduvavaju račune, preko uticajnih političara i tajkuna dobijaju poslove, pa neki od njih imaju i po više hiljada predmeta.
Vlast je napravila zločinački sistem, kojim štiti bogate, uticajne i moćne, a pljačka sirotinju i sve koji nemaju političku zaštitu. Izvršitelji nemaju zakonskih prepreka i moralnih dilema kad treba da iz nekog stana izbace majku s malom decom zbog duga od 1.000 evra, ali ne postoji način da radnici dobiju zaostale plate. Veliki trgovinski sistemi ne plaćaju dobavljače, ali izvršitelji ne uzimaju te predmete, da se ne zamere tajkunima i njihovim pravosudnim i političkim zaštitnicima. Za zakon su nedodirljive firme politički podobnih kriminalaca, čiji poreski dug doseže i cifre od nekoliko miliona evra. Takvi biznismeni, iako zaduženi do guše, nesmetano rade, žive u luksuznim vilama na Dedinju i Senjaku, voze skupa kola i nešto jeftinije starlete, bez straha od izvršitelja.
– Javni izvršitelji su dobili preterano velika ovlašćenja, koja zloupotrebljavaju kako bi stekli ličnu korist. Biće potrebno mnogo godina da javni izvršitelji shvate koja je njihova uloga i svrha u društvu, a ona sigurno nije prekomerno bogaćenje preko noći, uz bezobzirnost prema pravima i interesima drugih, već stvaranje efikasnih mehanizama i ostvarivanje prava poverilaca, bez egzistencijalnog ugrožavanja dužnika. Zbog toga je potrebna efikasna kontrola koja vodi kažnjavanju nepravilnosti i nezakonitosti u njihovom radu – rekao je zaštitnik građana Zoran Pašalić, koji priznaje da je primio na stotine žalbi nesrećnika koje su izvršitelji gurnuli u bedu.
U tom kontekstu najavljuju se i nove promene Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Izmene su neophodne, baš kao i njihova primena u praksi. Dok se to ne desi, stradaće stotine hiljada građana.
Komora javnih izvršitelja tvrdi da njeni članovi “postupaju po odredbama Zakona i namiruju potraživanja poverilaca u skladu s javnim ovlašćenjima koja im je dala država”.
– U radu javnih izvršitelja nema ništa senzacionalističko – tvrdi Aleksandra Trešnjev, bivša predsednica Komore. Njen suprug Aleksandar Trešnjev je uticajni sudija Višeg suda u Beogradu.
Za nju, koja na sebi ima nakit skuplji od stana koji je zaplenjen zbog duga od 200.000 dinara, nema ništa senzacionalističko kad neku porodicu na ulicu izbacuje izvrštelj koji, poput Miljana Trajkovića, godišnje zaradi više od milion evra.
Policija ide i dalje u prekoračenju ovlašćenja u zaštiti izvršitelja. Grupa građana je početkom decembra stala u odbranu bake Ruže Ristić. Ispred njenog stana u Žarkovu okupljeni aktivisti Združene akcije “Krov nad glavom” svojim telima su sprečili izvršitelje da staricu izbace na ulicu. Policija je okupljenima oduzela lične karte, da bi nekoliko dana kasnije troje aktivista bilo pozvano u policijsku stanicu, prvo u svojstvu građana, da bi se taj status odmah promenio u okrivljene. Na taj način, policija pokušava da izvrši pritisak i zastraši sve koji su spremni da brane obične građane, žrtve malverzacija banaka, sudova i izvršitelja.
– Mi samo radimo svoj posao – uglas govore sudije, izvršitelji, policajci, vatrogasci, socijalni radnici, bravari i svi ostali u tom lancu kriminala.
To su tvrdili i stražari u Aušvicu i Jasenovcu. Zakon, naročito kad je ovako poguban, ne može da bude izgovor za nepravdu. Zato treba menjati i njega, ali i sve koji ga sprovode i koji su se obogatili na tuđoj nesreći. Takođe, da bi Srbija bila normalna država, neophodno je da se sprovede istraga poslovanja svih 230 javnih izvršitelja i njihovih saradnika iz sudova i policije. Ni otomanske dahije nisu doveka vršili zulum, neće ni ovi.
Kada padne zločinački režim SNS-a, novi organi vlasti moraju privremeno da zabrane rad javnih izvršitelja, da se zapečate njihove kancelarije, a zatraži da Poreska uprava, državni tužioci ocene zakonitost u njihovom radu. Većina njih bi odmah mogla biti pritvorena, a potom i osuđena za teška krivična dela.
(Tpknews.com/V.M.)
Dokle god narod ne uzme pravdu u svoje ruke oni će ga pljačkati. Treba se pročitati pesma Početak bune na dahije.