Ivan Babejić još za života je ušao u legendu u istočnoj Srbiji, a smrt mu je samo dodala pozlatu. I danas će se naći stanovnici homoljskih sela koji će tvrditi da “homoljski Dilindžer” za 17 godina odmetništva “nikog nije ubio” i da je “pljačkao da bi davao sirotinji”!
Ivan Babejić rodio se u imućnoj porodici u selu Laznica 1896. Pohađao je školu i tu se isticao bistrinom i povučenošću, koja se bližila stidljivosti. Mobilisan je 1915. Posle poraza od Bugara vraća se u rodno selo, ali već početkom 1916. Bugari ga hapse i šalju u logor na jednom crnomorskom ostrvu. Ne zna se kako je otud uspeo da pobegne, tek 1917. godine on je ponovo u Laznici. Zapravo, u okolnim šumama, gde je prikupio još nekoliko odmetnika, da pljačkaju i ratuju. Da bi ga prinudili na predaju, Bugari mu hapse ženu.
Zbog nekakve sitne krađe, Ivan Babejić ležao je dve godine u niškom zatvoru, a kad je 1922. godine odslužio kaznu, počinje njegova prava hajdučka karijera.
Noćni prepadi na bogate domaćine, ucene, razvaljivanje kasa, ubistva iz koristoljublja, ali i iz bahatosti, obeležili su njegov život. Kao i drugi hajduci, izmicao je policijskim patrolama zahvaljući jatacima. “Jatak se mora dobro plaćati, ali samo nekoliko godina. Posle toga treba ga ubiti, jer će te odati”, bio je njegov moto.
Krupnog i naočitog, osim ovih plaćenih pomagača, skrivale su ga i ljubavnice, kojih je imao u gotovo svakom homoljskom selu. One, i novinari beogradskih listova, najzaslužniji su za legendu o Ivanu Babejiću. Hronike bulevarskih listova bile su pune opisa hajdukovih podviga.
SLAVNE PREVARE
Babejić se prerušio u žandarmerijskog majora i posetio sreskog načelnika koji ga juri, a na rastanku mu pod pepeljaru ostavio cedulju sa svojim potpisom… Babejić, preobučen u gospodina, ručao u beogradskom restoranu, a kad je otišao, konobari ispod tanjira našli cedulju na kojoj piše da je tu ručao Babejić…
Nema sumnje da je vlast trpela kritike i podsmehe što ne uspeva da ga uhvati. U jednom trenutku, glava Ivana Babejića bila je ucenjena na 150.000 ondašnjih dinara, što je bila basnoslovno velika suma.
SMRT U PALJANIMA
Kad je hajdukovom jataku Miši Iliću, seljaku iz Paljana kod Ćuprije, u jesen 1934. za mrtvog Babejića bilo isplaćeno 100.000 dinara, za te pare je mogao da kupi 10 hektara zemlje. On je, međutim, samo kupio kuću u Ćupriji, a ostalo potrošio na provod. Pred kraj života kobila “Luda Lisa” zbacila ga je sa sebe, i on se od povrede glave nikad nije oporavio. Umro je šezdesetih godina prošlog veka.
Sa sobom je u grob odneo tajnu da li je zaista on hicima kroz prozor svoje kuće ubio Ivana Babejića, ili je hajdukovom drugu i pobratimu hajduku Draži Gligorijeviću poslužio samo kao maska da se domogne para od ucene…
Mrtav Babejić imao je sto kilograma. Vlasti su ga u kadi punoj leda, izložile na ćuprijskom vašarištu i tu držale danima. Telo su čuvali žandarmi, ali nisu uspevali da ga odbrane od vlaških žena i baba, koje su čupale dlake s njegove glave. Njima su bajale deci protiv straha. Sahranjen je tajno i grob mu se ne zna.
BABEJIĆEVI POTOMCI
Ivan Babejić zvanično nema direktnih krvnih potomaka, ali se u Homolju i danas smatra da ih ima na desetine, jer je imao nebrojano mnogo ljubavnica, skoro u svakom selu po jednu, a one su kao zmija noge krile da im je napravio dete.
Mit o homoljskom Dilindžeru i danas živi, pa mnogi tvrde da je ovaj hajduk 17 godina pljačkao da bi davao sirotinji
TPKNEWS/M.L
