Iako lokalne samouprave u Braničevskom okrugu još nisu izašle sa odlukama o prosečnoj ceni kvadrata za utvrđivanje poreza na imovinu, što se očekuje krajem ovog meseca, sasvim je izvesno da će građani ovog okruga, koji ima veliki broj građana koji radi u inostranstvu, sledeće godine plaćati veći porez na imovinu.
Naime, s obzirom na to da su i ove godine nekretnine poskupele, prema navodima stručnjaka u proseku za oko 15 odsto u odnosu na 2020. godinu, za očekivati je i da će zbog veće cene kvadrata i osnovica za obračun poreza na imovinu biti veća.
Kako saznaje TPKNEWS, osnovica za obračun poreza na imovinu određuje se od opštine do opštine i prema vrsti nepokretnosti, površini, kao i prosečnoj ceni kvadrata po zonama. S obzirom na to da o podeli opština na zone i prosečnoj ceni kvadrata odlučuje svaka lokalna samouprava, od toga zavisi i visina poreza. Svake godine, najčešće krajem novembra, lokalne samouprave utvrđuju prosečnu cenu kvadrata na osnovu cena prodaje u prethodnih 12 meseci, odnosno sume po kojoj su nekretnine prodavane.
Dakle, u slučaju da je došlo do rasta cena, kao što se sada pominje, logičan zaključak je i da će osnovica za obračun poreza na imovinu biti drastičo veća, počev od 1. januara naredne godine.
Nakon što lokalne samouprave u Braničevskom okrugu budu utvrdile prosečnu cenu kvadrata, zanimljivo će biti i koliko će od 2022. godine, iznositi porez na vikendice jer je ta vrsta objekata doživela pravi “bum“ na tržištu, kao i cene poljoprivrednog zemljišta koje su, takođe, dosta veće nego pre kovid krize.
Podsetimo i da je od ove godine novim propisima promenjen “status“ pomoćnih objekata.
Zakon o porezu na imovinu regulisao je da se porez plaća na sve nepokretnosti. Samo, do ove godine, pomoćni objekti nisu bili u zakonu prepoznati kao posebna vrsta objekata. Tako da su neki građani čak plaćali veći porez jer su ti pomoćni objekti neretko svrstavani u stambene ili poslovne objekte. Izmenom zakona početkom ove godine, oni su prepoznati kao posebna kategorija.
Kada je reč o porezu na nasleđe i poklon, od ove godine uvedeno je i oporezivanje nasleđene, odnosno poklonjene digitalne imovine. Što znači da je stari zakon određivao porez na poklon, novac, štedne uloge, nepokretnosti…, a sada je uveden i porez na digitalnu imovinu. Pa ako neko nasledi i bitkoin, i on će biti predmet oprezivanja. Takođe, kod prodaje kriptovaluta sada se plaća i porez na kapitalnu dobit, kao i kod nepokretnosti, a taj porez iznosi 15 odsto.
Porez na imovinu se i dalje ne plaća na pravo svojine zemljišta do 10 ari, kao i na pravo korišćenja gradskog građevinskog zemljišta do 10 ari. Takođe, porez na imovinu se ne plaća na objekte za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a ne plaćaju ga ni ambasade, konzulati, crkve i verske zajednice.
(Tpknews.com)
Neka plaćaju i gastarbajteri. Ovako misle da živimo u Zlatnom dobu. Još nam se smeju i prave nas budalama jer u Srbiji je bolje nego u Austriji, Italiji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Ne bi im nikad poželeo da žive u Zlatnom dobu Srbije jer ovo je Robija a ne život
kad jednog dana konačno bude uređen katastar i kad se bude znalo šta je čije na terenu tad će i porez da plaćaju svi koji imaju imovinu…ovako porez plaćaju samo oni kojima je u katastar upisana lična imovina, a oni kojima se vodi ledina a na terenu imaju po sedamnaest objekata, plaćaju samo porez na poljoprivredno zemljište.
e, tu većina gastrbajtera odlično prolazi…izgradili kuće, ambare, garaže i vile, a nisu ih upisali u katastar.
ali nisu oni krivi jer ih na to niko nije primoravao…pa im se može.
I tako će uvek biti, proverite u katastru ako smeju da pisnu.
jer, ne pitaju se ni oni…već likovi sa belim kragnama, ili oni u trenerkama. ista fela…
Pa vi onda povećavajte cene na razne šupe i staru gradnju, na napuštene kuće sa lavovima na kapijama. Vidim neke kuće i stanovi skupi kao u Beogradu nova gradnja a realno nisu ni upola od te cene.