Tokom dvodnevnog trajanja Alaskih večeri, 23 i 24 jula, u Velikom Gradištu organizovana su mnogobrojna ribolovačka i druga takmičenja, dok za večernje dobro raspoloženje, uz sugrađanina Dalibora Daču Milovanovića, Venus benda i Leksington benda, pobrinula se Turistička organizacija. Svaka čast, samo… A, gde je tu koronavirus?
U poslednjih nekoliko dana, krizni štab uveliko apeluje da iako je četvrti talas korone u Srbiji očekivan tek na jesen, prema poslednjim podacima on je praktično već počeo i samo je pitanje kojeg će biti intenziteta i koliko će trajati. Kao jedan od faktora zašto je do toga došlo, navodi se novi soj virusa koji se prenosi znatno lakše, a s obzirom da je leto, masovni skupovi su sve češći, a poštovanje mera ne ide baš od ruke.
U dobro poznatom ambijentu cveća i zelenila, u gradištanskom parku, tik uz Dunav, 130 kulinara iz čitave Srbije i gosti iz Rumunije pripremili su poveću količinu riblje čorbe. Svi koji uživaju u ribljim specijalitetima imali su priliku da besplatno degustiraju vrhunsku čorbu. Reklo bi se da u Velikom Gradištu, 600 ribolovaca, večernje dobro raspoloženje Alaskih večeri, predstojeći Svetoilijski vašar od 1. do 3. avgusta, pa nakon toga „Pasuljijada“, nemaju nikakve dodirne tačke, ali povezani su do sitnih crevca i to koronavirusom.
Ukoliko u narednih dve nedelje u gradištanskoj opštini ne bude bilo drastičnog porasta broja obolelih, onda definitivno možemo da kažemo da je korona zaista teorija zavere!
Tu dolazimo do srži problema – onoga što govori i tvrdi krizni štab i onoga što se radi. Dakle, odnos teorija – praksa. Teoretski ugostiteljski radnici i svi oni koji nisu zadnjicu makli iz rodnog mesta, svakodnevno drhte i žive u strahu od toga da li će se zaraziti i da li će moći da rade, te na taj način i prehrane svoje porodice.
Ne kažemo, Srebrno jezero i manifestacije su potrebne, jer turisti, jer lova, je sve ono zbog čega turisti dolaze.
Takođe, razumemo i krizni štab. Oni samo rade ono što misle da je najbolje. Problem je u lošoj komunikaciji sa vlasti, posebno vlasti na lokalu. Jer, dok oni pričaju jedno, iz Velikog Gradišta stižu drugačije slike. Dakle, dve ruke jednog istog tela, pokazuju u različitim pravcima.
Da bi se rastumačilo šta je pesnik hteo da kaže, potrebno je imati znanje naučnika koji radi u Cernu, šamana iz Indonezije i ruku Pere s pumpe “Lukoil” u Gradištu koji nepogrešivo, bez gledanja u brojčanik na aparatu za točenje goriva, zna kad je natočio 25 litara bezolovnog. A to je, priznajmo, nemoguće.
Bilo bi najizad kul, posle putovanja u Rim, i svega što nas je snašlo i šta smo čuli u proteklih godinu i po dana, konačno počnemo da dobijamo normalne i povezane informacije iz obe ruke. Ovako gledano, znamo sledeće: Korona opet počinje da divlja, najviše zaraženih vratiće se sa odmora, kafićima opet će da preti zatvaranje, ali zato u Gradištu mora da se održi svaka planirana manifestacija.
Da li će na kraju da se goste ljudi ili korona, pitanje je sad. U svakom slučaju, probajte da razumete, pa kada i ako to uspete, kažite i nama. Da se i mi prosvetlimo.
(Tpknews.com)
Ljudima je potrebno druženje a ne izolovanost koja pogubno deluje na psihu. Čuvali se mi ili ne svako od nas će morati da se suoči sa korona virusima. Možemo jedino da se molimo Bogu da prelezimo blaži oblik korone a da se sačuvamo ne možemo. Ovim manifestacijama samo nastavljamo sa normalnim životom koji je prekinut februara 2020.
Maske su Zakon.