KO NE PLATI GASTARBAJTERSKI POREZ: Kazna do 1.300 evra i, sada mogu da budu i krivično gonjeni

Više od 300.000 građana Srbije koji se, prema poslednjem popisu, nalaze na radu u inostranstvu, mogli bi da očekuju dodatni trošak, i to ako Poreska uprava odluči da striktno sprovede važeći Zakon o porezu na dohodak građana.

Ilustracija

Zakon o porezu na dohodak koji je jasno precizirao njhove poreske obaveze, predvideo i je novčane prekršajne kazne koje idu i do 150.000 dinara, ali i kazne zatvorom u slučaju izbegavanja plaćanja poreza.

Kako se navodi u Zakonu, građani koje ostvaruju prihode iz inostranstva, a za zaradu ne podnesu poresku prijavu u Srbiji, kažnjavaju se novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. Za one nešto savesnije koji porez prijave, ali ga ne plate, sledi novčana kazna u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza. Ona , međutim ne može da bude manja od 5.000 dinara.

U Zakonu o porezu na dohodak navodi se i da ko potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza ili daje lažne podatke o zaradi, pored novčane kazne može da očekuje i kaznu zatvora u periodu do 10 godina. Praktično, ukoliko porez koji se ne plaća iznosi više od milion dinara, osoba će biti kažnjena zatvorom od jedne do pet godina plus novčanom kaznom.

Još veći ceh je za one koji za porez duguju više od pet miliona dinara. Za njih je predviđena kazna zatvorom od dve do osam godina, a uz to i novčana kazna.

Najviša kazna je propisana za one čiji dug prelazi petnaest miliona dinara i uključuje tri do deset godina zatvora i novčanu kaznu.

U Poreskoj upravi objašnjavaju da je utaja poreza ukoliko neko svesno potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, ali i ukoliko daje lažne podatke o stečenim prihodima, te ako ne prijavi zaradu ili je prikriva na neki drugi način.

Kako je “Blic Biznis” pisao više od 300.000 građana Srbije koji se, prema poslednjem popisu, nalaze na radu u inostranstvu, mogli bi da očekuju dodatni trošak, i to ako Poreska uprava odluči da striktno sprovede važeći Zakon o porezu na dohodak građana. Naime, član 7 ovog zakona propisuje da je obveznik poreza na dohodak rezident Srbije, kako za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, tako i za primanja u drugoj državi. U najkraćem novi ceh na 1.000 evra zarade iznosi i više od 400, ali ova suma može da bude i manja.

A zakon kaže da je rezident fizičko lice koje na teritoriji Republike Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Kako objašnjava Udruženje frilensera i preduzetnika Srbije, formulacija “ili” znači da je dovoljno da ispunite jedan od gore navedenih kriterijuma, kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da plaća porez i doprinose. Na primer, ako ste se preselili u Nemačku pre deset godina i radili tamo, ali niste odjavili prebivalište iz Srbije. Ili ste odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vraćali se u Srbiju, a onda opet išli na rad.

(Tpknews.com/Blic)

2 Comments

  1. Podatak da je 300.000 gradjana Srbije na radu u inostranstvu, nije tacan. Toliko nas ima samo u Austriji. Sta je sa ostalim Srbima, rasutim od Austrije do Australije? Jeste da veliki broj nas, “koji zivimo i radimo daleko od rodnog kraja”, ima drzavljanstvo drzave u kojoj se nalazi, ali ipak mislim da je 300. 000 malo. Prema nekim procenama, Srba i ljudi srpskog porekla, u svetu ima oko 4 miliona. Sto se ovog “nameta na vilajet” tice, to mogu da okace macku o rep. Gastarbajteri i tako ne mogu doci u Srbiju zbog korone, koja ce po nekim procenama trajati jos 3-4 godine. Iskreno se nadam, da sadasnja vlast nece trajati toliko.

  2. Moja ćerka je u Kanadi. Dolazi svake treće godine. Ima oba državljanstva i prijavu boravka na mojoj adresi, lična karta joj važi još nekoliko meseci i neće da je obnavlja zgrožena načinom na koji je dobila a bude li još neki slučajem i oporezovana odrećiće se srpskog državljanstva jer: ova država nije joj ništa omogućila. Radila ponižena i obezvredjena kod privatnika dok se nije ozbiljno razbolela. Završila srednju školu s kojom nije mogla da se zaposli. Pare nisam imala da je školujem dalje. A Kanada joj je omogućila da bira dali će da vakciniše decu ili ne što je njoj jako važno, škole se prilagodjavaju deci, dokumenta se dobijaju poštom, na poslu uvažena i cenjena. Završila koledž i radi kao šef recepcije u hotelu. Država Kanada je sve prilagodila zaposlenom čoveku. Ono što ne valja je zdravstvo. Na bolovanje ne može da ide jer nema ko da je zameni i bolovanje se ne plaća. Jasno nam je da nema savršene države, ali ni u ludilu se nebi vraćala u Srbiju. Još je ja vežem za ovu zemlju. U Kanadi slabo ima korupcije a ovde…….da plaća ona porez jer neko ovu zemlju decenijama pljačka a država gleda da nadoknadi sve preko ledja gradjana. Sad se setili i gastarbajtera koji pošteno zarade ono što ovde nisu mogli. Ode svako ko god može jer ova država ne daje ništa ukoliko niste u vladajućoj partiji i poltron . A ovo oporezivanje je isto pljačka. Naša država i kad nešto da ona kroz razne “harače” uzme to natrag. Moja ćerka ovde nikad neće da se vrati, ni kad bude u penziji koliko prezire ovu državu, jer vi nikad ne znate kakvo zlo će da vas zadesi od države, zato ovde nije sigurno živeti i zato svi beže. Kad bi nekog bilo briga razmislio bi o ovome što pišem, počev od lokalne samouprave pa do vrha države. Ali znam da nije.

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button
Close
Close

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker