Mladi monasi, na čelu sa igumanom Dimitrijem, a uz podršku vladike Ignjatija, od manastirskog kompleksa napravili ugodno mesto za sve goste.
Jedan od najstarijih srednjovekovnih manastira u Braničevskom okrugu jeste manastir Tumane kod Golupca. Zahvaljujući predanom zalaganju bratstva, na čelu sa igumanom Dimitrijem, ali i pomoći vernika, manastir se iz godine u godinu obnavlja i predstavlja pravo utočište za brojne vernike i posetioce. “Ovde su mošti svetih Zosima i Jakova, koje su čudotvorne i pomažu u izlečenju, ali i u postizanju duševnog spokojstva. Dana 28. maja obaviće se osvećenje obnovljene isposnice svetog Zosima, kada će njegove mošti biti izvađene iz kivota i kada će se delovi njegove odeće deliti vernicima za uspomenu, što je jedinstveni događaj”, kazao je iguman Dimitrije.
Pored ostalih radova, u Tumanu je uvedeno podno grejanje, uređena je gostorpimnica, a formiran je i mini ZOO vrt. “Pošto imamo lepu saradnju sa zoološkim vrtovima u zemlji, oni su nam poklonili neke životinje, pa ovde sad imamo lamu, noja, magarce, kornjače, ježeve, ponija, pripitomljenog jazavca…što posebno obraduje naše najmlađe goste”, rekao je iguman Dimitrije.
Sadašnje bratstvo u Tumane je došlo pre dve i po godine, jer se prethodno sestrinstvo svelo na minimum. Sada ovde o manastiru brinumladi i obrazovani monasi na čelu sa igumanom Dimitrijem (34). Tu su i monasi Petar (29), Pavle (25) i Teofil (32) kao i iskušenik Neša, zbog čega su najbrojnije bratstvo u eparhiji braničevskoj. Pomaže ih i podržava i sam vladika braničevski Ignjatije, koji ih redovno posećuje, jer ceni njihov trud na uređenju i održavanju manastira.
Sveti Zosim u Srbiju je pristigao sa Sinaja, u srednjem veku. Živeo je u kamenoj isposnici, koju čine dve pećine, od kojih je jedna preuređena u pećinsku crkvicu. Njegove mošti pronađene su u manastirskoj crkvi 1936. godine. Pošto su izvađene iz zemlje, mošti su oprane u vinu i stavljene u kivot. Brojni vernici smatraju da one imaju isceliteljsku moć i pomažu u lečenju mnogih bolesti.
Isceliteljske moći vernici pripisuju i moštima prepodobnog Jakova Tumanskog, učenika svetog Nikolaja Velimirovića, koji je, kao žički monah, sahranjen na groblju u Tumanu 1946. godine. Njegove mošti pronađene su 2014. godine i danas se nalaze u manastirskoj crkvi, kao i mošti Zosima Sinaita. U Tumanu se nalazi i čudotvorna ikona Presvete Bogorodice, koju je 1918. godine iz Rusije donelo 30 ruskih kaluđera, a koja je 1936. godine preneta iz Miljkovog manastira kod Svilajnca.
Posebno mesto u manastiru zauzima gostoprimnica, koja je pre godinu dana nastala preuređenjem vodenice stare preko sto godina.U gostoprimnici posetioci mogu da obeduju a svi sastojci za jelo potiču sa manastirske ekonomije – pastrmka, povrće, med, sir, kajmak, rakija. Nema cenovnika za ovakvu trpezu, već svako priloži po svojoj želji, jer je sve to, kako kaže iguman Dimitrije, prilog za obnovu manastira. Zanimljivo je da je glavni kuvar, Novica Kovačević, koji je došao iz Beograda, kuvar sa pozamašnim iskustvom stečenim po prestoničkim i inostranim restoranima. On je ovde, pre nešto više od godinu dana, došao iz manastira Zaova, gde priprema vrsnu trpezu, kako za monahe i radnike koji rade na obnovi manastira, tako i za sve goste namernike koji posećuju ovaj prelepi manastir. Novica nije želeo da se fotografiše, niti da da daje izjave, već je skromno rekao da je ovde došao da služi Bogu i narodu, a ne da priče. Samo je izustio da je u manastiru našao preko potreban svakom čoveku spokoj i duševni mir. Iguman Dimitrije ima samo reči hvale za kuvara Novicu rekavši da i njegov dolazak u Tumane pripada malom”čudu” i da njegovo služenje u gostoprimnici je prilog za obnovu manastira, kao što i vernici daju novac kao prilog. U gostoprimnici, od pre nepunih mesec dana, služi i Andreja Petrović, koju iguman Dimitrije od milošta zove ”njuškalo, pošto je Andreja pre dolaska skoro deset godina radila novinar u novinskoj agenciji “Tanjug”. Andreja je odlučila da, kako kaže, zbog ljubavi napusti stresan novinarski posao i vrevu velegrada, i da svoj nekadašnji ubrzani život, zameni mirnim i spokojnim život, služeći i radeći sa izabranikom srca svog u manastirskoj gostoprimnici.
– Noleta sam u Beogradu upoznala pre izvesnog vremene i zaljubila se u njega. Pre nepunih mesec dana odlučila sam da napustim novinarski posao i dođem kod Novice u Golubac da živimo zajedno. Zajedno radimo u gostoprimnici, on kuva, ja služim goste, ali se i nadopunjujemo u poslu. Mogu da kažem da mi uopšte ne nedostaje beogradska “vreva”, jer sam ovde pronašla preko potreban mir i spokoj, a priroda i ambijent su ovde prelepi – skromno je rekla Andreja, dodavši da se bolje snalazi sa druge strane diktafona, aludirajući na njen pređašni, novinarski, posao. Ona je poručila svima koje put nanese u ove krajeve da dođu u Tumane, da se duševno i duhovno okrepe, a za telesno okrepljenje pobrinuće se ona i njen izabranik Novica.
Miloš Obilić
Iguman Dimitrije kaže da je u spisima iz 1912. godine jedan sveštenik naveo da je, tokom priprema za gradnju crkve, pronađen grob iz 14. veka, u kojem je počivao neki vlastelin,
pa se pretpostavlja se da je reč o Milošu Obiliću, jer se na takvom mestu ne sahranjuje bilo ko, već neki uvaženi vlastelin ili ktitor, pošto je naš epski junak rodom iz ovih krajeva, te je u blizini manastira imao svoj dvor. Zbog toga je obližnje selo, gde je bio Obilićev dvor, dobilo ime dvorište.
Jelovnik
Da se u manastiru sprema ukusna i kvalitetna hrana za goste, uverio se i potpisnik ovih redova. Na meniju su bili riblja čorba, manastirski specijalitet – pastrmka sa krompir salatom, a za desert pita sa jabukama, sve to uz domaću rakiju i osvešteno vino.
Manastirska čuda
Postoje mnoge priče o čudotvornom uticaju manastira na posetioce, naročito vezane za njihovo ozdravljenje, isceljenje, dobijanja potomoka, kao i upozorenja na loše, buduće, događaje.. Čudo je doživeo i sam iguman Dimitrije, kad je nedostajalo novca da se plate majstori za neke izvedene radove. Dok je brinuo kako naći novac, jedan od monaha javio mu je da je upravo bio jedan vernik i ostavio kovertu sa prilogom. A u njoj je bilo upravo onoliko koliko je trbalo platiti majstorima. Zbog sviih ovih čuda manastir Tumane dobio naziv “đerdapski Ostrog”.
TPKNEWS/Momčilo Veljković
