Jedna Požarevljanka saznala je da je na njenu adresu prijavljeno još petoro nepoznatih ljudi. Kada je želela da sazna ko su oni – promenjen joj je kućni broj. Da paradoks bude veći, ona je sudija.
Zlatarsku ulicu u naselju Varoško brdo čini 40-ak kuća.
– U ovoj kući živim samo ja, ja sam vlasnik ove katastarske parcele, kao i svih objekata koji se nalaze na njoj. Živim sama u kući, pri čemu kao vlasnik nikada nisam dala saglasnost da te osobe budu prijavljene na ovoj adresi kao adresi prebivališta – , kaže za N1 Gordana Vidojković, sudija Višeg suda u Požarevcu.
Sve je počelo u novembru prošle godine kada je njoj stigla zahvalnica predsednika Vučića upućena penzioneru Draganu. Ona je zatražila informaciju ko je prijavljen na njenoj adresi.
– Ispostaviće se da je to jedan kafkijanski proces i ta prepiska između mene i policijske uprave Požarevac traje više od dva meseca, a da ja zvanično do danas nisam dobila podatak koji predviđa Zakon o prebivalištu. Kao vlasnik objekta, imam pravo da znam koja lica su prijavljena na adresi gde sam ja vlasnik nepokretnosti – , tvrdi sudija.
Da pogleda, ne i da kopira spise predmeta, dozvoljeno joj je tek posle mesec dana ignorisanja njenog zahteva. Tada saznaje ne samo da na njenoj adresi žive fantomski stanari, već da upravo ona ne živi na toj adresi.
– I ja tada prvi put saznajem da ja zapravo ne živim u ulici Zlatarskoj broj 17, već da je to Zlatarska broj 39 – , priča Gordana Vidojković.
Tako je na zahtev policije odgovorila tamošnja katastarska služba.
– Ja nikada nisam dobila to rešenje, niti znam da je katastar odlučio to, jer takav podatak nisam dobila u policijskoj upravi – , dodaje ona.
Gordana Vidojković je 32 godine u pravosuđu, doktor je nauka, sudi 27 godina, a gotovo sve što ima mogla bi da izgubi ako su hipotetički stanari u dugovima.
– Tako da mogu da ostanem i bez televizora i bez telefona, kreveta, bukvalno mogu sve iz kuće da mi iznesu da bi namirili dugovanje u izvršnom postupku nekog lica koje je tu prijavljeno, nikad nije živelo, za koje niste dali saglasnost, a trpećete posledicu – , navodi ona.
Apeluje zato na kolege, ali i na građane da, ukoliko su vlasnici nepokretnosti, urade isto što i ona.
– Ako nas 50 ili 100 podnese takav zahtev, ne mogu svima nama promeniti kućne brojeve niti reagovati na takav način u svim tim situacijama – , poručuje Gordana Vidojković.
(Tpknews.com/N1)
Đinđić o radikalima 1997. god. Što se Srpske radikalne stranke tiče, tu neću zaista mnogo da govorim. Pokušaću da se ograničim na tri ili četiri rečenice, koristeći autoritet iz istorije i iz literature jer to nije politički fenomen. Srpska radikalna stranka je mentalitetski fenomen. Ona je jedan ozbiljni problem našeg društva, ona nije politički problem. Gospodin Jovan Dučić, veliki naš pisac, govoreći jednom o hrvatskim političarima između dva rata, koji su se na sličan destruktivan način ponašali kao što se sada Srpska radikalna stranka ponaša, rekao je: Ti hrvatski političari su vrlo opasni za državu, ne zato što se ničega ne plaše, jer su oni kukavice, nego zato jer se ničega ne stide. Oni nivo javnog i političkog života spuštaju na takvu dubinu da pristojni ljudi iz te politike beže. I onda ćete imati politiku na najniže mogućem civilizacijskom nivou, gde se razlika, granica između časti i beščašća, između istine i laži, između činjenica i klevete, između onoga što je sramotno i onog što je pristojno u potpunosti briše, onda ste do grla u blatu i onda kažu: Dođite da raspravljamo. Dođite da diskutijemo na našem terenu – u blatu do grla. To je Srpska radikalna stranka na našoj političkoj sceni, u našoj istoriji, u našoj sudbini, ona nije politički protivnik meni ni bilo kom od ljudi koji se pristojno bave politikom. Ona je virus.,…