Nemaština i bolest teško padaju i mlađima, a naročito tegobno je kad s njima treba da se nose oni najstariji.
Među takvima je i nekadašnji železničar Miroslav Igić (91) iz Požarevca koji može samo da sanja o mirnim penzionerskim danima jer već osmu godinu sam neguje nepokretnu suprugu Persu (93), s kojom je u braku čak 71 godinu. Potpuno nesvesna okoline, nesrećna žena i ne zna da im je pre godinu dana preminuo stariji sin…
Persa ne hoda, ne čuje i ne govori, i zbog toga Miroslav kuva, čisti, pere i radi sve ostalo što treba po kući. Kako Miroslav kaže, on jedino nemam snage da je pomerim, pa zbog toga mesečno plaća jednoj ženi da dolazi i menja joj pelene. A, nadoknada za tuđu negu i pomoć iznosi samo 10.000, pa Miroslav mora da dodaje još oko 2.500 dinara od njegove male penzije.
Igići su se u Požarevac doselili još 1963. iz Bele Palanke, a sada žive samo od penzije koju je Miroslav stekao, s obzirom na to da je Persa bila domaćica koja je brinula o kući i njihova dva sina.
Miroslav mesečno prima samo 21.000, a od toga plaća komunalije, lekove, pelene i sve ostalo što treba za Persu. Ono što ostane nije mu dovoljno ni za hranu, pa zbog toga obrađujem tuđe bašte. Miroslav kaže da je ranije mogao da radi i na četiri mesta, a sada jedva uspeva i dva da pokrije, ne shvatajući zašto ženi koja vegetira već osam godina sleduje gotovo simbolična nadoknada od države.
Pritom, ne može da računa na pomoć mlađeg sina koji i sam teško živi sa svojom mizernom penzijom, pa je s obzirom na to da ne živi sa roditeljima u Požarevcu poslednji put bio na sahrani starijeg brata…
Iako imaju invalidska kolica, Miroslav nema snage da suprugu izvede u dvorište – nedaleko od požarevačke Medicine rada – koje dele sa još tri porodice. Jednu od njih čine njegova sestra Persa i zet Vojislav Veličković, ali i oni žive sami, samo od jedne skromne penzije, pa svima preostaje samo da svakodnevnim druženjem bar malo ublažavaju životne nedaće.
OGROMNI TROŠKOVI
Pelene za odrasle, koje se Persi menjaju više puta dnevno, koštaju oko 50 dinara po komadu, a mora da plaća i lekove, od kojih samo jedan, “regona”, košta 650 dinara, a jedna kutija je malo za mesec dana. Na svu sreću Miroslavu je ipak malo laknulo što bar suprugu ne mora svakih mesec-dva da vodi kod lekara zbog prepisivanja lekova, jer odnedavno može sam da ode i dobije recepte za narednih pola godine…
TPKNEWS/Novosti
