Uskrs je najveći hrišćanski praznik, dan kada je Isus Hristos vaskrsao, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život.
Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može pasti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po gregorijan- skom kalendaru.
VASKRŠNJE SLAVLJE
Kada svane dan Hristovog vaskrsenja, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos vaskrse!”, na šta se otpozdravlja: „Vaistinu vaskrse!” Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Kad se dođe iz crkve kući, svi ukućani se međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube se. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko ukućani ne umeju da otpevaju vaskršnji tropar, naglas se čitaju Oče naš i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika.
Posle zajedničke molitve ponovo jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za sto.
KUCANJE JAJIMA
Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani.
Tad nastaje veselje i počinje takmičenje čije je jaje najjače. Jaja se najpre tucaju vrhom u vrh, a posle šotkom u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. Inače, u Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine. Prilikom tucanja se opet izgovara:
„Hristos vaskrse”, i otpozdravlja: „Vaistinu vaskrse.“ Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponu dama.
POBUSANI PONEDELJAK
Drugi ponedeljak posle Vaskr sa zove se Pobusani ponedeljak i posvećen je mrtvima. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima taj dan se obeležava kao i Zadušnice. Naime, izlazi se na groblje, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Tog dana se iznose farbana vaskršnja jaja na grob, a potom se dele sirotinji.
ŠTA VALJA, A ŠTA NE
– Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne treba otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba biti pospana i nesklona poslu.
– Ujutru se valja umiti vodom u kojoj su potopljeni dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje.
– Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.
– Ako Uskrs padne pre Đurđevdana, nije se jelo jagnjeće meso.
– Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje se razmenjuju sa prijateljima.
(Alo!)
