Vesna Zečević-Zeka radi kao medicinska sestra u bolnici u Mantovi u Lombardijii, regiji koja je najteže pogođena korona virusom na svetu.
Možda bi preciznije bilo reći da je radila u bolnici. Nakon užasa koji je tamo videla na bolovanju je i kaže da sumnja da će ikada više moći da se vrati na posao.
Vesna je počela karijeru u Srbiji. Radila je kao medicinska sestra na odeljenju neuropsihijatrije u Požarevcu 15 godina, a borbu s koronom dočekala je kao sestra na odeljenju za hemodijalizu u bolnici u Mantovi.
“Zlo još niko nije uspeo da sagleda iz daleka dok mu ne dođe na prag. Takvi smo svi. Ja ne radim jer sam srećom na bolovanju, mislim da se neću ni vraćati na posao više. Svesno sam ostala ovde. Ne krivim ljude koji su pohrlili kući u Srbiju a da nisu ni bili svesni, možda prosto ne znaju šta rade, i moja porodica je pocepana, deo u Italiji, a deo je u Srbiji”, kaže Zečevićeva.
Radila je i gledala kako joj jedna po jedna koleginica obolevaju. Mlade žene. Snažne. Jednog jutra ju je sačekala strašna vest.
“Četiri moje koleginice su umrle. Smrt koja je svakodnevna pojava u bolnici uvek, pa i sada nije nešto na šta ostaneš miran. Moje koleginice znam iz hodnika na zdravo-zdravo. Znam da ih više nema. Pre par dana javlja mi drug da nije dobro, da ide do bolnice. Posle dva dana ga stavljaju na veštačka pluća, jutros javlja porodica da je preminuo. Šok i beskrajna tuga… Imao je 60 godina, nije bio bolestan, stalno mi je govorio da prestanem da pušim. Boli i inače kada neko umre, kada je neko koga poznaješ, onda boli strašno”, kaže.
Zečevićeva naglašava da situaciju morate shvatati ozbiljno. Italijani to nisu uradili, a sada im za ostanak u kući ne trebaju pravila, pretnje i kazne. Dovoljno je da pogledaju crne brojke, brojke smrti.
“Još uvek i mislim, još dugo ili nikada neću zaboraviti užas koji se ovde živi poslednjih nekoliko meseci. Danas je 21. dan strogog karantina. Iz kuće izlazi samo moj muž, u nabavku u prvu prodavnicu. Nema pretnji… Dovoljno je da odgledaš vesti, pogledaš brojeve, pogledaš strah u očima. Psa više i ne izvodim napolje iz straha. Donedavno sam izlazila s njim, sada i on kao i ja sedi u stanu. Terasu smo preuredili za njega. Samoizolacija je ono na čemu svi insistiraju i svi sve više poštuju. Broj novih pozitivnih raste i smanjuje se, menja se iz dana u dan. Cifre koje se mere u hiljadama. Mnogi od tih ljudi moraju u bolnicu. Srećom, ima i onih koji ozdrave, ima onih koji se posle intenzivnih tretmana oporave i izvuku živu glavu, ali još uvek previše ljudi umire”, kaže Zečevićeva.
Globalnu pandemiju virusa korona, tačnije njegovu silinu sa kojom napada ljude, opisuje kao najveću pošast koja je snašla čovečanstvo. Kako je rekla, virus je svuda oko nas, a ono što nas može spasiti jeste visok stepen održavanja higijene, uz ostale mere zaštite, poput maski i rukavica.
“Virus je nešto najagresivnije sa čime se čovečanstvo susrelo do sada. Bilo je bolesti i epidemija, čak i pandemija, ali ništa nije tako brzo ubijalo. Tu je ovo zlo neprevaziđeno. Od temperature, preko kašlja, običnih simptoma prehlade, za tili čas, doslovce u nekoliko sati izaziva respiratornu insuficijenciju, edem pluća, razbuca organizam takvom snagom i surovošću, i to je verovatno razlog što stariji umiru. Imuni sistem tu nema kada ni da odreaguje”, upozorava zdravstvena radnica.
Vesna je pred penzijom i sama kaže da nije ni sanjala da će se suočiti sa takvom mukom pred sam kraj radnog veka.
“Nadam se da sam na mom poslu dala sve od sebe i da ću uspeti da odem u penziju . Imam samo dve mogućnosti, da me pokupi korona ili da odem više iz zdravstva. Umori se čovek od svega što radi. Ja sam ponosna na živote koje sam spasavala, na profesiju kojoj sam poklonila pola života, ali sam umorna od bolesti i smrti. Zaista mi na kraju radnog veka nije trebala ovakva slika Italije, iskežena i ružna u celom svom ludilu”, kaže žena.
“Virus je svuda. Sami smo ga nesvesno posejali svuda. Podizanje higijenskih mera na maksimum, ograničeno kretanje i što manje kontakta jedino je što može da ga zaustavi, da pokida lanac zaraze, ne mora niko da vam kaže, naredi, uslovi… To je prosto naša jedina odbrana i svako od nas mora da ima to oružje i da se bori sa svog položaja, jer ovo jeste svojevrsna civilizacijska bitka. Čuvajte sebe i čuvajte druge. Dajte da iz ovoga izađemo živi i zdravi, posle će sve biti lakše. Izaći ćemo zajedno na megdan životu”, zaključuje Vesna.
(Tpknews.com/Blic)
Koliko si dobila para za tu laž i koliko ste ljudi ubili sa respiratorom šta ti misliš mi nemamo nijednu informaciju od ljudi koji žive tamo pa možeš ovde da lupetaš takve treba potrpati doživotno u zatvor među najgore ubice