Ovih dana smrdibube, ili kako ih u narodu zovu “martini” preplavili su Srbiju, a naročito Braničevski okrug.
I internet portale su preplavili naslovi koji pozivaju na istrebljenje ovih buba i upozoravaju na njihovu naviku da piju krv i prenose zaraze.
Međutim, istina je potpuno drugačija. Ove bube, iako dolaze iz reda stenica, ipak nemaju tu osobinu da kao njihove sitne parazitske rođake, krevetne stenice, grizu i sisaju krv.
Jedina prava šteta koju smrdibube mogu da nanesu čoveku dešava se na njivama gde mogu oštetiti biljke i na taj način naškoditi zemljoradnicima. Mogu se najčešće naći u šumama širom sveta. Hrane se sokovima drveća lišćara i voćem, al ii drugim insektima. Prezimljavaju pod opalim lišćem, starom korom i na zaklonjenim mestima,čak i u stanovima.
“Ova insekti mogu da predstavljaju problem i na gajenim kulturama, ali nisu ekonomski značajne štetočine kao neke druge vrste stenica”,kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Požarevac.
Ove štetočine ulaze u stanove i kancelarije i pritom šire neprijatan miris i nesnosno zuje dok lete. Globalno zagrevanje utiče na njihovo intezivnije širenje. Prisustvo stenica je povećano zbog toga što su i dani i noći hladniji, pa one traže zaklon od nepovoljnih uslova. U stanovima je toplo pa ih to privlači, a i traže pogodna mesta na kojima bi u stanju mirovanja provele zimu.
Suzbijanje ovih štetočina je veoma teško, jer za sada u našoj zemlji nema registrovanih preparata. Osim toga,primena insekticida ne daje zadovoljavajuće rezultate, jer se brzo razvija rezistentnost. Na manjim proizvodnim površinama moguće je ručno skupljanje jedinki, dok se u zemljama Evropske unije uglavnom primenjuje biološka kontrola, kažu u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Požarevac.
Kod nas su značajne štete prvi put zabeležene u 2011. godini uglavnom na povrću, na paradajzu i paprici. Stenice oštećuju plodove pred berbu koji usled toga nemaju nikakvu tržišnu vrednost. Rast takvih plodova se usporova, počinju da blede, gorkog su ukusa i otpadaju sa biljke.
Ovi insekti nisu opasni, ali kada su uznemireni i u opasnosti, izbacuju iz tela smrdljivu tečnost kao odbranu. Zato ih ne treba dirati rukama i uznemiravati ih, već podmetnuti komad novine ili neke krpe da se popnu na nju i onda ih izbaciti iz stana, navode u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Požarevac.
U Srbiji ima najviše zelenih i smeđih smrdibuba, a ono što je najveći problem, je što mogu da ujedaju. Neke vrste se hrane krvlju i to tako što rilicom na grudima buše kožu domaćina. Ako pokušate da ih naglo odlepite od tela, nastaje jak bol, koji potom kod osetljivih osoba preraste u svrab koji može da traje danima.
NARODNO VEROVANJE O SMRDLJIVOM MARTINU
Narod, pak, od davnina poštuje smrdibube i veruje u njihove natprirodne moći. Tako su naši stari skovali uzrečicu koja kaže “Kad martin uđe u kuću biće i para” i smatrali da ga nipošto ne treba terati napolje jer se tako teraju pare iz kuće.
Zato dobro razmislite pre nego što isterate smrdibubu iz kuće, a ona će uzvratiti blagostanjem u vašem domu.
TPKNEWS
