Dani Petrovdanskog posta uveliko teku koji za iskrene vernike podrazumevaju strogo uzdržavanje od mrsne hrane. Nekoliko dana tokom posta dozvoljeno je konzumiranje ribe.
Iako Srbi kao narod mnogo vole da praznuju, posebno da slave verske praznike, malo je onih koji se u potpunosti pridržavaju pravila koje crkva propisije, posebno strogih pravila vezane za post, tako da ima, ne mali broj, „slavara“ koji se tog pravila ne pridržavaju. Šta više, oni svoje slave koje padaju u dane posta, proslavljaju mrsnom hranom. Tih dana forme radi na trpezu iznesu tanjir ribe, a na sto stave pečeno prase ili, i jagnje. Onda da bi opravdali formu posne slave obave ritual „preumršćenja“, koji se odrađuje tako što domaćin slave rukom prekrsti pečenje uz reči: „gudi, gudi-riba budi“. Tim činom pečenje je preobraćeno u posno, na radost velike većine gostiju na slavi, koji nisu ljubitelji ribe i ostalih posnih đakonija.
Promet ribe i pečenja u dane posta potvrđuju gore navedene navode, jer prema rečima prodavaca niti je promet ribe povećan, kao i to da prodaja pečenja nije opala. Vlasnik poznete pečenjare „Čerek“, koja se nalazi u Kosovskoj ulici u Požarevcu, preko puta Gimnzije, preduzeo je akciju u kojoj je tokom posta snizio cenu pečenja. Na izlogu njegove radnje postavio je obaveštenje na kojem piše: „Akcija!!! Za dane posta. Praseće pečenje 900 dinara. Jagnjeće pečenje 1.400“. Oglas je urodio plodom na zadovoljstvo ljubitelja ovih srpskih poslastica. Jedna mušterija na vratima pečenjare kaže da je vernik, ali da više voli pečenje od ribe. – Lepše mi je da uživam uz jagnjetinu i prasetinu, nego uz ribu iz dva razloga. Em je ukusnije, em je kudi kamo jeftinije od ribe. Da ne verujete kilo jagnjetine košta 1.400 dinara, a kilo prženog šarana u prodavnici na pijaci 1.500, a somovina,čak, 2.000 dinara. Prasetina košta 900 dinara koja je od pomenutih cena ribe kudi-kamo jeftinija. Neverovatno da je i jeftinija od morskih, smrznutih, skuša i oslića, koje se pržene na pijaci prodaju po 1.000 dinara. Gde to ima. Takav odnos cena pečenja i pečene ribe nikad nije bilo – objasnio je, držeći u ruci kesu sa po kilogram jagnjetine i prasetine, ovaj požarevljanin svoje razloge što više voli pečenje od ribe.
Prodavac u pečenjari „Čerek“ Goran Stanković kaže da cena pečenja nije snižena zbog pada prometa u dane posta, jer promet je sličan i u postu i kad nije post, već zbog svojih mušterija. – Promet u postu je sličan i kad nije post. Gazda je snizio cenu i pokazalo se kao uspešan potez. Ovom akcijom naše stalne mušterije, koji ih nije malo, su nagrađene, a ima i dosta novih koji su prolazeći pored radnje videli našu akciju, došli i kupili određenu količinu pečenja – priča kako teče akcija prodavac pečenja.
Za komentar o ovoj akciji pitali smo sveštenika omiljenog u jednom stiškom selu, ne želevši da ga imenujemo, koji je rekao da u dane posta nije u redu ovakva akcija, ali da svako ima slobodnu volju da čini kako misli da mu je najbolje. – U odnosu na jedno mesto u Bačkoj gde se kobasicijada održava u dane Vaskršnjeg posta, koje je pravo bogohuljenje, ova akcija je ništavna, ali nije u redu. No, svako ima pravo da radi šta hoće, jer Bog nam je svima nama dao slobodu izbora, ali svi mi moramo da budemo svesni na posledice svoga činjenja lii nečinjenja. Pravi vernici će poštovati sva crkvena pravila dok ostali radiće po svom nahođenju – kaže ovaj pop šeretski dodajući da ljubitelji pečenja u dane posta svoj greh mogu da isprave postom na vodi, tako što će pečenje konzumirati u čamcu.
Ova akcija sniženje cene pečenja u dane posta može se sagledavati iz više uglova. Sa stanovišta prodavca na uspešni markentiški potez, dok je iz ugla crkve to bogohuljenje.
M. Veljković
