Požarevac još čeka automatsku stanicu za merenje kvaliteta vazduha, koju je lokalna samouprava – u postupku javne nabavke – kupila još u septembru 2020.
Rok za postavljanje stanice, vredne 20 miliona dinara, bio je tri meseca od zaključenja ugovora, ali je od tada prošla čitava godina, a ovaj ekološki projekat i dalje nije realizovan. Sve što je do sada urađeno se svelo na betoniranje postolja za postavljanje opreme, na uglu ulica Radomira Milenića Rusa i Dositejeve.
Član Gradskog veća zadužen za urbanizam i zaštitu životne sredine Vladimir Petrović kaže da postavljanje stanice čeka toplije vreme, do 10 stepeni, jer se radi o uređajima osetljivim na hladnoću. Navodi i da javna nabavka nije obuhvatila i gradnju temelja, pa je ovaj posao naknadno urađen, uz pomoć jedne privatne firme koja je to obavila o svom trošku.
Automatska merna stanica će, kako je najavljeno, obezbeđivati podatke o koncentraciji sumpor-dioksida, azotovih oksida, ugljen-monoksida i suspendovanih čestica PM 10, PM 2,5 i PM 1. Ali, dok ne bude proradila, građani će se i dalje o ovim vrednostima informisati preko senzora koje su postavili Beogradska otvorena škola i udruženja “Sova”.
Njihovi podaci su, treba i to istaći, do sada često pokazivali zagađenje – mahom zbog individualnih ložišta, jer toplifikacija ne “pokriva” sve delove Požarevca.
Kvalitet vazduha u Požarevcu prati ovdašnji Zavod za javno zdravlje, koji na tri mesta meri prisustvo čađi, azotovih oksida i sumpor-dioksida. Međutim, zbog načina obrade podataka, rezultati se obelodanjuju tek posle 30 dana.
Merenje koncentracije PM 10, PM 2,5 i PM 1 je izuzetno važno, jer one sadrže mešavinu čvrstih čestica dima, čađi, prašine i kiseline – uz prisustvo teških metala poput olova, arsena, kadmijuma i nikla, a nastaju kombinovanim uticajem grejanja, saobraćaja i industrije.
(Tpknews.com/M.V.)