Đorđe Andrejić (13) misteriozno je nestao pre 11 godina u selu Majilovac, nadomak Velikog Gradišta, 22. jula 2010. godine. Njegova majka Marina je za smrt sina osuđena u dva navrata, ali je Apelacioni sud te presude ukinuo usled nedostatka dokaza.
Slučaj Đorđa Andrejića jedna je od najvećih srpskih misterija koja i nakon 11 godina, od kada mu se gubi svaki trag, intrigira javnost, pogotovo što je njegova majka Marina prvo priznala da ga je ubila, ali to za sud nije bilo dovoljno da je i osudi jer njegovo telo nikada nije pronađeno.
Okolnosti pod kojim je tada trinaestogodišnji Đorđe nestao 22. jula 2010. godine u selu Majilovac kod Velikog Gradišta, kad je sa majkom otišao da kopa baštu, teško bi mogle razrešiti i najveća imena detektivske literature.
Meštani Majilovca, danas su mahom ubeđeni da je Đorđe živ i da su ga tog julskog vrelog predvečerja odveli subotari (hrišćanska adventisitčka zajednica).
Đorđe je živ, to je sad odrastao čovek od 24 godine. Odveli su ga ti subotari, nema ko drugi, jer je majka išla u njihove crkve i čitala te knjige… – tvrde meštani Majilovca.
Prvih dana kad je dečak nestao, kažu, prevrnuli su nebo i zemlju sa policijom da nađu bilo kakav trag.
– Nije on nestao u nekoj planini, pa da ga ne možeš naći, nego tu, nadomak sela, pored šume. Majka sigurno zna šta se stvarno desilo, ne može dete tek tako da nestane, a da je ubijeno, kako je ona ispričala kad se vratila kući bez njega, neki trag bi se već pronašao – pričaju majilovčani, sumnjajući da će se istina ikada saznati, pogotovo što je kuća Andrejića već treću godinu zatvorena i napuštena.
– Kad je oslobođena optužbi, Marina je od države naplatila odštetu i preudala se u Novi Pazar. Marinina sverkva do smrti se brinula o njenoj ćerki, i bila je skroz okrenula protiv majke, međutim, devojka je posle propalog braka u susednom selu, otišla u Novi Pazar i sad živi sa majkom. A nesrećni otac Dejan, on je umro od tuge pola godine posle Đorđevog nestanka. Neko prokletstvo, neka đavolja rabota, zauvek im zatvorila kuću – pričaju meštani sela.
Marina i Đorđe su se na putu u baštu izgubili. Koračajući tako kroz šumu, majka je motikom povredila nogu, a ranu je previla dečakovom majicom.
– Na jednoj zaravni primetila je putanju i tražila od Đorđa da krene za njome kako bi pronašao put do sela, ali je sin nije poslušao. Rekao je majci da se plaši, jer je već padao mrak. U ubeđivanju da krene tim putem, Marina ga je udarila drvenom držaljom motike u zadnji deo vrata i glave, od čega je prvo pokleknuo, a potom se srušio na zemlju – stajalo je u optužnici.
Onda je podigla sina i nosila ga dvadesetak metara do ivice bagremara i, pošto nije davao znake života, položila ga je leđima okrenutim ka zemlji, prekrila ga granjem i lišćem i ostavila.
– Tu noć prespavala je udaljena od Đorđevog tela dvadesetak metara, a zorom je ponovo otišla do mesta gde ga je ostavila i zatekla ga je u istom položaju. I, ponovo ga je ostavila. Krenula je po ataru kako bi pronašla put do kuće. Tek 24. jula, oko devet sati ujutru, izašla je na asfaltni put koji vodi do sela Kurjača, ka manastiru Nimnik – pisalo je u optužnici.
Kako je tužilaštvo dalje navelo, na putu je srela čobanicu Slađanu Milošević, a u tom momentu kolima je naišao Mikica Obradović i povezao je do njene kuće, u Majilovac. Sve vreme, Marina se nije odvajala od motike.
Kada je prešla kućni prag, Marina suprugu nije rekla da je ubila Đorđa. Govorila je nešto nepovezano, naglašavajući da ne zna gde joj je sin. Samo je jednom rekla je da ga je poslala po pomoć, pošto joj je povređena noga.
U optužnici je navedeno da je majka sama htela da istražnim organima pokaže mesto gde je ostavila sina, ali na terenu nije pokazala tačno mesto, već je ponavljala da je tu negde. Samo je ponavljala: “Kako ga nema, kako ga nema!”
Međutim, na ponovljenom saslušanju Marina je promenila svoj iskaz. Izjavila je da je delo priznala pod pritiskom policajaca i da su joj oni, praktično, govorili šta da kaže. Osuđena je dva puta na višegodišnje zatvorske kazne, ali je usled nedostatka dokaza puštena iz zatvora posle 703 dana pritvora.
Nakon više od tri meseca od nestanka deteta, kada se njegova majka uveliko nalazila u pritvoru, pronađena je lobanja za koju se tvrdilo da pripada mlađoj muškoj osobi.
LOBANJA IZ KISELINE
Lovci su lobanju pronašli u mladom bagremaru blizu mesta koje je policiji jednom pokazala osumnjičena majka navodeći da je tu ostavila telo sina.
U obrazloženju oslobađajuće presude Apelacionog suda kojom je jula 2012. pravosnažno oslobodio Marinu Andrejić optužbi da ga je ubila, navodi se da je lobanja naknadno donesena i tu ostavljena.
Za sud, okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, ne dokazuje da ga je ona ubila. Komisija veštaka Instituta za sudsku medicinu u svom nalazu je navela da se, s obzirom na nedostatak drugih delova tela, uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti niti pretpostaviti.
– Sama činjenica da je policija organizovala svakodnevne potrage na terenu s velikim brojem ljudi i da leš pokojnog Đorđa nije pronađen, a da je nakon više od tri meseca pronađena samo njegova lobanja, takođe ne ide u prilog činjenici da je prvobitno priznanje okrivljene istinito, jer da je okrivljena ostavila telo svog pokojnog sina Đorđa na način kako je to objasnila u svom prvobitnom priznanju, sasvim je sigurno da bi ono bilo pronađeno – navodi sud.
Lobanja je prvo odneta na Biološki fakultet u Beogradu i DNK analizom najpre je utvrđeno da je pripadala nestalom dečaku. Međutim, usledio je šok kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK.
Marinin branilac je zato zatražio da se zubi lobanje uporede sa Đorđevim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.
PRONAĐENA LOBANJA MISTERIOZNO NESTALA IZ POŽAREVAČKOG SUDSKOG DEPOA
Posle svih presuda koje je doneo i prvostepeni Apelacioni sud ostala su otvorena brojna pitanja, a najvažnije do danas nije poznato – kako je došlo do smrti trinajstogodišnjeg Đorđa Andrejića?
Zločin nije rešen. Nova istraga mogla bi da bude pokrenuta, ukoliko se pronađu novi dokazi, ali, samo protiv eventualno neke druge osumnjičene osobe. Protiv Marine Andrejić koja je pravosnažno oslobođena, po zakonu više ne.
U eventualno novom postupku, lobanja dečaka bila bi jedan od glavnih dokaza. Međutim, ni jedna od nadležnih institucija koje su bile uključene u postupak, danas nema odgovor na pitanje – gde je lobanja dečaka? Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, na pitanje novinara – da li se kod njih nalazi lobanja dečaka, nije odgovorilo. Viši sud u Požarevcu naveo je da se u njihovom depou ne čuvaju predmeti izvršenja krivičnog dela. Tužilaštvo u Požarevcu koje je vodilo, i jedino koje bi moglo da vodi novi postupak, kako nam je saopštilo, trenutno ne raspolaže podacima gde se nalazi lobanja Đorđa Andrejića.
Tako je posle svega, glavni dokaz u istrazi u sudskim postupcima, jednostavno nestao.
(Tpknews.com)
