SKORO 20 MEGATONA RUDE ZLATA: Kanađani će eksploatisati zlato na području Žagubice

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture stavilo je na rani javni uvid radnu verziju prostornog plana područja posebne namene za eksploataciju zlata na istražnom prostoru Potaj Čuka – Tisnica.

Foto: Profimedia

Plan, koji je izradio Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije, naručila je firma Avala Resources doo Beograd, koja posluje u sastavu kanadske kompanije Dundee Precious Metals iz Toronta, piše Ekapija.

Ležišta zlata budućeg rudnika „Potaj Čuka–Tisnica“ nalaze se u jugoistočnom delu opštine Žagubica, a istražni prostor obuhvata i jugozapadni deo opštine Majdanpek, navodi se u planu.

Konkretno, prostorni plan obuhvata delove žagubičke katastarske opštine Laznica selo, Laznica Selište i Žagubica, a u Majdanpeku Jasikovo i Leskovo. Ukupna površina obuhvaćena planom iznosi oko 292 km2.

ZLATO ĆE SE EKSPLOATISATI U PERIODU DO SEDAM GODINA

Eksploatacija ležišta će trajati sedam godina. Predviđeno je da se ruda zlata eksploatiše putem površinskih kopova, a prerada oksidne rude, radi dobijanja zlata vršiće se metodom luženja. Nakon isteka sedmogodišnjeg perioda eksploatacije, godinu dana će trajati zatvaranje rudnika i rekultivacija.

Kompleks rudnika će sadržati, pored kopova i postrojenja za luženje na gomili, postrojenja za drobljenje i aglomeraciju, ADR postrojenje, odlagališta jalovine iz kopova, internu i javnu infrastrukturu i druge prateće objekte, prenosi Ekapija.

Kako se podseća u planu, Avala Resources ima odobrenje za geološka istraživanja na istražnom prostoru Potaj Čuka –Tisnica, na osnovu koga su u periodu od 2010. do 2017. godine obavljena obimna geološka istraživanja ovog prostora.

Procenjeno je da ima 19,2 Mt (megatona) verovatnih rezervi sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t. Na osnovu rezultata istraživanja, planirana proizvodnja kanadske kompanije je prerada 2,5 megatona godišnje, sa srednjim sadržajem zlata od 1,07 g/t i ukupnim iskorišćenjem zlata od 84,9 odsto za oksidni 71,8 odsto za prelazni tip rude.

Prerada rude biće realizovana u dve faze: 9,9 Mt u fazi 1, i 9,3 Mt u fazi 2, što čini ukupno 19,2 Mt prerađene rude tokom životnog veka rudnika od sedam godina.

U planu se navodi i da proces luženja (ispiranja) uključuje stvaranje kompleksa zlata i cijanida i upotrebu aktivnog ugljenika za vezivanje kompleksa zlata.

„Prema dostupnim izvorima, upotreba cijanida u ekstrakciji zlata i njegovoj preradi kod izdvajanja iz rude, najčešće je primenjivan metod u rudnicima Evrope. Objekti rudnika zlata koji koriste metodu luženja cijanidom a nalaze se blizu ili relativno blizu stambenih područja širom Evrope su, na primer, rudnik Faboliden u Švedskoj, Pahtavaara u Finskoj, Omagh u Irskoj, zatim balkanski i rudnici u Turskoj. Na globalnom nivou, upotreba cijanida u industriji plemenitih metala primenjuje se u 400 postrojenja za preradu u svetu, od kojih je većina rudnika sa primenom visoke tehnologije i nalaze se većim delom u naprednim zemljama kao što su SAD, Švedska, Finska, Australija i Kanada“, navodi se u planu.

Dodaje se da savremena tehnologija koristi cijanid za proizvodnju plemenitih metala isključivo u zatvorenom sistemu, te da se čitav proces ekstrakcije kontinuirano i u potpunosti prati digitalno.

“EU ovakav proizvodni proces smatra najboljom dostupnom tehnikom, sa vrlo strogim standardima za proizvodni krug i postrojenja za luženje”, stoji u dokumentu.

Kada je reč o odlagalištima za jalovinu, navodi se da tekući radovi na ispitivanju kiselosti jalovine pokazuju da za manje od deset odsto uzorkovanog materijala postoji verovatnoća za stvaranje kiseline.

“Za jalovinu koja stvara kiselinu neophodna je obložena podloga, a oticanje vode zahteva hemijsku obradu pre ispuštanja u okolinu. Odlagalište za jalovinu na Brdu Bigar biće uređeno tako da se u njega može smestiti do sedam megatona jalovine koja stvara kiselinu. Postrojenje na Brdu Bigar se može proširiti kako bi eventualno u budućnosti moglo da opslužuje i postrojenje za preradu sulfidnog tipa rude, koje nije aktuelno u ovoj fazi razvoja rudnika. Deo odlagališta za jalovinu na Brdu Bigar, Korkanu i Zapadnom Korkanu koja nemaju potencijal da stvaraju kiselinu, planirana su kao konvencionalna neobložena postrojenja” kaže se u nacrtu prostornog plana.

Inače, u maju je Ministarstvo donelo odluku da će se za prostorni plan područja posebne namene eksploatacije zlata na istražnom području Potaj Čuka – Tisnica raditi Strateška procena uticaja na životnu sredinu. Navodi se i da je eksploatacija i prerada rudnih rezervi iz ležišta Potaj Čuka-Tisnica od interesa za celokupni razvoj Srbije, a naročito za područja Žagubice i Majdanpeka.

Do lokacije budućeg rudnika može se doći regionalnim asfaltnim putevima između Bora, Žagubice, Krepoljina i Zlota. Ovo područje je preko Bora povezano sa Zaječarom i Paraćinom, a preko Žagubice sa Požarevcem (i sa Beogradom).

Prema ranijim najavama, početna investicija u ovaj rudnik iznosila bi 136 mil USD.

(Tpknews.com/eKapija)

Jedan komentar

Leave a Reply

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.

Back to top button

Otkriven AdBlocker

Da bi ste nastavili dalje sa čitanjem objave, isključite AdBlocker