Raspisivanjem javne nabavke za izradu projektno-tehničke dokumentacije početkom jula prošle godine, grad Požarevac obelodanio je svoju nameru da regionalnu deponiju izgradi između sela Kličevac i Kurjače.
Uprkos tvrdnjama gradonačelnika Požarevca Saše Pavlovića da će deponija biti tri kilometra udaljena od prvih kuća u Kličevcu, kao i kilometar i po od prve kuće u Kurjaču, te da će biti izgrađena po evropskim standardima i neće ugrožavati zdravlje ljudi, ova namera grada Požarevca izazvala je oštro negodovanje meštana sela koja okružuju lokaciju buduće deponije, a koji su se našoj redakciji obratili pismom koje prenosimo.
– Sve je biznis moj narode. Paja – Zlatko Marković, čovek koji je decenijama pljačkao i krao, i živeo na tuđ račun od crkve i narodnog novca, 2009. godine prodao je svoju njivu EPS-u, koja se nalazi u Kurjačkom bloku i koja nikada nije bila na potesu eksproprijacije. Tadašnji direktor TEKO Kostolac Dragan Jovanović, istu mu je isplatio sadnicama oraha starosti pet godina.
Prođoše od isplate 12 godina. S obzirom da Paja svuda gura svoj nos, gde mu mesto nije, mi ponizni meštani Kličevca tražimo od EPS-a tri nezavisna veštaka da utvrde, nakon ovih 12 godina, kolika je debljina i visina turskih oraha i koliki je njihov godišnji rod. Ovo je pitanje koje nas najviše zanima, a jedino odgovor možemo dobiti od EPS-a – TEKO Kostolac – , smatraju meštani Kličevca.
Meštani Kličevca, u pismu se pitaju i koje je sve to usluge učinio Paja za EPS, da bi mu EPS platio pet hektara sa sadnicama turskih oraha?
– Naravno, prodatu zemlju i dalje poseduje i koristi Paja na kojoj je sada posejao žito i kukuruz, ali, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. U ovom slučaju, svanulo je našem Paji. Iskoristio naš Paja najviše od EPS-a, a EPS je Paji od 2012. godine, u više navrata davao donacije za izgradnju Crkvenog doma u Kličevcu. Međutim, naš Paja, umesto da izgradi Crkveni dom, novcem od donacija kupovao je za sebe poljoprivredne mašine, a po selu kruže i priče, da kupljene poljoprivredne mašine na pola deli sa pop Batom. Paja je kalauz, a Bata uzima novac, i dele na ravne časti, ne plašeći se ni Boga ni naroda.
Veliki su novac Paja i Bata uzeli od grada Požarevca za izgradnju Crkvenog doma i to više puta, a radi se o ciframa od oko 40 miliona dinara. Do dana današnjeg od Crkvenog doma u Kličevcu nema ništa, odrađeno je par zidića i zid, i to bez javnog tendera, bez uvida u radove, jer je jednom već pao zid zbog štednje materijala – , objašnjavaju u svom pismu meštani Kličevca.
U pismu se dalje navodi da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, pokrenuli istragu.
– Pop Bata i Paja bili su ispitivani u specijalnim prostorijama za organizovani kriminal u Požarevcu i to četiri sata. Tamo su Paja i pop Bata od straha priznali sve što su radili po nezakonitim radnjama, tj. sve na crno. Pop Bata je priznao da je preko Pajinog računa kupovao poljoprivredne mašine. Pop Bata je na ispitivanju tvrdio da se plašio da čuva novac na crkvenom računu, pa je navodno zbog toga sav novac sa crkvenog računa prebacivao na Pajine račune, a Paja na „Agroglob“ Kostić Koleta, jer, je preko Kostića uzeo više traktora i kombajna – , piše u pismu.
U nastavku pisma meštani Kličevca tvrde da su ove dve porodice nadaleko poznate po šurovanju sa aktuelnim čelnicima na vlasti, ne samo sada, već i u prošlosti.
– Pošto su Tadićevi postali popušene lule, sada je na red došao i mlađani, „Zaječarsko crno“ da iz vlasti truje i „one stvari“. S obzirom da je prvi čovek „zelen“, Jare i Paja ga uvode i uče raznim lekcijama. Da su Jare i Paja dva dokapitalizatora i da rade udruženo i smišljeno sa mlađanim „Zaječarcem“, najviše govori lagano otvaranje regionalne deponije u sred Kličevca, gde su i poslednjeg mohikanca, Zorana Kepeca, ubedili, ili narodski rečeno, kupili. Za sada, nezvanično, Kepecu je „Zaječarac“ zaposlio sina u EPS-u uz pomoć generalnog direktora Milorada Grčića, tako da je i mohikanac sada namiren – tvrde meštani Kličevca.
Kako dalje u pismu navode meštani Kličevca, iz kabineta predsednika Srbije Aleksandra Vučića stigao je dopis Milanu Periću zvani Bugarin, da je ovaj slučaj popa Bate i Zlatka Markovića – Jareta, prosleđeno Ministarstvu unutrašnjih poslova.
– Kamiondžije iz Kličevca, što bi rekao naš narod: „daj blagoslov Jaretu i Paji za zidanje Skadra u Kličevcu“, tj. za zidanje Crkvenog doma – , meštani Kličevca zaključuju u svom pismu.
EPS:Pljačke u Termoelektrani Kostolac i otimačine u Požarevcu: provizije velike koliko i iznosi nameštenih tendera
Vođini ološi i cinkaroši
Dok se mala grupa ljudi bavi temeljnom pljačkom Termoelektrane Kostolac i njenih resuirsa, dotle Braničevski okrug i grad Požarevac propadaju zajedno sa uništenim javnim preduzećima. Tako na primer, Požarevac ima Vodovod, nema vodu, ima komunalne službe, nemamo deponiju i Toplifikaciju koja ima 100 zaposlenih, a sve poslove radi preko javnih nabavki…Ukratko rečeno: loše je bilo, gore od toga se desilo, a najgore je na sceni, o čemu svedoči i pismo grupe zaposlenih u TE Kostolac i gradskoj upravi Požarevca, koje objavljujem u celosti
……
Sav društveni talog, sastavljen od ljudi bez morala i skrupula, opsednutih ličnim interesima, željom da imaju novac, moć i vlast, masovno je, još 2012 godine, nakon sumnjive izborne pobede Srpske napredne stranke, prešao u članstvo ovog političkog preduzeća.
Nekadašnji pripadnici kriminalnih bandi, dokopali su se državnih funkcija. Ova nesreća nije zaobišla ni Braničevski okrug i, naravno, grad Požarevac kao njegov administrativni centar. Borba se svela na gradsku vlast u kojoj vedri i oblači Srđan Radovanović zvani Roda sa svojim kumom Nenadom Markovićem, novopostavljenim direktorom Termoelektrane Kostolac.
Suprotno zabrani obavljanja duplih funkcija, Nenad Marković je zadržao mesto predsednika Skupštine opštine Kostolac i nakon stupanja na dužnost direktora u TE Kostolac.
Inače, Marković je u javnosti poznat i kao čovek sa licem crvenkape i bivši je funkcioner upokojenog Dinkićevog URS-a. Bio je visokokotirani član glavnog odbora te stranke. U međuvremenu je postao visokorangirani član Srpske napredne stranke. Čovek koji je na mala vrata dospeo na mesto kojeg nije dostojan, ni svojim poreklom ni obrazovanjem stečenim na ETF Univerziteta u Prištini. Najveća sramota je što Marković ne zna ni šta je “Omov zakon”, a postao jedan od direktora u jednom od strateški najvažnijih elektro-energetskih preduzeća u državi.
Iz izvora u požarevačkom SNS-u, saznajemo da se digla velika prašina prilikom njegovog imenovanja za direktora s obzirom da je požarevački gradski odbor imao par veoma cenjenih stručnjaka i jakih kandidata za taj položaj kao što je na primer, Dejan Savić, sadašnji direktor EDB Požarevac, koji je bio i kadar Veroljuba Arsića. S obzirom na netrpeljivost koja vlada između Milorada Grčića, Veroljuba Arsića i njegovog “čeda”, Filipa Rakića, u javnosti poznatog kao kuma Radomira Nikolića, gradonačelnika Kragujevca, plašeći se da ne izgubi uticaj i prvenstveno pravo na zapošljavanje stranačkih kadrova, odlučuje da sa Radovanovićem i investitorom iz Požarevca Draganom Krstićem, za direktora postavi Nenada Markovića. Naime, Dragan Krstić je u prijateljskim vezama sa Miloradom Grčićem pa su brze bolje iskoristili situaciji i dogovorili Markovićevo postavljanje za direktora, i to na sastanku na benzinskoj pumpi Knez Petrol na putu za Obrenovac!
Moralna spodoba i uvlakač, Nenad Marković, rekao je da će ispuniti obećano i pospešiti ubacivanje privatnih firmi u poslovanje TEK-a. Prvi i najvažniji korak bio je smena direktora PD RIO Filipa Rakića. Motivi nisu bili nikakve lične prirode već da bi počela konačna i poslednja pljačka kostolačkog ogranka i privatizacija izdvojenih preduzeća.
Odmah nakon toga, krenulo je sa ubacivanjem poznate beogradske firme Demetra u RlO-ve tokove. Postoje osnovane sumnje da je Filip Rakić u vreme svoje smene sve podatke iz poslovanja RIO preneo firmi. Od dolaska Nenada Markovića na mesto direktora u ogranku, sva kostolačka izdvojena preduzeća su veoma zabrinuta za egzistenciju.
Sve jače poslove koje bi trebalo da rade izdvojena preduzeća, Marković namešta firmama kao sto su Ansal, Potens, Komel i ATP „Stevanović” koja je jedna od glavnih firmi sa sumnjivim poslovanjem. Iznosi su ogromni-više od 500.000.000,00 dinara a provizije verovatno velike kao i iznosi nameštenih tendera!
Umesto da poslove daju kostolačkim preduzećima, Marković na sve načine grabi za pomenute firme. Za vreme njegovog direktorovanja koje je počelo juna meseca 2016. godine, već je uspeo da kupi luksuzan stan u Požarevcu od 100 kvadratnih metara u vrednosti od 70.000 evra. Najzanimljivije je to što je stan kupio u zgradi investitora Dragana Krstića koji je prethodno kaparisao Filip Rakić!
Filip Rakić je od navedenog stana odustao jer je prestankom direktorske funkcije izgubio kombinacije od kojih je lepo i luksuzno živeo i kojima je trebalo da pored razvratnog života finansira i stan. Tako ono što nije uspelo Arsiću i Rakiću, da dovedu privatna preduzeća i da dele novac sa njima, uspeva Markoviću.
No nisu Rakić i Arsić ostali kratkih rukava, jer imaju “zlatnu koku”, izvesnog Jovicu Milutinovića, zvanog Joca Gorionik, koji obavlja sve radove sa dizalicama i ima monopol u gradu sa papreno visokim cenama. Lepo se skreću teme sa ozbiljnih pljački u ogranku TE Kostolac, poturanjem lažnih prijava za krađe goriva u pomoćnoj mehanizaciji i ostalih sitnih stvari, dok cenjeni i školovani direktor Nenad Marković, uz podršku gradonačelnika Baneta Spasovića i Srđana Radovanovića, otima i krade od napaćenog i osiromašenog naroda koji je nesrećno glasao za SNS.
Ogroman novac su uzeli od ljudi čija su deca, kumovi, rođaci bili na čuvenom TEKO-vom spisku za primanje u stalni radni odnos. Postupak je bio sledeći: Srđan Radovanović je s obzirom na njegovo zaduženje za seoske mesne zajednice vredno obilazio iste, učlanjavao u sto hitnijem roku bivše članove drugih stranaka kako bi se našli na spisku primanja u stalni radni odnos. Uz popunjavanje stranačkih pristupnica, Radovanović je uzimao novac, od 3.000-5.000 evra, koje je zatim sa Markovićem i Krstićem delio u jednom poznatom požarevačkom bilijar klubu.
Spisak od 220 ljudi koje je TE Kostolac zatim primio u stalni radni odnos je ekspresnim putem završio kod gradonačelnika Baneta Spasovića, kako bi se što pre osigurali za zapošljavanje ljudi od kojih je novac uzet. Kao satelit gradonačelnika, svuda je uključena i njegova desna ruka Dragan Kostić, član gradskog veća, koji po već oprobanom receptu, dok je zajedno radio sa gradonačelnikom u Pošti, prisustvuje svakoj transakciji i referiše gradonačelniku svaku izgovorenu reč. Realno, kada neko od smenskog radnika u Pošti koji razvrstavaju poštu, dođe na mesto člana gradskog veća, nešto zauzvrat mora da pruži gradonačelniku. Kako nema nikakvih kvalifikacija, spletkarenje, tračarenje i cinkarenje su nešto za šta bi mogao da dobije diplomu. Valjda će se na nekoj od elitnih lokalnih fakulteta u gradu, oformiti smer za ove “delatnosti” jer ovi požarevački kadrovi, mogu odmah da dobiju master diplomu.
Prodaja odnosno kupovina Šećerane pod pokroviteljstvom Arsića i Spasovića i dan danas je enigma za građane Požarevca, jer se ne zna cilj ovakve skupe transakcije, osim da je provizija bila velika i da su pokrovitelji uzeli velike pare pod izgovorom oživljavanja industrijske zone. A, od zone ni Z!
Dakle, kupljena Šećerana sa kojom se ne zna šta dalje, nameravana kupovina MIP-a i ukidanje Direkcije za izgradnju na način na koji nijedna lokalna vlast nije uradila, uz postavljanje lopovskih kadrova, rezultat su kratke vlasti gradonačelnika Baneta Spasovića i njegove svite. Direkcija za izgradnju je ugašena, a cela transformacija je urađena bez koncepcije.
Cilj su promene pa makar bile i na gore. A, Gradska uprava ima još uvek radnike u radnom odnosu na određeno vreme, zbog povećanog obima posla i pored preuzimanja preko 50 radnika iz Direkcije za izgradnju.
Sve su to pitanja na koja će ne samo načelnica Gradske uprave Suzana Bulajić, već i gradonačelnik koji je stavio na dnevni red takvu sistematizaciju morati da daju odgovore kako inspektorima tako i tužilaštvu. Nijedan radnik ne može da ostane bez posla dokle god bilo koji radnik iste struke radi na određeno vreme. Koliko je oštećen budžet nezakonitim upošljavanjem, raznih saradnika za medije, organizatora, savetnika, šefova kabineta…Hoće li neko da podvrgne lekarskom pregledu gradonačelnika koji konstantno preti zaposlenima, obavezom 24. časovnog rada? Lično on može da radi 124 časa (kao i bolesni Vučić), ali njegov rad je bez ikakvog efekta. Jedina preokupacija gradonačelnika su ogovaranje i intrige, a i priče o nekakvim maglovitim investicijama koje nisu ni na dalekom vidiku.
Posledice njegove vladavine su Kole, Radovanović, Krstić, savetnik Novica Živanović (po struci konobar) i ostala “svita”, ali, pre svega, upropašćena javna preduzeća. Dugo već stoji konstatacija da je voda u Požarevcu loša. Bavi li se bilo ko rešavanjem ovog pitanja? Imamo Vodovod, nemamo vodu, Imamo Komunalne službe, nemamo deponiju i Toplifikaciju koja ima 100 zaposlenh, a sve poslove radi preko javnih nabavki…Ukratko rečeno: loše je bilo, gore od toga se desilo, a najgore je na sceni…