Vlada Srbije je 20. novembra, u maniru projektne isporuke pod pritiskom rokova, usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije, dokument koji u operativnom smislu Aleksandra Vučića pozicionira kao stvarnog, a ne samo simboličnog komandanta Vojske Srbije.
Drugim rečima – ono što su njegovi ministri godinama servisirali u formi PR narativa, sada se ubrizgava direktno u zakon.
Prema važećem zakonu, Vojskom komanduju načelnik Generalštaba i starešine, uz jasno definisanu hijerarhiju. Međutim, novi predlog otvara potpuno novu komandnu liniju, onu koja zaobilazi profesionalni vojni kadar i daje predsedniku pravo da izdaje naredbe direktno Generalštabu.
U izmenjenom stavu 1 člana 19. sada piše: Načelnik Generalštaba komanduje u skladu sa zakonom, odlukama predsednika Republike i aktima komandovanja. Dakle, predsednik postaje deo komandnog lanca.
A sve se traži po hitnoj proceduri, naravno. U obrazloženju, poznata mantra – redovna procedura mogla bi „da prouzrokuje štetne posledice po bezbednost zemlje“. Kao i obično, država u modusu večite urgentnosti.
Godinama unazad, Vučića su njegovi ministri i saradnici već zvali „vrhovnim komandantom“. Ta titula se rutinski koristila na svakoj vojnoj temi, gotovo kao deo brenda.
U međuvremenu, i sam je počeo da se naziva tako, poput one izjave pri najavi obaveznog vojnog roka „Želim da vas obavestim da sam kao vrhovni komandant potpisao saglasnost…“
Sada, međutim, politički marketing prelazi u pravni okvir. I to nije samo kozmetika, to je direktan zahvat u komandni sistem Vojske Srbije.
Poslanik ZLF i član Odbora za odbranu, Bogdan Radovanović, za Nova.rs skreće pažnju na nekoliko kritičnih tačaka, koje su u startu zapalile sve lampice u javnosti.
„Predlog je stigao danas oko podneva, još ga iščitavam, ali na prvu loptu upada u oči mnogo toga. Da li to vojska kojom se režim hvali na sva usta, kao nikad jača, nikad snažnija, sada zapravo priznaje poraz?“, kaže on.
Radovanović dodaje da je posebno indikativno što se menja starosna granica za prijem profesionalnih vojnika, sa 30 na 35 godina. „Ako je sve tako sjajno, zbog čega onda širimo kriterijume po sistemu daj-šta-daš?“
„Ovim izmenama člana 19. predsednik ulazi u komandni lanac vojske. Pitam se, da li uplašeni Vučić želi da vojsku potpuno potčini i privatizuje, da od nje napravi sopstvenu pretorijansku gardu, jer ga narod više ne želi?“
Radovanović podseća i na to da se skupštinski Odbor za odbranu nije sastajao mesecima, iako bi resorni ministri morali kvartalno da podnose izveštaje.
„Od te prakse se pobeglo. To je alarm.“
Vlada insistira na hitnosti. To je već standardni operativni model, kada je tema politički osetljiva, ide se ubrzano, bez rasprave i bez uključivanja stručne javnosti. Sada i zakonski deo komandovanja prelazi u ruke jednog čoveka. Takav potez u demokratskim sistemima označava ekstremno visoku koncentraciju moći u vojnoj sferi.
A svaki put kad se to dogodilo u državama našeg kalibra, završavalo se loše.
Ovaj predlog nije samo tehnička korekcija zakona, već strateški pomak u pravcu centralizacije moći. Vučić je odavno izgradio političko-marketinšku sliku „vrhovnog komandanta“, ali sada se ide na formalizaciju tog statusa, u trenutku kada su pritisci iznutra i spolja sve jači.
U takvom okruženju, pitanje je jednostavno – Da li Srbija dobija efikasniju vojsku, ili privatizovanu vojsku jednog čoveka?
(Tpknews.com/@I.M.S.)
