U Srbiji više od 400.000 porodica funkcioniše kao samohrana domaćinstva, od čega je čak 80% u rukama žena. Polovina tih majki, koje same brinu o svojoj deci, mesecima, pa i godinama, pokušava da naplati zakonsku alimentaciju od nesavesnih očeva. U praksi – bezuspešno. Novi zakon koji je Vlada Republike Srbije podržala, uvodi ključnu promenu: država preuzima na sebe ulogu garanta izdržavanja dece kroz osnivanje Alimentacionog fonda.
Na sednici Vlade Srbije usvojeno je Mišljenje na Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda, koji je podnela Ana Brnabić u svojstvu poslanice i predsednice Narodne skupštine. Vlada je ovim potvrdila podršku zakonu, ističući da se njime uređuje osnivanje fonda koji će garantovati privremeno izdržavanje dece čiji roditelji izbegavaju ovu obavezu.
Fond će biti finansiran iz budžeta i upravljan po strogim pravilima, a pravo na isplatu imaće sva deca koja su državljani Srbije i koja su u statusu izvršnog poverioca u postupku radi naplate izdržavanja.
Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, Tatjana Macura, naglasila je da je novi zakon ključan za zaštitu majki koje same podižu decu.
„Najčešće upravo muškarci izbegavaju plaćanje alimentacije – često iz osvetničkog poriva prema bivšoj partnerki. Posledice tog ponašanja, međutim, najviše osećaju deca“, poručila je Macura.
Upozorila je i na praksu „sivog“ zapošljavanja – slučajeve gde se roditelji fiktivno zapošljavaju ili primaju deo plate „na ruke“ kako bi izbegli obaveze prema deci. U tom smislu, pozvala je i poslodavce da preuzmu društvenu odgovornost.
U javnosti je odjeknula i izjava premijerke u ostavci i predsednice parlamenta Ane Brnabić koja je najavila da će dug za alimentaciju postati doživotna obaveza.
„Država će plaćati alimentaciju iz fonda, ali će potom goniti neisplatioce preko izvršitelja. Sa kamatom. Taj dug neće zastarevati, čak ni nakon smrti dužnika – naslednici će ga preuzeti“, rekla je Brnabić.
Ovakva najavljena procedura podseća na mehanizme prinudne naplate koje često karakterišu i neformalne strukture – narodski rečeno, mafijaški izvršitelji. Iako je pravno uređeno, ostaje pitanje etičnosti kada se dug za dete pretvara u doživotni teret sa kamatama, prelazeći čak i na potomke.
Predloženi zakon takođe ispunjava međunarodne obaveze Srbije. Konvencija o pravima deteta propisuje da država mora obezbediti sredstva za izdržavanje ukoliko roditelj nije u stanju ili ne želi da plati. Srbija ovim korakom formalno uređuje mehanizam koji je u većini razvijenih država odavno standard.
Prema Macuri, iskustva zemalja u regionu pokazuju da se uspostavljanjem Alimentacionog fonda znatno povećava stepen naplate alimentacije. Kada država preuzme na sebe odgovornost i uspostavi efikasan mehanizam naplate – nesavesni roditelji se manje lako skrivaju iza „pravnih rupa“.
Predlog zakona o Alimentacionom fondu predstavlja korak u pravom smeru – sistemsku zaštitu dece i majki od socijalne nesigurnosti i pravne neodgovornosti. Međutim, iza svakog zakona stoji sprovođenje. Ako izvršitelji postanu institucionalizovani „golgota timovi“, a sistem zloupotrebe rada na crno ostane netaknut, zakon će ostati mrtvo slovo na papiru.
Za sada, ostaje da se vidi da li će ovaj novi model dovesti do pravde ili će se, kao i mnoge druge inicijative, pretvoriti u još jednu birokratsku odluku bez implementacije.
(Tpknews.com@I.M.S.)
