Dok se radovi na brzoj saobraćajnici oko Požarevca raspadaju pod sopstvenim propustima, Srbija ulazi u period najintenzivnijeg saobraćajnog talasa u godini, povratak desetina hiljada gastarbajtera za novogodišnje praznike.
A pred njima, saobraćajni čep ravan katastrofi, jer je na potezu kod naplatne rampe Požarevac sve stalo.
Radnika nema, mehanizacija stoji, a trasa koja je trebalo da bude rasterećenje postala je usko grlo.
Potez kod naplatne rampe Požarevac, gde su radovi potpuno zamrznuti, u danima najvećeg saobraćaja pretvoriće se u kritičnu tačku za sve koji dolaze iz pravca Beograda i centralne Srbije. Situacija je već sada operativno nelogična, a za vreme novogodišnjih gužvi postaće, neodrživa.
Radovi koji su počeli početkom maja, umesto da budu gotovi pre praznika, sada su potpuno obustavljeni jer izvođač radova radnicima duguje više plata. Nema ko da radi. Nema čime da se radi. I nema para za nastavak.
U ovakvom okruženju, očekivati da će saobraćaj funkcionisati makar približno normalno, iluzija je.
Podsećamo, Vlada Srbije je upravo sa ovog projekta povukla 1,26 milijardi dinara i prebacila novac u budžetsku rezervu. Za asfalt koji se diže, radove koji stoje i radnike koji su napustili gradilište, para nema. Za novu gužvu, ima itekako.
Dok porodice iz dijaspore prelaze hiljade kilometara da bi stigle kući, kod požarevačke naplatne rampe ih čeka realnost srpskog infrastrukturnog upravljanja – dijagnostički haos na terenu, presušene kase i izopštena odgovornost.
Brza saobraćajnica, koja je trebalo da bude rasterećenje najfrekventnije rute, danas je najkritičnija tačka. Sa radovima u prekidu i novcem preusmerenim na druge strane, građani ulaze u prazničnu sezonu sa jednim jedinim sigurnim scenarijem – Kolone će biti dugačke, nervoza ogromna, a prolaz preko nedovršenog mosta kod požarevačke naplatne rampe bez alternative.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
Gastarbajterima i treba tako nešto jer većina njih podržava Vučića. Neka vide malo kako je narodu u Srbiji a ne da nam sole pamet kako je ovde super a oni se zaboga u inostranstvu zlopate.
Svaka vam je na mestu, brutalno tacno,…
Mile, ne tupi! Ja sam gastarbeiter, ali nikada nisam podržavao Slobodana Miloševića, niti sada podržavam Vučića. Ti gastarbeiteri koje ti sada pljuješ, održavaju socijalni mir i od njih Srbija živi. Ako bi mi prestali da dolazimo u Srbiju i donosimo devize, kao i da šaljemo novac rodbini, bilo bi mnogo, mnogo više socijalnih slučajeva, nego što ih je sada. Pitaj zanatlije (bar u Požarevačkom kraju), od koga žive. Tu prvenstveno mislim na: zidare, keramičare, fasadere, vodoinstalatere, električare… Jer, ko još osim gastarbeitera nešto gradi u Braničevskoj oblasti? Da nećete možda vi, koji zarađujete između 500 i 800 evra mesečno, a potrošačka korpa vam košta isto kao u Nemačkoj? Ti “gastarbajteri” za koje ti tvrdiš da podržavaju Vučića, to su devizni penzioneri. To je ona prva generacija koja je 60-ih i 70- ih godina otišla u inostranstvo. Njima je što zbog niskog obrazovanja, kao i zbog godina starosti, lako manipulisati preko režimskih medija.
Ne pljujem ja nikoga a nije tačno da gastajbajteri penzioneri podržavaju Vučića već su to ljudi izmedju 30 i 50 godina. Veoma često putujem autobusom za inostranstvom pa sam se naslušao njihovih hvalospeve. Čak pljuju studente zbog protesta a za stradale u Novom Sadu nemaju ni malo empatije. Tako da nemojte da mi držite predavanja jer dosta nas zna da je ovo što pišem gola istina. A što se tiče vaše pomoći pomažete generacije lenčuga koje žive na vašoj grbini, pa kada se penzionišete i vratite u Srbiju kukate na sav glas.
Dok se mi međusobno svađamo i delimo, Oskar može mirno da spava i da vlada doživotno. Kada gori kuća, prioritet je da se vatra ugasi. Posle toga možemo se raspravljati oko mnogih stvari. Sada se ne smemo nipočemu deliti.
Mile, ja imam 60 godina. U Nemačku sam otišao nakon završetka studija i na samom početku građanskog rata u Jugoslaviji. Tamo sam se oženio, dobio decu, a pre par godina i unuke. Ja se posle penzionisanja neću vratiti u Srbiju, jer su moji potomci u Nemačkoj. U Srbiji ne izdržavam generacije neradnika, već pomažem majci (otac mi je umro) koja od poljoprivredne penzije ne bi imala para ni za lekove. Kada nje više ne bude bilo, rasprodaću sve i više neću dolaziti. Meni bi u suštini trebalo biti nevažno šta se dešava u Srbiji, jer nisam tamo. U Nemačkoj imam solidna primanja i živim dobro. Ali… Da nije toga ali. Mrzim nepravdu. Znam mnogo visoko obrazovanih ljudi, koji u Srbiji zarađuju manje nego čistačica na zapadu. Smeta mi što se mladi ljudi ne zapošljavaju po znanju i sposobnosti, već po političkoj podobnosti. Moj najbolji drug iz detinjstva, diplomirani pravnik, više od 10 godina dobija ugovor o radu na mesec-dva. Na sav glas psuje Vučića i SNS, ali mora da ide na sve skupove SNS, kako bi zadržao posao. Prinuđen je, jer školuje studenta u Beogradu. Kao što vidiš, ne podržavaju svi gastarbeiteri Vučića. Takođe, ne rade svi na baušteli, niti su sve žene čistačice.
Ja ni jednog momenta nisam napisao šta ko radi u inostranstvu a što se pomoći tiče kod mene u širem kraju roditelji, babe i dede šalju novac a deca i unučad slabo da prstom mrdnu da nešto rade. Svaka čast izuzecima ali takvih je malo. Za svako poštovanje je to što pomažete roditeljima. Želim da se svi ujedinimo i oteramo ovo zlo dok još ima Srbije.
Tako je Mile.
Veliki pozdrav!