Ako je neko mislio da će Homolje ostati poslednji mirni bastion netaknute prirode, Vlada Srbije ga je brzo demantovala. Na poslednjoj sednici stigla je odluka koja otključava vrata jednom od najkontroverznijih rudarskih projekata na ovim prostorima, Čoka Rakita na Crnom Vrhu.
Službeni glasnik je objavio zvanično – kreće izrada Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN), praktično master-dokument koji rudniku pravi koridor pravo kroz srce Homolja.
Homolje prodato za uzete kredite?! Pitanje koje sve glasnije odzvanja u regionu, a koje vlast uporno izbegava. Jer jednom kada se kapital otvori, kada strani investitor namiri apetite i preuzme teren, povratka više nema.
Na papiru, sve izgleda uredno i sistemski. Granice plana, okvirne i konačne, pokrivaju delove katastarskih opština Laznica, Selište i Žagubica. Kroz planiranje, kažu, obezbeđuju se uslovi za racionalno korišćenje resursa, zaštitu prirode, prostornu integraciju, valorizaciju potencijala i još čitav niz fraza koje smo nebrojeno puta čuli svaki put kada se najavljuje novi investitorski stampedo.
Ali ključna informacija je, naravno, finansijer plana – Crni Vrh Resources d.o.o. Beograd. Dakle, investitor praktično finansira dokument koji će definisati uslove njegovog sopstvenog rudarenja. U svakoj ozbiljnoj zemlji to bi se nazvalo potencijalnim konfliktom interesa. Kod nas, standardna operativa.
Rok da Nacrt bude gotov je 12 meseci, a nosilac izrade je Agencija za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije. Studija zaštite kulturnih dobara će biti urađena, strateška procena uticaja je već deo paketa, a javni uvid od 30 dana služi da građani imaju privid da se njihov glas pita.
Dundee Precious Metals, kanadska kompanija koja već godinama istražuje teren oko Žagubice, odavno ima spremnu vremensku liniju. U decembru prošle godine objavili su studiju predizvodljivosti u kojoj je sve već zacrtano:
- početak izgradnje rudnika – sredina 2026.
- otvaranje rudnika – druga polovina 2028.
- početna ulaganja – oko 380 miliona dolara.
- planirani radni vek – 10 godina.
- planirana količina iskopanog zlata – 1,2 miliona unci, odnosno oko 34 tone.
Drugim rečima, dok država tek kreće da crta plan, investitor već ima excel tabelu spremnu za realizaciju.
Ono što se iz službenih papira ne vidi, a što meštani Homolja već osećaju kao nadolazeći pritisak, jeste činjenica da ovakav rudarski zahvat može trajno promeniti život čitavog područja, od uticaja na vodotokove, do promena u strukturi zemljišta, vazduha, pa čak i demografske slike.
Uprkos tome, projekat ulazi u operativnu fazu kao da se radi o običnoj lokalnoj investiciji, a ne o jednoj od najvećih rudarskih operacija u ovom delu Srbije.
Narednih godinu dana biće ključno, i za lokalnu zajednicu i za investitora. Proces javnog uvida, iako često shvaćen kao birokratski ritual, biće jedina prilika da se glas građana makar formalno čuje. A da li će neko taj glas zaista i poslušati, to je već pitanje na koje Homolje čeka odgovor.
Ako je suditi po dosadašnjoj praksi, plan će biti usvojen, rudnik će se otvoriti, a posledice će se meriti godinama nakon što poslednja kopačka napusti Crni Vrh.
Hoće li Homolje postati novo rudarsko čvorište Srbije ili još jedna tačka na mapi devastiranih predela, sledeći meseci će dati prve signale.
Žagubičani, spremite se – prava utakmica tek počinje.
(Tpknews.com/@I.M.S.)
