Ugledni nemački “Špigl” objavio je tekst o aferi “Krušik” u kom ističe da “uzbunjivač sedi Vučiću za vratom”. Uz to, Aleksandra Obradovića porede sa Edvardom Snoudenom, a dobio je i nadimak “srpski Vikiliks”.
Afera koja je potresla našu zemlju i dalje nije dobila konačan epilog. Obradović je u kućnom pritvoru više od dva meseca. Nakon teksta “Dojče velea“, istom temom pozabavio se i “Špigl“.
– Aleksandar Obradović, koji se u Srbiji slavi kao heroj, otkrio je ilegalne aranžmane sa trgovinom oružjem koji bi mogli da se povežu i sa samim vrhom države – početak je teksta.
– Obradović ima 40 godina i donedavno je bio zaposlen u kompaniji “Krušik” u Valjevu. Samostalno, preuzimajući veliki rizik, otkrio je jedan od najvećih skandala sa trgovinom oružjem koji je Srbija doživela poslednjih godina. Pokazao je da su korupcija i organizovani kriminal sa pokrićem od vrha države uobičajena stvar u toj zemlji. Ono što je Obradović otkrio u početku nije zvučalo previše spektakularno, ali ima političku eksplozivnost: Državna kompanija za naoružanje “Krušik”, koja proizvodi artiljerijske granate, mine i rakete, od 2017. prodavala je oružje privatnoj kompaniji za trgovinu oružjem GIM po veoma niskim cenama. GIM ga je potom prodao u inostranstvu sa visokim profitom. Kaže se da je jedan od posrednika prilikom dogovaranja ovih poslova Branko Stefanović, koji je radio za GIM kao pravni savetnik. On je direktno povezan sa Vladom Srbije, pošto je njegov sin Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova Srbije. Balkanska istraživačka mreža BIRN objavila je prve detalje afere pre godinu dana – nastavlja se u tekstu.
“Špigl” ističe da Obradovića u Srbiji slave kao simbol otpora. Mehanizam je uglavnom isti, prema Obradoviću, privatne kompanije koje pripadaju ili su bliske političarima ili zvaničnicima SNS-a ponašale bi se kao posrednici u poslu između kupaca i državnih kompanija. Kupovali su proizvode po veoma niskim cenama, preprodavali ih po visokoj ceni i delili stečenu zaradu među onima koji su učestvovali.
– Više je nego verodostojno i vrlo verovatno da će čelni ljudi države, uključujući predsednika, negodovati na tvrdnje da su umešani u ilegalne poslove sa oružjem. U retkim slučajevima se te tvrdnje mogu dokazati na sudu. Drugačije je u slučaju “Krušik”. Obradović je dokumentovao kako se proces korupcije odvijao u toj kompaniji. Zato ga mnogi danas u Srbiji slave kao simbol otpora moćnoj srpskoj “državnoj mafiji”.
Tokom jedne svakodnevne šetnje od oko sat vremena, nepoznati ljudi nedavno su mu pretili na ulici: “Ako prestaneš da pričaš, ništa ti se neće dogoditi”.
– Trenutno ne osećam da sam u smrtnoj opasnosti. Postoji veliki pritisak javnosti, mislim da me to štiti, bar za sada – rekao je Obradović za “Špigl”.
Isti list je preneo Obradovićeve reči da je afera “Krušik” samo jedna od mnogih afera i da dosta drugih kompanija rade na sličan način.
– Pored ministra unutrašnjih poslova Stefanovića, predsednik Vučić je takođe pod pritiskom zbog sumnjivih sporazuma sa oružjem. Na primer, zajedno sa bivšim šefom palestinske obaveštajne službe Mohamedom Dahlanom, koji živi u Beogradu, priča se da je dogovorio ugovore o oružju sa Saudijskom Arabijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Pored toga, kako se navodi, pomogao je jednom od najpoznatijih trgovaca oružjem u regionu Zapadnog Balkana Slobodanu Tešiću u dovršavanju poslova sa oružjem u Libiji. Optužbe već duže vreme kruže Srbijom, uključujući one koje je iznela Marinika Tepić, potpredsednica opozicione Stranke slobode i pravde (SSP), koja je takođe predstavila dokumente i fotografije poslednjih nedelja.
Za kraj, Nemci su podsetili na protestnu notu SAD upućene Srbiji.
– Sjedinjene Države samo su produžile sankcije protiv trgovca oružjem Slobodana Tešića, koje su nametnute 2017. godine, u okviru “Globalnog Magnitskog programa”. Vučić negira umešanost u poslove sa trgovinom oružjem, a zahteve “Špigla” za objašnjenjem i ministar unutrašnjih poslova Stefanović ostavio je bez odgovora. Oni koji istražuju korupcijske afere u Srbiji, u opasnosti su više nego u bilo kojoj drugoj zemlji u regionu. Poslednjih godina je bilo brojnih nasilnih napada na istraživačke novinare, civilne aktiviste i opozicione političare. Državni mediji skoro svakodnevno objavljuju kampanje protiv kritičara predsednika i njegove Vlade – navaodi se u tekstu.
