U vlaškoj mitologiji žena je bila glavna. Da bi svoju supremaciju, tj, da je sposobnija od drugih žena pokazivala je svoju zadnjicu jer je to bila njena moć, da svoju zadnjicu nekome da ili ne da.
U stara vremena muškarci su ženama prilazili od pozadi. Kasnije u vreme hrišćanstva je ovaj način promenjen u misionarsku pozu, kada žena leži na leđima. Na mozaicima iz vremena Rima, jasno je prikazan položaj u kome muškarac prilazi ženi sa zadnje strane.
Kada su muškarci preuzeli vlast nad ženama, u vreme nastanka srpskog jezika, onda su zapravo zadnjicu prebacili na muškarce, ali sada sa prednje strane, kao što je i u samom odnosu. Tako je od reči kur, nastala srska reč kurac! Na vlaško žene su često govorile ”Mă durare-n kur!”. Na srpaskom je prevedeno ”Boli me kurac!”
Slika je reprezentativna, jer se u ovom slučaju zaista sukobljavaju dve ideološke varijante. Ideologija hrišćanstva sa novom svetskom ideologijom, koja se sada ponovo vraća ”la kur”!
(Autor Nikola German)
