I MI KONJA ZA TRKU IMAMO! Ko zna, taj krade, a zajedno možemo sve da pokrademo!

Na samo 4 kilometara od centra Požarevca nalazi se oaza mira, mesta za odmor i rekreaciju. Ali ono što krasi „Ergelu Ljubičevo“ ovaj dragulj Požarevca nije lepo uređen parkić i klupe, održavano šetalište, atletska staza i vežbalište, park avantura za decu, pa čak ni Lama sa mladunčetom, već prepredeni lisac od direktora Mirko Stojanović koji već uspešno više od 8 godina potkrada ovo Javno preduzeće.

Prvo što je uradio kada je postao direktor otpustio je veterinare koji su bili stalno zaposleni, jer je on po struci veterinar i sam je preuzeo na sebe da leči konje, jer lekove i sav ostali materijal nabalja preko svoje privatne veterinarske ambulante iz Malog Crnića po cenama koje on određuje, a koju je po podacima iz APR-a ugasio, pa fiktivno fakturiše lekove i materijale za konje.

Pohvala mu se može dati za održavanje i uređenje Ergele i parka, ali se sumnja da se ugradio na svakom poslu koji je rađen po rečima šefova gradilišta koji su posle završenih radova u Ljubičevu prenosili materijale kod njega u porodičnoj kući u Šumadijskoj ulici, pa je baš čudno kako mu je dvorište od pre dve godine popločano behaton pločama istih dimenzija kao sa šetališta iz Ljubičeva. Naročito se spominje uređenje trofejne sale jer je tada restaruirao i krečio kuću po rečima izvršioca radova, a i na fakturama je plaćen nameštaj koji nikada nije stigao u Ljubičevo.

Kao funkcionerski kadar starog kova zna da se iza šminkanja i održavanja Ergele krije ogroman lopovluk.

Opšte je poznato da se novac za plate zaposlenih i održavanje Ljubičeva svake godine izdvaja iz budžeta Grada Požarevca, a svi znaju da Ljubičevo obrađuje preko 300 hektara zemlje dok je za ishranu konja potrebno 60 hektara zemlje, što znači da se ostatak zarade od prodaje pšenice i kukuruza stavlja u džep, takođe se kombajni za žetvu angažuju iz Bavaništa i Kovina jer svi znaju da 30 posto od plaćanja unapred mora da se da direkotru Mirku da bi dobili posao, dok se žitarice sa Ergele prodaju ispod tržišne cene da bi se razlika ukrala.

Treba da se i pohvali to što je uspeo da od školskog druga na dar Ergeli dobije vrhunskog pastuva Yale koji će se koristiti za priplod. Ali niko ne pita koliko je para potrošeno da se konj dovede u Ljubičevo i zašto je grad Požarevac platio direktoru Mirku Stojanoviću da unazad 4 puta gostuje po Engleskoj i Francuskoj da se luksuzira po hotelima i troši basnoslovne dnevnice na putovanjima po inostranstvu, gradu bi se više isplatilo da je kupio takvog vrhunskog konja, a dalje ne možemo pretpostaviti sudbinu obog pastuva, jer ovo nije prvi pastuv koga je direktor dobio, pre njega je već bilo dva pastuva koje je Ergela dobila u poslednjih 5 godina, ali od njih nije ništa ispalo jer ono što prati ovog direktora je nestručno lečenje konja, jer se ceo život bavio telenjem krava i štrojenjem veprova, dok zaposleni ne znaju da li je lečio konja ili ga je ubio, pa završe u kobasicama.

Za ovih osam godina ne zna se koliko je konja izlečio, a koliko je kobasica izdimio, gde je ljubičevo postalo mesto skupljanja opštinskih funkcionera na doručku, gde se služe samo konjske kobasice, a da i ne spominjemo kafić–suvenirnicu koji ne postoje u poslovnim knjigama Ergele, a za koji je Grad Požarevac platio izgradnju i adaptaciju, pa direktor Stojanović svake večeri po zatvaranju dnevni Pazar uzima za sebe, jer mu treba za troškarenje…

(Tpknews.com/Insajder Mile Sova)