Do sredine maja treba da se plati druga rata poreza na imovinu. Međutim, opština Veliko Gradište ni ove godine mnogim građanima, naročito onim vlasnicima nekretnina po selima i onima koji su na privremenom radu u inostranstvu, još nije dostavila rešenje o porezu za ovu godinu.
Vlasnici nekretnina znaju da moraju da plate porez i znaju rokove. Međutim, često ne znaju tačan iznos jer rok za plaćanje rate prođe pre nego što rešenje stigne.
Sve više opština u Srbiji, rešenja za porez na imovinu šalje elektronski ali za to je potreban nalog na e-Upravi. I dok se bliži rok za plaćanje rate, nema najava da će rešenja početi da stižu na vreme svima, ali ostaje pravilo – ko zakasni sa uplatom, kamatu i kaznu mora da plati.
Direktor švajcarskog programa za porez Aleksandar Grunauer ističe da neki građani do sada nisu dobili rešenje i treba da uplate drugu tranšu poreza na imovinu, bez toga da imaju rešenje pred sobom u papirnoj formi.
– Mogućnost da se izbegne, da građani moraju da plaćaju kamatu i kaznu koja sledi ako ne izmirite troškove – jeste da uzmete rešenje iz prethodne godine i prema ritmu tom uplaćujete za ovu godinu da biste bili sigurni da pokrivate celu tranšu – , objašnjava Grunauer.
Nadležni kažu – Zakonom nije propisan rok za dostavljanje poreskih rešenja za tekuću godinu.
– Građani koji nisu još uvek dobili rešenja bilo elektronski bilo poštom imaju obavezu da 16. maja uplate kvartalnu obavezu po prošlogodišnjem rešenju u visini poslednjeg kvartala za prošlu godinu. Zakon nije propisao u kom roku lokalne poreske administracije moraju doneti rešenja, koja se donose u toku godine – , kažu nadležni.
Podaci ukazuju na to da polovina populacije starije od 15 godina ne zna nijednu osnovnu veštinu potrebnu za korišćenje elektronske pošte. To, kao kamata i kazna zbog probijanja roka, može da predstavlja problem svima koji nisu dobili račun u kućno sanduče, i na vreme.
KAZNA ZBOG KAŠNJENJA SAMO TEORIJA
Kamata koja se gomila, pogotovo ako je ukupan poreski dug nepoznat, praktično je jedina kazna koja sledi za one koji “zaborave“ da plate porez.
Teorijski, uz tu kamatu mogla bi da se plati i kazna za poreski prekršaj. Iako se u javnosti često navodi da je kazna 50.000 dinara, a ređe da je “samo 5.000“, tačno nije ni jedno ni drugo. Prvi iznos je iz propisa od pre 2016. godine, kada su oni izmenjeni, a drugi je pogrešno protumačen.
Kaznu ne određuju paragrafi Zakona o porezu na imovinu, već pomenuti Zakon o poreskom postupku. A tamo u članu 180. navodi se da poreski obveznik koji ne uplati porez koji je utvrđen u poreskoj prijavi rešenjem Poreske uprave, kazniće se novčanom kaznom u iznosu od 50 odsto utvrđenog poreza, a ne manje od 5.000 dinara. To bi značilo da je u pomenutom slučaju kazna 10.000 dinara, a ne zna se ni da li bi kazna mogla da se naplati za svaki kvartal ili samo jednom za ceo iznos.
(Tpknews.com/N.P.)
